Stanković za MOZZART: Mi smo navikli na busenje na JNA, a Totenhem?

Obrni-okreni, saberi-oduzmi, ali godinama evropske kvalifikacije preživi samo jedan srpski klub. S manje ili više dramatike i sreće, često ne u minut nego u sekund do 12, fudbaleri Partizana najčešće od svih od Subotice do Kosovske Mitrovice utrče ili se ušunjaju u Ligu šampiona ili Ligu Evrope.

Da bi se s manje ili više uspeha "vadili" za sopstvene prazne hodove u večitoj trci za milionima evra iz nagradnog fonda UEFA, borili za pažnju menadžerskog sveta, navađenog na kupovinu najbolje "robe" iz Humske, odnosno branili čast našeg sve neuglednijeg i nebitnijeg klupskog fudbala.
"Potajno smo se nadali trećoj Ligi šampiona, borili se za nju najbolje što umemo, ali smo negde ipak bili svesni da je Liga Evrope naša prava mera. U ovom trenutku, imajući u vidu kompletnu situaciju u klubu i uopšte u sprskom fudbalu. Ipak su svi koji su se na kraju kvalifikovali za LŠ ispred nas. Realno... Ali to ne umanjuje naš uspeh. Mogu ljudi da pričaju šta hoće, ali Partizan je klub koji najredovnije predstavlja Srbiju u UEFA takmičenjima. Neće biti da je to slučajno", kaže prvi zamenik kapitena crno-belih Vojislav Stanković na početku razgovora za Mozzart sport.

Raspored utakmica namestio je da "prvo bude muško", jer već na startu LE dočekujete Totenhem. Čemu možete da se nadate protiv apsolutnog favorita grupe i jednog od najboljih timova celog takmičenja?
"Šta da kažem o Totenhemu, a da ne ponovim ono što su neki drugi rekli?! Jedan su od najvećih engleskih klubova i najboljih timova sa Ostrva, apsolutni favoriti za osvajanje prvog mesta u našoj grupi. I više od toga. Zato bi svaki pozitivan rezultat protiv Pevaca bio fenomenalna stvar. Da se ne lažemo, kada bi nam neko sada ponudio remi, cela svlačionica bi prihvatila jedan bod. Oberučke! Međutim, kakvi bismo mi to sportisti bili ako ne bismo hteli pobedu? Idemo hrabro, pa šta bude!"

Kako mislite do čuda – ultradefanzivnom taktikom ili riskantnom ofanzivnom?
"Nečim između, pretpostavljam. Mislim da bi bilo suludo braniti se svih 90 minuta, jer takva taktika pre ili kasnije pukne. Još luđe bi bilo grunuti svim silama u napad, pošto bi to ostavilo previše praznog prostora na našoj polovini. Pokušaćemo da zategnemo odbranu, napravimo ravnotežu na sredini terena i budemo koncetrisani i tačni u gol šansama. Nema govora o predaji bez borbe! U današnjem fudbalu je sve moguće. Na nedavnom Svetskom prvenstvu svi su očekivali Špance u završnici, a branilac titule je već posle prve faze otišao kući. Niko nije tipovao da će Kostarika dobaciti do četvrtfinala Mundijala, a oni su tek s penala "pustili" Holanđane u polufinale. Mi smo ulaskom u LE naš glavni evropski cilj ove sezone ostvarili. Sve preko toga računa se kao bonus."

Zvuči kao šala, ali pitanje je ozbiljno – može li loš teren u Humskoj biti faktor iznenađenja za ekipe navikle da igraju na kvalitetnoj travi?
"Hmmm, neobično pitanje... Ne računamo na loš teren kao na nekakav faktor iznenađenja. Uzdamo se u naš kvalitet, ogroman motiv, pomoć navijača, njihov slabiji dan, našu sreću... Mada, ko zna... Mi smo navikli na busenje na JNA, a oni na neke druge podloge, pa im možda bude potrebno neko vreme da se snađu na našoj teritoriji. Videćemo..."

U teoriji bi utakmice kod kuće trebalo da budu prednost zbog premoći na tribinama. Kako onda komentarišete činjenicu da ovo nepisano pravilo sve manje važi u slučaju Parnog valjka?
"Nama su naši navijači najbolji na svetu. Razumeju se u fudbal, odani su klubu, uvek žele najbolje od nas, vole nas i kada nam ne ide... Samo su nekada nestrpljivi, pa se njihova nervoza s tribina prenese na teren, a to ume da utiče na sigurnost i tera nas na greške. Na tuđim stadionima smo nekako rasterećeni. Otkako sam u ja u klubu dva od tri puta smo u revanšima na strani izborili neko UEFA takmičenje. Protiv Anderlehta, u Briselu, Ligu šampiona 2010. i sada u Ligu Evrope, protiv Nefčija u Bakuu. Neka protiv Totenhema bude kao u meču s Tromseom, u Beogradu 2012. Ili remijima s Rubinom i Nefčijem iste sezone, u takmičenjima po grupama. Grobari, budite nam vetar u leđa!"

