Zvezda, neprijateljsko okruženje i značaj treće utakmice: Sluti na kraj!

Košarkaši Crvene zvezde imaće večeras priliku da se u dupke punoj Morači osvete Budućnosti za prošlogodišnje svrgavanje s trona i okite se četvrtom klupskom titulom šampiona Jadranske lige, u svom petom uzastopnom finalu.

Setiće se mnogi da se Zvezdina prva kruna poklopila s vremenom kada je u regionalno takmičenje uveden plej-of sistem, odnosno da se finale igra na tri dobijene utakmice. Ako neko zna kako se osvaja prvenstvo u ovim uslovima, onda je to baš Crvena zvezda. Svake od prethodne četiri godine dosad bila je jedan od učesnika finalne serije i kao takva najbolje zna koliko je taj treći susret, odnosno momenat selidbe u protivničku dvoranu, specifičan i samim tim može da bude drugačiji i zahtevniji. 

Bez Dobrića, Čovića i Davidovca Zvezda ne bi izgledala ovako, Repeša nije trener za ove situacije

Sa ovakvim strancima budućnost je nikakva...

Decenijski skener: Zvezdu samo čudo može da ostavi bez titule

U reketu se sve lomi: Neka Odžo i Cirbes opet urade ono njihovo

Crveno-beli su u ta prethodna četiri finala svaki put sezonu završavali na protivničkom terenu. Dva puta već u trećem duelu, kada su preslišani Mega Bemaks (2016) i Cedevita (2017). Prvo uspinjanje na tron Jadranske lige dogodilo se 2015. godine, kada je Zvezda slomila Cedevitu u četvrtom meču. Navijačima je najbliža prošlogodišnja serija. Tada je Budućnost pred svojim pristalicama u slavila sa 3-1, zbacila Crvenu zvezdu s najvišeg mesta i zagospodarila Jadranom. Bar na jednu sezonu. 

Treća utakmica neretko je imala najvažniju ulogu. Nekad odlučujuću, nekad je delovala kao udarac opomene.

Pre skoro pune četiri godine Cedevita se iz Beograda vratila s dve pobede minusa, ali u situaciji u kakvoj je Budućnost danas. Izgledalo je tada da će Crvena zvezda odraditi rutinski posao i već posle tri "seta" probiti barijeru i uzeti tu prvu titulu, ali nije se dalo. Zvezda u Zagrebu tokom tri četvrtine nije ličila na sebe, što je dovelo do toga da Cedevita pod naletom Stanka Baraća, Marka Tomasa i Luke Babića napravi veliku prednost (68:47) pred završnih deset minuta. Tim Dejana Radonjića tada je izgledao mlako i bezvoljno na terenu, loše u odbrani, ruke su bile nemirne (29/40 sa slobodnih bacanja), stale su i dotad najveće uzdanice, kapiten Luka Mitrović i Markus Vilijams, što je domaćin iskoristio kako bi vratio milo za drago. Nedostajao je Majk Cirbes zbog povrede kolena i ovog puta Boban Marjanović nije mogao sam. Branko Lazić je taj meč odigrao iako mu je pukla bubna opna, dok je Stefan Jović pokušao uprkos šoku koje je tada njegovo telo doživelo zbog umora... Nije se moglo više od "-10" tada, iako je Zvezda odigrala strašnu poslednju četvrtinu i rivala ostavila na samo četiri poena. Ali, već sledećeg dana sve se okrenulo, Zvezda je uzvratila još jače, prelomila borbu praktično u drugom kvartalu i onda igrala za svoju dušu. Usledilo je veliko slavlje na putu do glavnog grada Srbije. Zanimljivo, na klupi Cedevite tada je bio - Jasmin Repeša. 

Naredne dve sezone Crvena zvezda nije imala velikih problema da završi serije u tri utakmice i održi se na prestolu tri pune godine. Mega Bemaks je te 2016. godine bio pravi hit na Jadranu i u Evropi, u timu Zagorac, Janković, Nikolić, Ivanović, Jaramaz (...), osvojen je Kup Radivoja Koraća u Nišu, ali je Zvezda imala preiskusan i prejak sastav da bi se pitanje šampiona dovelo u pitanje. Kvinsi Miler je započeo, a Marko Simonović je dovršio posao, dok je Stefan Jović razigravao Micića, Mitrovića i Cirbesa... Jednostavno, Zvezda je tada bila za klasu iznad svih, a taj treći okršaj odradila je bez greške. 

Slična je priča bila i naredne godine. Svi tu sezonu 2016/17 pamte po onoj nestvarnoj priči u Evroligi i seriji u kojoj je Zvezda streljala sve evropske velikane! Četvrtfinale premijernog izdanja Evrolige u novom formatu izmaklo je za bukvalno u poslednjem kolu, uprkos tome što su crveno-beli imali skor 16-14. Bila je to svakako jedna od najboljih takmičarskih godina u istoriji kluba s Malog Kalemegdana. Zvezda je preko Budućnosti stigla do finala, a onda koplja opet ukrstila s Cedevitom. Posle dva ozbiljna izdanja u Beogradu i odličnih izdanja Čarlsa Dženkinsa, Zvezda se uputila ka Zagrebu s namerom da odmah reši sve dileme. To je i učinila, a heroj iz senke tokom celog plej-ofa bio je Dion Tiompson. Odigrao je jako lepu rolu u najvažnijem duelu u sezoni, a što je najvažnije - Crvena zvezda je ponovo u trećoj utakmici držala sve konce u svojim rukama. Od prvog, do poslednjeg minuta. Baš kao protiv Mege lani. 

A onda je na red došla plej-of serija 2018, gde je Budućnost ipak odnela pobedu. Celo to finale ostalo je u nemilom sećanju zbog raznih previranja izvan terena, saopštenja i teških optužbi s obe strane, a igrači i stručni štab Crvene zvezde najviše su trpeli. Posle izgubljene prednosti domaćeg terena, crveno-beli su otišli u Podgoricu s nadom da mogu da se vrate u život. Zvezda je bila bez energije, igrači su psihički potonuli i finale je zbog svega što se dešavalo izvan terena bilo u drugom planu. Doduše, treba biti realan i priznati da je Budućnost u tom finalu bila veći tim od Zvezde, iako su crveno-beli imali bolje igrače na papiru. Nešto slično kao što se dešava sada, samo u obrnutim ulogama.

Zvezda se nije predavala, pa su tako oba sledeća susreta bila vrlo tesna. Plavi su treći meč, pamti se to dobro u zvezdaškim krugovima, dobili posle neviđene drame do poslednjeg sekunda i promašaja Džejmsa Feldina i Matijasa Lesora za pobedu pre zvuka sirene! Te scene će se verovatno dugo vrteti u glavama tadašnjih igrača i stručnog štaba, jer je to praktično bio maksimum koji je Zvezda mogla da izvuče. Iako je poslednji dvoboj u seriji bio tesan, videlo se da Budućnost neće pustiti onaj brejk ni po koju cenu. Uzela je titulu, a onda se u međuvremenu dogodila ova sezona. 

Sada Zvezda ima priliku da se revanšira, možda već koliko večeras.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, ABA Liga - Budućnost, Cedevita / Marin Sušić,