Šta to beše pas u prostor ili kako su Nemci ubili „desetku”... (VIDEO)

Pitate se gde su nestale desetke? Zašto nema klinca koji podseća na Totija, Zidana, Rui Koštu, Rikelmea... Pojela su ih brza i moćna krila, kojima nema potrebe gurkati nestvarne lopte koje imaju oči, već im jednostavno doturite loptu u noge, a onda oni na boku rešavaju situacije jedan na jedan, jedan na dva, bez nekih većih problema. Još ako pogledamo statistiku i shvatimo da ti pasovi iza odbrane vrlo često mogu da se pretvore u ubojit kontranapad protivnika, onda nam je jasno zašto se više klinci ne grabe za desetku, već za sedmicu.

Igra se značajno ubrzala, i nema više ni vremena ni prostora, da ekipa trpi jednog majstora za kojeg desetorica trče i čekaju da on napravi jedan potez i reši utakmicu. To su prvi shvatili, naravno, Nemci. U sezoni 2009/2010, otkad smo uspeli da pronađemo podatke za ovaj segment igre, u Bundesligi je prosečno po jednom kolu kompletirano svega 29 takvih pasova. Kada uporedimo tu cifru sa recimo Serijom A, gde broj uspešnih dodavanja dostigao 100, vidimo jasnu razliku u načinu igre. Te sezone je čak i u Premijer ligi i Primeri broj bio značajno veći u odnosu na Bundesligu, pa su Englezi dogurali do 71, a Španci do 79 uspešnih dodavanja.

U Premijer ligi, je trend opadanja bio konstantan. Od 71 po jednom kolu, Englezi su dogurali do 23 ove sezone, ili ako vam je draže svega 2,3 pasa u prostor po utakmici! Lider je sem u prošloj sezoni (kada je Suarezov i Rodžersov Liverpul gazio), uvek bio Arsenal. Topdžije su u Premijer ligi rekordnih deset pasova u prostor po utakmici zabeležili u sezoni 2010/2011 i tada su završili na četvrtom mestu.

Da nije bilo Gvardioline fantastične Barselone, slična sudbina bi zadesila i Primeru, ali je Barsa u sezoni kada je osvojila tripletu (10/11), prosečno beležila 12 pasova u prostor po utakmici, dok je naredne sezone premašila i taj učinak, te došla do 13 po utakmici. Onda je otišao tvorac tiki-take, i brojke su vrtoglavo krenule da padaju. Danas je Primera na prvom mestu kada su u pitanju četiri najjače lige, sa siromašnih 30 pasova u prostor po jednom kolu, ili tri po utakmici. Barsa je i dalje lider sa svega četiri takva pasa.

Italijani su se najduže opirali ovoj revoluciji. U sezoni 09/10 prosek na nivou utakmice bio je deset pasova u prostor. U naredne dve sezone održan je taj trend pa se došlo do brojki 9,7 i 9,9, da bi već 12/13, naglo pao na 7,1, a onda potpuni pad. Prošle sezone je prosek bio svega 2,6, a ove je za dlaku bolji - 2,7.

A Nemci? Nemci su odavno znali šta je budućnost fudbala. U sezoni 09/10, u Bundesligi je kompletirano 29 pasova u prostor po kolu ili 3,2 po utakmici. Značajno manje nego u bilo kojoj od ostalih liga. Sličan prosek je održan do ove sezone, kada je dostigao rekordnih 14 po kolu, što znači manje od dva pasa u prostor po utakmici!

Pa ako vam treba krivac, ako žalite za desetkama, za majstorima, budite slobodni da mrzite Nemce, do bola racionalne Nemce, kojima je bilo toliko muka tih rizičnih pasova koji često ne prođu, pa su ih u skladu sa svojim karakterom, jednostavno odstranili iz upotrebe. Ni Gvardiola nije uspeo da promeni taj segment igre koji su očigledno svi u Evropi prihvatili, iako tako na prvu loptu ne izgleda, pa Bajern nije uspeo da prebaci brojku od dva uspešna pasa u prostor po utakmici, uprkos načinu igre koji gaji Katalonac.

Kralj ovog, već možemo da kažemo, izgubljenog segmenta fudbalske igre je Sesk Fabregas. Frančesko Toti je dugo uspevao da mu parira, a sada mu je glavni konkurent Leo Mesi. Španac je ipak uvek među najboljima. Samo u sezoni 11/12 nije bio na vrhu Lige u kojoj igra po broju tačnih dodavanja u prostor, kada ga je nadmašio baš Leo Mesi, sa prosekom od 1,5 po utakmici. Interesantno, to je čini se magična brojka koju niko uskoro neće uspeti da prebaci, s obzirom na nestanak ovakvog načina progravanja, a uspeli su da je dostignu samo Toti i Mesi u sezoni 11/12, i Sesk Fabregas sezonu pre.

Stoga, kada Mesi i Fabregas odu u penziju, pitanje je da li će iko uspeti da ih nasledi. Još veće pitanje je da li će biti potrebe, jer treneri danas na lopte koje imaju oči gledaju sa prekorom, dok su se nekad topili kada onaj mali, žgoljavi, sa brojem 10 na leđima, provuče pas kroz petoricu.

Vremena se menjaju.

(FOTO: Action Images)