ŠARENI PIŠE: Za dlaku!

Ovako, uz dva ogromna uzdaha, ostaje žal za dve dobre, ali propuštene šanse. Oba meča naših predstavnika bila su "za infarkt". I pored toga što je izgubila od Makabija (76:78) Crvena zvezda i dalje ima priliku za prolaz u Top 16, dok je Partizan minimalnim porazom od Nantera (62:61) - uz učinak posle sedam kola od jedne pobede i šest izgubljenih mečeva - svoje šanse za dalji plasman sveo samo u domen teorije.

Kao i na prvom meču Zvezde i Makabija, odigranom u Tel Avivu, crveno beli su bili lošiji u trećoj četvrtini. Ovoga puta situacija je bila gora, jer su iz pretposlednje deonice izašli sa zaostatkom od 18 poena. Ali onda je krenula furiozna igra domaćina, trener Radonjić je sve karte bacio na brzu igru svog tima sa dalekometnom paljbom. Za visokog Marjanovića u toj situaciji nije bilo mesta na parketu, jer je glavnu reč dobila spoljna linija.

I ono što je bilo evidentno je dobar šut za tri poena. Dok je Zvezda pogađala trojke u prvoj četvrtini bila je u prednosti, dok je u poslednjoj deonici trojkama stigla ogromnu prednost Makabija. Rezultat takve taktike je slabo snalaženje u pozicionom napadu, za koji doduše usled velikog zaostatka i nije bilo vremena.

Zvezdi su ipak za kompletan preokret bili potrebni i poeni unutrašnje linije. Ipak, nju je je praktično sam na parket prosto bacio grčki centar na privremenom radu u Izraelu, Sofoklis Skorcanitis. Big Sofo je sa 22 poena bio najbolji igrač meča i nerešiva enigma za gotovo kompletnu Zvezdinu centarsku liniju. Ipak, posle velikog napora utrošenog u jurnjavi za protivnikom koji je imao visoko vođstvo, pad obično dolazi kada je realizacija najbitnija.

Tako je Demarkus Nelson, jedan od Zvezdinih junaka na prethodnim mečevima, postao tragičar ovog duela.

Šta je Zvezdi nedostajalo za pobedu? Pa malo sreće, ali i čvrsta ruka u odabiru rešenja u odlučujućim napadima. Jednostavno u takvim situacijama se mora znati kako su i kome "podeljene karte". U dve ključne situacije postavka je bila loša.

Zvezda ponovo nije adekvatno nagrađena za svoju borbenost. Za utehu joj ostaje podatak da su veliki evropski klubovi poput Panatinaikosa i Makabija teškom mukom i sa velikim "srčanim problemima" prošli kroz Pionir kada je bio obojen crveno- belom bojom. Nešto slično se dešavalo i sa Partizanom u nekim prethodnim sezonama, kada je crno-bela boja bila dominantna u beogradskom košarkaškom hramu.

A slično Zvezdinom, izgledao je i poraz Partizana u ovom kolu, s tim što srpski šampion nije jurio ogromnu prednost svog protivnika, već je svih 40 minuta bio potpuno ravnopravan rival. Treba napomenuti da je od meča u “Pioniru“, kada je Partizan dobio Nanter sa 30 razlike, situacija sada bila potpuno drugačija. Francuski tim je doveo sasvim solidnog Dejvida Lajtija (povećao broj Amerikanaca u svom timu na šest), dok je Partizan i dalje oslabljen neigranjem prvog pleja Lea Vestermana.

Taj problem nedostatka glavnog organizatora igre nadomestila je Partizanova spoljna linija. I pored toga oni su i po učinku "vukli" crno-bele u ovom meču, u prvom delu Milosavljević, a u nastavku Bogdanović. Pored njih standardnu ulogu je imao Kinzi, ali kao i Zvezda i Partizan je ostao uskraćen za preko potreban učinak unutrašnje linije.

Pomenuto oslanjanje na igru spoljnih igrača oba naša tima kao rezultat je dalo veliki broj postignutih trojki - Zvezda 13, a Partizan 11. Šteta što od toga nije bila veća korist. Centri Partizana dozvolili su Nanteru ono što je retko kome pošlo za rukom, a to je da ih nadskoči, posebno u ofanzivi gde je francuski tim ostvario pet skokova više.

Ova utakmica sama po sebi nije bila preterano lepa. Visina uloga je učinila svoje. Bilo je i loše organizacije, dosta izgubljenih lopti (Partizan čak 22) i isforsiranih nerezonskih pokušaja, ali je naš šampion u bitnim momentima napokon delovao kao tim koji ima odgovor na igru protivnika, kao tim koji zna šta hoće.

Ali neverovatno kako svih 40 minuta velike borbe jednostavno "stane u jednu loptu".

A ta jedna bila je u rukama Partizanovog kapitena Dragana Milosavljevića kojem nije bilo dovoljno skoro šest sekundi da publici u dvorani u Parizu napravi "rupu" u stomaku.

I ovde uteha za pruženu partiju ostaje slaba, posebno što je plasman u Top 16 sada teško ostvariv i što je nastavljen niz neuspeha na gostovanjima.

Partizan sada mora da dobije dve od preostale tri utakmice (Budiveljnik, Fenerbahče, CSKA) dok bi makar jedan Nanterov trijumf (Barselona, Budivljenik, Fenerbahče) stavio crno-bele pred maltene "nemoguću misiju" – zadatak da ostvare sve tri pobede.

Crvena zvezda će u narednom kolu imati izuzetno težak zadatak na gostovanju Panatinaikosu u Atini, ali joj zato ostaju dve solidne šanse - prva protiv Laboral Kuće u Beogradu i druga na gostovanju Lijetuvos Ritasu. Paradoksalno zvuči podatak da bi i pored ta dva trijumfa crveno- beli morali da obrate pažnju na ostale rezultate u grupi, pre svih na ishod večerašnjeg meča između Baska i Panatinaikosa.

Iako su i Zvezda i Partizan ostavili dobar utisak na ove dve utakmice, i potpuno zaslužili da slave, sve to vrlo brzo pada u zaborav i pamti se samo konačan rezultat. Preterana kombinatorika nažalost nije dobra ni po jedan srpski sastav, jer bespotrebno "nabija" preveliki pritisak i jednima i drugima.

Zato se jednostavno treba boriti do poslednjeg daha, pa šta bude...

(FOTO: MN Press)