Mogu li vam oni pomoći protiv jednog Bešiktaša? Ili, recimo, Asterasa?
"Neću lagati, Bešiktaš je takođe u prednosti. Makar dok ne počne naš dvomeč. Pričamo o jednom od tri velikana, sve bogatijeg turskog fudbala. O finansijski stabilnom i dobrostojećem klubu, s brojnim strancima u timu i stručnom štabu. Ne tako davno su igrali Ligu šampiona, a ovog leta zamalo izbacili slavni Arsenal u borbi za mesto u evropskom visokom društvu. Asteras nema takvo ime, moć, tradiciju, uticaj, trofeje, tim... Ali sa silnim strancima u sastavu nije za potcenjivanje. Ni u kom slučaju. Sve je moguće."

Da ti je neko rekao da ćeš predvoditi crno-bele u evropskim utakmicama, u odsustvu kapitena Saše Ilića, da li bi mu poverovao? Kako to da čekajući na svojih „pet minuta“ u prvih 11, kao večita rezerva, nisi sreću potražio u nekoj drugoj sredini?
"Nije da nisam povremeno odlazio kod sportskih direktora i predlagao im da me makar pošalju negde na pozajmicu, kada već nemam mesto u prvoj postavi. Svi su me ubeđivali da ostanem, jer kad-tad mora da mi se vrati veliki i pošten rad na treninzima. Roditelji su mi isto govorili, da je samo strpljen čovek spasen. Dobro je da sam ih poslušao. Za ove četiri godine osvojio sam sve što se može osvojiti u Srbiji, a gol iz Brisela upisao me je zauvek u Partizanovu istoriju. I kada me ne bude jednog dana, pričaće se da je jedan Vranjanac bez straha šutirao penal i odveo crno-bele u Ligu šampiona. Ta luda belgijska noć i ova kapitenska traka daju smisao mojoj karijeri u Humskoj."

Kako na tvoju sigurnost na terenu utiču opšte nepoverenje navijača i stručne kritike na tvoj račun? Dopiru li do tebe te prozivke?
"Čujem ih, vidim i čitam, ali trudim se da me ne remete u igri. Svako ima pravo da me ocenjuje kako hoće. Nemoguće je dopasti se svima. Onima što me cene se duplo zahvaljujem, onima što misle drugačije ništa ne zameram. Ako jedan Kristijano Ronaldo, kao najbolji fudbaler sveta, nije svima po volji, ko sam onda ja da se bunim protiv kritika?! Prozivke i kritike su deo našeg posla."

U Laciju i Palermu su mislili drugačije, ali su ti na kraju propala oba transfera u Seriju A. Zbog čega nisi postao stanovnik Rima ili Sicilije?
"Od prve vesti u italijanskim medijima, o interesovanju Lacija, pa Palerma, ponavljao sam vašim kolegama da ništa nije gotovo dok ne padne dogovor klubova i mene, odnosno ne odem na lekarske preglede. Oba transfera su bila realna u nekom trenutku, ali su na kraju oba propala. Lacio i Partizan su se bili praktično dogovorili, ali nastao je problem kada sam menadžerima koji su vodili pregovore u ime Rimljana rekao da ne bih da s Olimpika odmah idem na neku pozajmicu, zbog njihove već popunjenje kvote stranaca. Palermo je prvo pristao, pa odustao od čekanja na potpis posle revanša s Nefčijem. To je cela priča."

Osećaš li se kao izduvan balon posle neodlaska u jaču ligu i platežno daleko stabilnije klubove? Brojiš li dane do isteka ugovora na zimu?
"Bilo koji od tih transfera doneo bi mi nove izazove i više novca, ali pošto ih nikada nisam uzeo zdravo za gotovo, niti se u mislima već preselio u Italiju, nisam se previše razočarao, kamoli pao u depresiju. Pošteno treniram i igram, kao što sam radio sve ove godine. Ko zna zašto je to dobro. Nije ni januar daleko, možda tada budem imao još boljih opcija. Pre toga me zanima samo Partizan."

U međuvremenu te čeka dosta posla s kolegom štoperom Brankom Ilićem? Je l’ ste već tandem ili bi to tek trebalo da postanete?
"Mislim da već sada dobro delujemo u tandemu. Nismo dugo jedan pored drugog, ali on je sa sobom doneo bogato iskustvo iz reprezentacije Slovenije i klupske karijere u inostranstvu, a ja kao starosedelac znam šta znači biti štoper u Partizanu i našoj ligi. Dva primljena gola u prvenstvu pala su posle prekida, a ne posle nekih naših velikih grešaka. Vremenom ćemo biti sve bolji", kaže nam sveže diplomirani strukovni menadžer u sportu.

(FOTO: MN press)