Šta se krije iza proba u Partizanu: Za deset godina prošla samo trojica! Za Mutomba pričaju da ima vic

Svakavih anomalija je bilo - ima ih još - u Partizanu. Od kašnjenja plata, štrajk(ova) igrača, načina izbora rukovodilaca i(li) trenera, preko problematičnog izbora novajlija, sve do oseke ljudi sa tribinama, ali da neko ne prođe probu, pa da opet dobije šansu da se izbori za ugovor patent je kakav samo crno-beli mogu da smisle.

U nadi da će Andre Mbuji Mutobmo rešiti neke od problema u ofanzivnom delu ekipe, klub iz Humske 1 doveo je krilnog vezistu poreklom iz Konga i stavio ga pod lupu. Kao da nad njim vrše eksperiment, njegovi stručnjaci žele da se uživo uvere u kakvom se fizičkom stanju nalazi i da li poseduje karakteristike dovoljne da trajno zaduži opremu osvajača srpskog kupa.

Gol postignut na kontrolnom meču sa Zemunom ne bi trebalo uzimati kao pokazatelj da li jeste ili nije za Partizan, jer je i pre skoro tri godine, takođe pod trenerom palicom Marka Nikolića, nekadašnji polaznik omladinskih škola Anderlehta i Portsmuta, pružao zanimljive partije tokom priprema u Turskoj, ali nikog nije ubedio da je bolji od Andrije Živkovića, Petra Grbića, Danka Lazovića i Nenada Marinkovića, korišćenih na krilnim pozicijama.
„Sešćemo i razgovarati o Mutombu, nisam jedini koji odlučuje. Razmenićemo mišljenja i doneti odluku. Konačan sud će biti donet odmah po povratku u Beograd, ali ćemo već do tada sumirati utiske. Ako mene pitate, stranac mora više i bolje od onoga što je Mutombo pokazao“, precizirao je u februaru 2014. Marko Nikolić, pred kraj boravka u Beleku.

Od tad do danas odigrao je Andre Mutombo sedam utakmica za Rijeku, još 15 u Trećoj ligi Francuske, da bi lane bio standardan u dresu škotskog Invernesa (30 mečeva). Za to vreme dao je dva gola i upisao tri asisencije. Ako bi se posmatrala isključivo statistika i činjenica da od leta nema klub, ne bi ni imao šansu da prođe probu u Partizanu, tim pre što je već jednom pokazao da nije bolji od igrača koje su crno-beli imali na raspolaganju. Samim tim što je teško očekivati da posle pauze i ne baš pohvalnog učinka ima šta da ponudi Marku Nikoliću.

A već jednom nije prošao njegovo gusto sito.
„Jednostavno, nije se poklopilo. Prošle sezone je igrao dobro u Škotskoj, došao je u Beograd da pogledamo u kakvom je fizičkom stanju. Mutombo je drugi špic, odličan između linija, snalazi se i po desnoj i levoj strani. Učestvuje u organizaciji akcija, sklon je atraktivnim potezima. Još odavno me je privukao umećem, hteo je te 2014. da dođe u Partizan, ali nije se namestilo. Podseća me na Partizanov stil igre s kraja devedesetih, koji smo praktikovali Saša Ilić, Vlada Ivić, ja... Dok nas je vodio Ljubiša Tumbaković. Igrali smo do noge, sa vicom... Ima to i Mutombo! Njime je oduševljen i Saša Ilić. Pre dve i po godine su i ostali fudbaleri Partizana u superlativu kazivali o njemu“, obrazložio je u izjavi za Sportski žurnal Ivica Iliev, sportski direktor Partizana.

Proba kojoj je podvrgnut 26-godišnji Mutombo trebalo bi da odgovori ne samo na pitanje da li može da igra za ekipu Marka Nikolića, nego i da pokaže da li u Humskoj 1 važe davno postavljeni i strogo definisani principi, kad je izboriti se za ugovor bilo pravo umeće za igrače dovedene sa strane i stavljene u eksperimentalnu situaiciju da za tri, pet, najviše sedam dana pokažu koliko vrede.

Podatak da su za deset godina, koliko se igra Superliga Srbije (posle razdvajanja od Crne Gore) probu u Partizanu prošla samo trojica igrača upućuje na zaključak da je to vraški teška rabota. Kao i da ne mora da znači da će kratak period dokazivanja doneti uspeh klubu na duge staze, jer su primeri fudbalera koji su ubedili struku kako su baš oni - ti dijametralno suprotni.

Prvi je uspeo Lamin Dijara, leta 2007. Doveden kao anonimus iz Zrinjskog izazivao je čak i podsmeh u Partizanovoj ekspediciji na pripremama u Holandiji, da bi posle samo nekoliko treninga oduševio tadašnjeg trenera Miroslava Đukića i sportskog direktora Ivana Tomića, ovaj drugi brzopotezno sklopio dogovor sa menadžerom Zoranom Stojadinovićem i napravio posao od kojeg će Parni valjak profitirati najviše na sportksom planu. Ne i ekonomskom, jer je pet godina kasnije dozvolio da mu Senegalac ode bez obeštećenja.

Godinu i po posle Dijare probu je prošao i Danijel Marčeta, međutim, slovenački krilni fudbaler nije bio ni izbliza koristan za tim, pa je posle samo dve ligaške utakmice proslađen na pozajmicu  u Škotsku i nikad se više nije vratio u Humsku 1. Ne može se reći da su se crno-beli proslavili i sa Davidom Mangom, iako je francuski krilni napadač i zimu 2011. ubedio tadašnjeg sportskog direktora Mladena Krstajića da je vredan ugovora. Odigrao je samo devet utakmica i dao jedan gol.

Malo...

Još dva podatka su indikativna.

Prvi: pre pomenutih, probu u Partizanu, za vreme direktovanja Nenada Bjekovića prošao je samo Pjer Boja (jesen 2003). A drugi: NIKAD nijedan fudbaler iz Srbije nije uspeo da pokaže kako zaslužuje da igra za crno-bele. Iako je tu bilo zanimljivog materijala, poput veziste Vladimira Torbice (Spartka, 2009) ili štopera Vladimira Otaševića (Metalac, 2011).

Zato, više u šali - iako kažu da u svakoj šali ima pola istine - „Zemunelom“ kruži dosekta kako je proba u Partizanu zapravo vežba za astronaute i da te testove malo ko može da prođe. Iz različitih razloga. Ne samo fudbalskih...

Otuda ne čudi što su kao studenti kad nedovoljno savladaju gradivo, pred stručnom komisijom u crno-belih padali fudbaleri iz svih krajeva sveta: Hari Agombar (Engleska), Aluin Dijakate (Senegal), Andrejs Pereplotkins, Aleksej Višnjakovs (Letonija), Huan Pablo Lopez (Argentina), Fahad Al Anezi (Kuvajt), Aleksandar Damčeski (Makedonija), Jevgen Pavlov (Ukrajina)...

Brazilcima se ne zna broj. Ako vam nešto znače imena: Mateus, Đovan, Luizao...

I Mutombo lepo zvuči... Kako li igra?

(FOTO: Star sport, MN Press, FK Partizan)