Toma Milićević o Zvezdinoj školi: Džajo, ne može, trapav je i nema smisla za igru!

„Mene su kao igrača i stručnjaka stvarali Rajko Mitić, Miša Pavić, Ivan Toplak, dr Aca Obradović, Miljan Miljanić. Sa Toplakom sam igrao, da bi mi posle bio trener i na kraju mi je predavao metodiku fudbala na DIF-u. Diplomirao sam u 27. godini, kao standardni prvotimac Crvene zvezde. Dugujem veliku zahvalnost Zvezdi, jer je od mene napravila lojalnog i uglednog građanina. Jeste, mogu i ja da se žalim, ali to neću da radim. Sada, kad je klub u teškoj situaciji hoću da u granicama mogućnosti moje malenkosti pomognem da se kriza prevaziđe”, kaže Tomislav Toma Milićević, na početku razgovora za MOZZART Sport.

Koliko dugo ste na Marakani?
„Osam godina sam bio igrač i 34 godine trener, što znači da sam u klubu proveo 42 godine. Ostao sam aktivan i posle odlaska u penziju, pošto sam imao ugovor o povremenim i privremenim poslovima. Naravno, radio sam isto ono što sam radio tokom protekle tri decenije i četiri godine“.
----------------------------------
PIŽON NIJE OPTIČAR ZAHVALJUJUĆI MENI
Osim što umete da namirišite budućeg asa, iskazali ste i talenat da osetite budućeg trenera. Da li je tačno da je Pižon Petrović uplovio u trenerske vode na vašu inicijativu?
"Tačno je i ovako je to bilo. Pozvao sam Pižona koji je u to vreme bio prvotimac Zvezde, da mi na jednom treningu bude demonstrator deci. Na putu ka svlačionici mi je rekao: „Au, bata Tomo, kako su dobro selektirani!“ U tom trenutku shvatim da poseduje trenerski dar. U martu 1983. godine, kao igrač Arsenala, poslao mi je razglednicu. Na taj način me podstakao da ga upišem na Višu trenersku školu, mada sam znao da je planirao da se bavi optičarskim poslom. I eto, kakvu je karijeru kao stručnjak do sada napravio".
---------------------------------

Opišite ukratko proceduru koju primenjujete prilikom selekcije najmlađih fudbalskih kadrova?
„Prvo s detetom uradim usmeni intervju i pažljivo ga „snimam“, i to tako što obratim pažnju na gestove, ponašanje, da li me gleda u oči... To mi je inicijalna selekcija, posle čega sledi proces testiranja koji kod mene traje dva dana. Prvog dana testiram motoriku, dok drugog dana ocenjujem smisao za igru. Selektivni parametri su brzina (koja mi je najvažnija), onda kostruktivnost i agresivnost u igri. Ako dete sve to ima, uz malo smisla za igru i vretenastu građu, odmah ga registrujem. Biću iskren i reći ću da volim da je dete i lepo, jer i ta estetika ima veliki značaj u sportskom razvoju“.

S koliko godina klinci mogu da se registruju?
„Granice su s vremenom pomerene, tako da se prva registracija vrši sa sedam godina. I to je normalno, jer ako je dete psihofizički spremno za školu, onda može i da trenira. Na početku decu fudbalu učim kroz igru i tek malo kasnije počinju pravi treninzi“.
Većina roditelja je neobjektivna kad prosuđuje talenat dece. Na koji način im saopštite da njihovi naslednici nisu „kalibar“ za Zvezdu?
„Tu sam veoma iskren, pošten, moralan i profesionalno konsekventan. Imam prirodni senzibilitet ili instinkt, narodski rečeno, imam nos da tačno procenim ko može da postane igrač. I nikad, sad možda malo preterujem u izjavi, ali nikad mi se nije desilo da sam tragično pogrešio. Pogrešio u smislu da dete koje nije prošlo moj test, a kasnije postane fudbalski velikan”.

A šta je bilo s Nemanjom Matićem koji je nedavno u našem magazinu izjavio da nije uspeo da se dokaže u Zvezdi?
„Jeste, samo on nije bio kod mene u treningu”.

Kako se ophodite prema onima koji uporno pokušavaju da im dete zaduži crveno-belu opremu?
„Znate kako, dolazila su mi deca i na preporuku Dragana Džajića, međutim, to mi ništa nije značilo. Jednostavno, dam im priliku da pokažu šta znaju i ukoliko ne ispunjavaju moje kriterijume, uputim ih na neki drugi klub. Takođe, veliki broj njih sam savetovao da treniraju atletiku i uglavnom su me poslušali“.
Da li vas pojedini posle tužakaju kod predsednika?
„Ma da, bilo je i toga, a ja mu kažem: „Džare, tako ja zovem Džaju, ne može, trapav je i nema smisla za igru!“ Uvek sam znao šta Crvena zvezde od mene kao trenera stvaraoca očekuje i stoga nisam pravio nikakve kompromise“.
---------------------------------
MENADŽERI MORAJU DA RADE U INTERESU KLUBA

Gde su menadžeri u priči o stasavanju budućih asova?
"Nemam ništa protiv menadžera, jer to su ljudi koji imaju oficijelnost i legalitet za to što rade i to poštujem. Samo, ja sam za menadžere koji će da budu pri klubu i bave se kupoprodajom igrača u interesu kluba. Oni bi trebalo da budu u žiži događaja i bukvalno da isprate dete od sedme do 18. godine. E onda to dete treba da nastupa za prvi tim i kad sazri kao igrač i ličnost, biće prodato, pošto je to u njegovom, ali i u interesu Zvezde i menadžera. U tom lancu svi moraju da budu ispoštovani kako treba i saradnja se odvija dalje na najbolji mogući način.
----------------------------------
Zašto poslednjih godina treneri prvog tima više ne forsiraju Zvezdinu decu?
„Odgovoriću ovako: dok smo eksploatisali decu iz sopstvene škole, bili smo prvaci Evropi i u kontinuitetu prisutni na evropskoj sceni. Pritom smo najveću dobit imali od igrača iz naše škole. Čujem, ne znam da li je tačno, za Dejana Stankovića je uzeto 25.000.000 maraka, a za Drulića 27.000.000! A gde su Jugović i Milan Janković?! Samo od prodaje generacije ’84. klub je inkasirao 27.000.000 evra! E sad imamo situaciju da komšije rade ono što smo mi radili u vreme kad smo osvajali trofeje. To je živa istina. Oni su se primarno orijentisali na svoju školu i samo kad im na nekoj poziciji zafali igrač, oni ga kupe”.
Nabrojte neke igrače koje ste lansirali.
„Dejan Stanković, Boško Janković, Dušan Basta, Goran Drulić, Marko Pantelić, Nikola Lazetić, Ognjen Koroman, Nenad Lalatović, Zoran Urumov. Sećam se kao da je bilo juče kad sam Džaji odneo spisak sa imenima 15 omladinaca za koje sam smatrao da treba da potpišu profesionalni ugovor. Malo je bio zbunjen, ali je imao poverenje u mene i svi su dobili ugovor. Jedino na taj način možemo Zvezdi da vratimo stari sjaj, čim se pojavi super-talentovana generacija ne dozvoliti nikom da ode pre 20. godine.

Osim ultimativne borbe za šampionsku krunu, šta još udaljava talente sa „južnog kopa Marakane“ od debija za prvi tim?
“Moram da kažem da Zvezda kao prvak sveta i kao veliki klub, mora više da prati savremene tokove metodike rada. Pogotovo kad je škola u pitanju. Istina je i da nemamo uslove za stvaralaštvo kakve bi trebalo da imamo s obzirom na svoje ime. Isto tako, nedostaju nam mnogo bolji uslovi za stručno pedagoški rad”.
----------------------------------
MOJA ŠKOLA “STELLA ROSSA” RADIĆE ZA ZVEZDU

Legendo, da li ste se brzo privikli na penzionerski život?
"Ma, kakvi, bez fudbala ne mogu ni jedan jedini sat i radiću s decom sve dok me noge nose! Iz tog razloga sam doneo odluku da otvorim privatnu školu fudbala koju sam nazvao “Stella rossa”! U vezi imena nisam imao nikakav problem, jer se veliki broj mojih učenika proslavio igrajući u italijanskim klubovima, poput Jugovića, Boška Jankovića, Baste, Lazetića. Dakle, više nisam na Zvezdinom platnom spisku, ali ću i ubuduće raditi za moj voljeni klub".
----------------------------------
Šta tačno mislite kad ukazujete na nedostatke stručno – pedagoškog rada?
„Hoću da kažem kako u Zvezdinoj školi moraju da rade elitni treneri, bivši igrači koji imaju talenta za stručni rad i koji pre svega poseduju afinitet za tako nešto. Legendarni Slobodan Ćosić svojevremeno je sugerisao Miljanu Miljaniću da nije baš svaki veliki as rođen za trenera i da mora dobro da proceni ko je za taj posao. Nekada su naši treneri prolazili proces koji je započinjao od rada s petlićima, do seniorskog tima i potom su zajedno silazili u „rupu“, međutim, ta praksa više ne postoji i to je tragično“.

Mislite da današnji treneri prerano postaju šefovi struke?
“Generalno, srpski fudbal je u krizi, velikim delom, upravo iz razloga što trenere ne stvaramo kroz proces obrazovanja. Nekad se išlo na Trenersku školu pri DIF-u, tu se učila anatomija, fiziologija, biomehanika, pedagogija, individualna i grupna psihologija. Kipteli su, bre, ljudi od znanja! Ta praksa je prekinuta, to više ne postoji! Doduše, treneri se danas, čim izuju kopačke, obrazuju preko FIFA i UEFA programa za dobijanje PROFI licence, samo je problem što njihova edukacija traje tri puta po tri dana”.
A kako stoje stvari sa obrazovanjem dece?
„Eh, to je priča za sebe. Deca, uz suglasnost roditelja koji misle da će njihovi sinovi sigurno postati igrači, prelaze u vanredne đake, pod plaštom da moraju da treniraju dva puta dnevno. Za dete od 15 godina to je prava katastrofa! Niko ne razmišlja šta će biti ako se dete povredi, zaljubi ili jednostavno mu „pukne“ da neće da igra fudbal?! Ovo sve više postaje ozbiljan socijalni problem. Stvarno ne znam šta se to u međuvremenu promenilo, kako sam to ja završio gimnaziju, veliku maturu i Trenersku školu pri DIF-u kao standardni igrač Crvene zvezde?! Tačno je da su roditelji glavni krivci, ali i klubovi bi morali drugačije da se postave kad je reč o redovnom obrazovanju njihovih igrača“.

Legendo, da li ste se privikli na penzionerski život?
“Ma kakvi, bez fudbala ne mogu ni jedan jedini sat! Iz tog razloga sam doneo odluku da otvorim privatnu školu fudbala koju sam nazvao “Stella Rossa”! U vezi s imenom nisam imao nikakav problem, jer se veliki broj mojih učenika proslavio igrajući u italijanskim klubovima. Radiću sve u dogovoru sa rukovodstvom Crvene zvezde i baš kao i 32 godine unazad, prosleđivaću im talentovanu decu“.