Suočavanje s greškama, poslednja šansa za Riversa i sećanje na Repešin i Gordićev podvig

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Podgorice)

Poznati američki pisac Džon Maksvel imao je svoju viziju uspeha:
„Čovek mora da bude dovoljno veliki da prizna greške, dovoljno pametan da iz njih profitira i dovoljno snažan da ih ispravi“.

Košarkaši Crvene zvezde su od sinoć u ovom, začaranom krugu. Imala je na talonu protivnika i šampionski pehar, ali je loše odigrala karte. Kao kada u tabliću bacite kartu u prazno, a onda se lupite po čelu i shvatite da ste mogli da odnesete sve jer ste imali kralja koji se, eto, naprasno pojavio u ruci. Tako je sinoć Crvena zvezda povukla nekoliko poteza bez pravog smisla, izgubila veliku prednost i sada će se pobednik rešavati u poslednjem deljenju, gde je praktično sve otvoreno i možda će opet sitni detalji odlučivati, pa će se gledati ko ima „tri na karte“...

Tomić: Kontrolisali smo utakmicu i to se vidi u statistici, presudili su detalji

Davidovac: I protiv Partizana smo bili u istoj situaciji, pa smo dobili ubedljivo

Kako to često voli da kaže Milan Tomić, alibi priče ne smeju da postoje. To nije odlika pravih šampiona. Ako želi da opet bude velika, Crvena zvezda je posle oglašavanja sirene, već u svlačionici Sportskog centra Morača morala da prizna grešku. Da shvati da joj nije kriv niko drugo, već da je sama došla u ovaj položaj. 

- Atmosfera, inače centralna tema celog finala i nešto što je bacilo senku na košarkašku igru u regionu, sinoć je bila u granicama standardnog navijačkog folklora, bez ekstremnih situacija. Kriterijum i odluke sudijske trojke jesu za diskusiju, ali to je predmet za disciplinske organe. Ostaje, pak, gorka pilula servirana na slovenačkom tanjiru... - 

Prvi korak ka priznavanju grešaka je lociranje problema. Odnosno, analiziraju potrebne situacije kako bi se u ovom vremenskom tesnacu izvukle važne lekcije i u ponedeljak napravio taj dugo čekani odlučujući korak ka tituli. Tako bi Zvezda dokazala da je pametna da profitira iz, isključivo, svojih grešaka. A, bilo ih je podosta. Neke stvari nemoguće je izmeniti preko noći. Moguće je napraviti određene taktičke korekcije, što će biti glavno zaduženje stručnog štaba, uz insistiranje na gušenju suvišnih reakcija ljudi koji ne odazivaju na ono „treneru“. Zaista je Milan Tomić bio u pravu kada je rekao da su sitnice odlučile. Iste bi, nažalost, mogle skupo da ih koštaju Zvezdu, ali kompletan tim veruje u snagu prave reakcije, punih tribina i pobede za uspešan kraj sezone. Tako je, uostalom, bilo i kada je na drugoj strani terena bio Partizan. Budućnost je, opet, nešto sasvim drugo.

Džekson: Teško je pobediti u Beogradu

Repeša: Zvezda je i dalje favorit

Kol: Bićemo spremni za borbu

Pogled na statistiku kaže da je Budućnost u dosadašnjih 30 gostovanja kroz regionalno takmičenje i Evroligu ostvarila tek sedam trijumfa – Cedevita, Mega Bemaks, Olimpija, FMP, Zadar, Mornar, Igokea. Dakle, od tog broja, protiv svih učesnika ovogodišnjeg plej-ofa Jadranske lige i rivala iz evropske elite, ostaje samo jedan brejk – protiv Cedevite u majstorici polufinala. Iako bi se lako mogao doneti ishitreni zaključak da je Budućnost „domaćinska“ ekipa, dovoljna je i ta pobeda da se Crvena zvezda prebaci u režim maksimalnog opreza.

