Šta sad za Partizan?

Prošle godine produžavali su se ugovori sa igračima koji su prešli tridesetu, dovodili se oni koji su premašili zenit karijere, ovog leta angažovani stranci bez preteranog inostranog rejtinga, a sve to vreme Partizan je imao na raspolaganju svoju decu. Nisu igrala. Bar ne u meri u kojoj su i sama očekivala.

Zato sad, kad više nema Evrope, opravdano deluje zaokret u razmišljanju čelnika i nagoveštaj šefa stručnog štaba Zorana Mirkovića da će u nastavku sezone šansu ukazati produktima omladinske škole i(li) Teleoptika. Kad već nema međunardonih obaveza i tempa od dve utakmice sedmično – na koji su se pojedinci žalili da im teško pada!? – deluje kao izvanredna prilika da crno-beli promovišu, forsiraju i istraju u nameri da okosnicu ekipe čine neke nove „Partizanove bebe“, pa dokle stignu. Jer, od ovoga kako sad igra tim, sa starosedeocima i strancima koji ne prave bogzna kakvu razliku, teško da mogu lošije.

Hoće li to biti odmah posle pauze, na večitiom derbiju – mada to na osnovu iskustava Armina Đerleka i Svetozara Markovića na Marakani ne bi bilo dobro dobro rešenje – ili kad s utakmica sa Crvenom zvezdom završi manje je važno od saznanja da u „Zemunelu“ odavno na vrata prvog tima kucaju bar petorica fudbalera, projektovana da u bliskoj budućnosti ne samo nose dres prvog tima, nego mu donesu sportski rezultat. Kad-tad. Plus zaradu. Kad već priliva ozbiljnog novca od sponzora zvanog UEFA neće biti.

Omladinska škola i Teleoptik su napravili materijal za prvi tim, sad je samo na struci da proceni kad je odgovarajući trenutak da se talenti poput Luke Cucina, Zlatana Šehovića, Armina Đerleka i Jovana Kokira gurnu u prvi plan i pridruže se Svetozaru Markoviću, jedinom iz plejade dečaka koji je obezbedio mesto u prvih 11 i pre ispadanja od Bešiktaša. Možda bi to trebalo uraditi baš onako kao što je Ljubiša Tumbaković promovisao u prvotimca sadašnjeg sportskog direktora Ivicu Ilijeva ili pre njega još jedna legenda, Momčilo Vukotić osetila trenutak da u to vreme 20-godišnjeg Gordana Petrića povede u evropske izazove, uz napomenu da se granica za poslednje tri decenije drastično spustila.

Kako god, Partizan se u poslednjih godinu dana na desnom beku najpre oslanjao na Miroslava Vulićevića, zameniku kapitena dovedena je konkurencija iz inostrnastva u liku Gabrijela Enakea, Rumun je ostavio takav utisak na struku da su u važnijim utakmicama i Miroslav Đukić i Zoran Mirković morali da posegnu za alternativnim rešenjem u vidu izvornog štopera, Nemanje R. Miletića. A sve to vreme na teren iz lože gleda Luka Cucin.

Imao je peh mladi defanzivac, lom pete metatarzalne kosti, međutim, od povrede se u potpunosti oporavio i zar nije logično, kad se već toliko bekovi menjaju, da dobije i on šansu? Naročito što je reč o izdanku škole, naučenom da igra ofanzivno, da se ponavlja, centrira... Da mu se makar pruži šansa kakvu su imali i drugi. Cucinova prednost mogla bi da bude podsećanje da je Mirković s početka karijere igrao baš desnog beka, nosio „dvojku“ i ko će bolje da ga uvede u očekivanja i zahteve Partizana od nekada beskompromisnog borca?

Kao pod indigom precrtana situacija je i na suprotnom kraju odbrane. Rotirali su se i levi bekovi, čak i više u poslednjih 12 meseci, nema ko nije igrao, a onda je samo ne nekoliko utakmica u uvodu sezonu Zlatan Šehović pokazao da je model koji bi mogao Parnom valjku da donese probojnost, ubacivanje, srčanost... I on se, poput Cucina, povredio, ali sad kad je ozdravio, logično je očekivati da i produkt Teleoptika dobije više minuta, kao što je bio slučaj protiv OFK Bačke.

Niti košta klub, niti je lošiji od konkurencije, pa kad se već ide na svesno preuzimanje rizika pod plaštom forsiranja dece, logično je da momak oblikovan trenerskom rukom Milana Ristića sve češće šparta uz levu aut liniju.

Jedno od tajnih oružja mogao bi da predstavlja eventualni proboj Jovana Kokira u prvi tim. Krilni vezista blistao je u poslednja dva večita derbija omladinaca, bio najbolji igrač Partizana, deluje da je spreman za prelazak na viši nivo, tim pre što uz sebe ima Mirkovićevog pomoćnika Žarka Lazetića koji ga je vodio u mlađim kategorijama. Da lakše prebrodi period inicijacije i donese ekipi plus.

Isto se već duže vreme očekuje od Armina Đerleka, koji – kako je to primetio njegov dugogodišnji učitelj Dževad Prekazi – nikad dosad nije igrao ma matičnoj poziciji. Nije li onda smisleno da baš Đerlek, vezan za Partizan ugovorom, dobije šansu iza napadača? Bar na onim utakmicama na kojima Danilo Pantić neće dejstvovati na tom mestu. Tim pre što je Pantić na pozajmici i ako crno-beli gledaju u budućnost razumljivo je da tamo vide talentovanog Novopazarca, a ne fudbalera Čelsija.

Naravno, nije realno očekivati ih sve istovremeno na terenu, niti bi trener, taman bio hrabar kao što jeste Bata Mirković, krenuo u bilo koju superligašku utakmicu sa petoricom golobradih dečaka, ali su pojedini primeri iz prošlosti (kad je eliminisan Njukasl 1998. ili Anderleht 2010) potvrđuju da deca koja osećaju grb, shvataju veličinu kluba, naučena da igraju pod pritiskom, umeju da donesu veliku raost Grobarima. Čak i da to ne urade, manje će se na njih navijači ljutiti nego na neke skupo plaćene i nikad dokazane strance.

Drugo otvoreno pitanje na koje svi znaju odgovor tiče se eventulanog ostanka tih mladića na Topčiderskom brdu. Teško da će moćniji klubovi propustiti priliku da „ćape“ talente – kao što su već kibicovali Svetozara Markovića – ne kriju ni u Humskoj da je to jedan od planova finansijskog oporavka, ali bi pravi pogodak u metu da se svi pobrojani isplate i u sportskom i u ekonomskom smislu. Kao što su u igračkim danima činili i Mirković i Petrić. Da obraduju i Grobare i napune kasu.

Pre nego što ih zameni novi talas momaka željnih dokazivanja, jer u „Zemunelu“ stasava golman Aleksandar Popović (1999), njegovi klasići desni bek Jovan Vlalukin (1999) i levI vezni Nikola Lakčević, desni ofanzivni vezni Stefan Ilić (1998), špic Nikola Nović (2000), Strahinja Pavlović (2001), kažu možda najtalentovaniji štoper u školi...

Čekaju i oni priliku. Ako osete da se Šehoviću, Cucinu i Kokiru ona ukazala možda budu strpljivi. U suprotnom rizikuje Partizan da nekog od njih izgubio kao što je letos ostao bez, opšti je sud, najtalentovanijeg napadača u školi, Đorđa Jovanovića.

FOTO: Star sport