Istina, Cedevita može samo da sanja udar naboja u Pioniru, ali treba biti svestan kompletne situacija i da, na kraju, navijači ne mogu da probace loptu kroz obruč, nego samo akteri na parketu. Publika može samo da napravi ambijent gde će jednima biti lakše, a drugima teže da do pehara dođu. Zato je psihičko stanje dva tima od neverovatnog značaja. Crvena zvezda je sebi na leđa nabacila ogroman teren, još će biti teže ako u rotaciji zaista ne budu Džo Regland i(li) Stratos Perperoglu, dok košarkaši Budućnosti konačno mogu da odigraju rasterećeno. Jer, posle onih „-57“ u dva uvodna meča znaju da mogu samo mnogo toga da dobiju. Iako je titula i dalje u fokusu, ispunjen je veliki zadatak i finale je vraćeno u Beograd. Ako se opet ruke opuste i dogodi dan kakav su imali Edvin Džekson i Noris Kol, a Bili Beron opet bude rastrzan između plejmejkerskih i šuterskih obaveza, bez pomoći ostalih, Crvena zvezda će sebi pripisati smrtnu kaznu.

Stručnom štabu je zato potrebno da pronađe idealana modus i vrati Filipa Čovića u optimalno stanje, jer je njegov učinak na marginama u gotovo tri četvrtine ukupnog vremena provedenog na parketu u Podgorici. Nedostaje i neko ko će imati dovoljno šlifa da preuzme odgovornost i rastereti Bilija Berona. Taj „neko“ je morao da bude Kej Si Rivers, pogotovo sada kada je Perperoglu izvan svih kalkulacija. Reći će neko da se nisu poklopile energije i da su obojica odigrali dobro u pogrešno vreme, ali treba stvari nazvati pravim imenom i reći da je Rivers uprskao sa šest uzastopnih promašaja iz igre.

Ponedeljak mu je poslednja šansa da kupi navijače i ostane im u lepom sećanju, jer će u suprotnom biti označen kao totalni promašaj. Jedno odlično i jedno solidno poluvreme za kompletan plej-of nikako ne mogu da budu dobra referenca za igrača Riversovog imena i renomea. A, kada se sve ovo završi, njegove usluge biće možda i suvišne. Primarni je cilj osvojiti ABA ligu i vratiti Evroligu u Beograd i on je zato angažovan. Superliga nije sada u mislima i verovatno se niko ne bi ljutio ako se i ne bi odbranila. S njim ili bez njega.

Za utehu treba da ostane to što je Zvezda i pored svega bila na dva poseda od pobede... Ognjen Dobrić je ponovo imao svoju partiju iz drugog plana, Mohamed Faje je s nepune 34 godine odigrao bezmalo 39 minuta i bio jako koristan za tim. Majk Cirbes i Majkl Odžo su bili u svom ritmu, vratili su se u reket, opteretili protivničke centre i znali da naprave problem. Svi će želeti da svoje role ponove u ponedeljak, jer bi tako značajno olakšali posao Crvenoj zvezdi.

Na kraju, ne treba zaboraviti da je Jasmin Repeša u ne tako davnoj prošlosti već iskusio taj slatki osećaj pobede i osvete posle dva poraza zaostatka u plej-ofu. Bilo je to polufinalu Jadranske lige 2015. godine, u vreme kada je bio trener Cedevite. Ironije li, tada je eliminisao Budućnost Igora Jovovića, koja je baš kao i Zvezda sada seriju otvorila s dve pobede i bila nadomak velikog finala. Ključni čovek u potiranju Plavih bio je, zanimljivo, Nemanja Gordić. Uz njega i Miro Bilan, Roko Leni Ukić i Marko Tomas. Ne vraćajući se na neke stare trenerske zasluge i kakva su vremena bila te 2015. godine, Repeša ostaje kao jedan od retkih trenera sa ovakvim podvigom u džepu. 

Ako je poraz u finalu Kupa Radivoja Koraća bio poslednja opomena pred finiš sezone, Crvena zvezda dostigla je tačku posle koje nema povratka. U ponedeljak ne mora da pokaže najbolje ovosezonsko izdanje, već samo ono što je potrebno da se pehar ne vrati u Podgoricu zajedno s košarkašima Budućnosti. Ništa više, ni manje od toga.

Sada je na najvažnijem ispitu – da pokaže da je dovoljno snažna da ispravi sve greške i pobedi!

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport