Prošlo je 25 godina: Pevala je tad cela planeta, da je naša Zvezda prvak sveta! (VIDEO)

Imala je Crvena zvezda i ranije mnoge velike generacije. Imala je i svoje Zvezdine zvezde. Ali samo je jedna generacija koja će se zauvek pamtiti. Svi ostali su prolazni, oni su besmrtni. Samo je jedna grupa momaka u Zvezdinoj istoriji imala takav DNK i talenat da joj nije bilo ravnih na kugli zemaljskoj. Ona sa početka nesrećnih 90-ih je bila poslednja sreća i radost našeg fudbala. Nikada više posle toga, nismo bili bitan faktror u svetskom fudbalu…

Pre tačno 25 godina, svet se divio evropskim prvacima koji su na rever zakacili i značku svetskog prvaka. I obezbedili pokolenjima da danas mogu u Zvezdinom muzeju da vide pehar šampiona planete i pohvale se kako je njihov klub jedan od retkih koji je bacio svet pod noge.

Bilo je to tačno pre 25 godina…

Na stadionu u Tokiju, švajcarski arbitar Retlisberger je pred oko 60.000 gledalaca dao znak za početak, a Crvena zvezda je samlela južnoameričkog šampiona Kolo Kolo. Čileanci su tukli, provocirali, sve pokušavali po savetima Mirka Jozića, ali ništa im nije pomagala.
“Jugo, Jugo, Jugo!!! Zvezdino dete sa druge planete! Vladimir Jugović!”, zaorio se glas Milojka Pantića u 20. minutu kada je Crvena zvezda zadala prvi od tri fatalna udarca Čileancima. Nije im pomoglo ni što su Dejana Savićevića isprovocirali da dobije crveni karton i ostavili Zvezdu bez njene mitske “desetke”.

Jugović je posle sat vremena igre drugim golom bacio Čielance u nokdaun, a definitivno ih je dotukao  - a ko bi drugi - Darko Pančev.

Crvena zvezda je zavladala planetom, Vladimir Jugović je najavio veliku karijeru, a jugoslovenski i srpski fudbal dobili najsvetliju stranicu istorije.

U odnosu na generaciju iz Barija, nije tu bilo Stojanovića, Šabanadžvića, Prosinečkog, Marovića, ali je Zvezda opet bila prejaka sa Jugovićem, Savićevićem, Belodedićem, Mihajlovićem, Pančevom…
“Meni je jedino žao što ona generacija iz Barija nije ostala zajedno još dve-tri godine. Ma harali bismo Evropom”, priseća se sa distance od dve i po decenije, Ilija Najdoski u razgovoru za Novosti.

I jedan zanimljiv detalj koji je prethodio finalu u Tokiju. Danima uoči meča je vladala tenzija oko premija koje pripadaju igračima. Prvotimci su tražili jedno, Cvetković i Džajić su nudili drugo. Klub je predložio da premije iznose 500.000 dinara, igrači su tražili duplo više. Na kraju su ispali šmekeri.
“Odričemo se nagrada za učešće u Tojota kupu i eventualnu pobedu nad Kolo-Kolom. Slava nam je vrednija od novca, to je jednoglasna odluka svih igrača da sa ovakvim stavom izađemo pred rukovodstvo kluba”, rekao je kapiten Dejan Savićević.

“Alal im vera što su se odrekli premija! Time su svima stavili do znanja da igraju prvo za Jugoslaviju, pa sebe i Crvenu zvezdu”, rekao je Vladimir Cvetković.

I igrali su. Zato su danas tu gde jesu. I 25 godina kasnije zbog njih nekom zvezdašu zadrhti glas, zaigra vilica, zasuzi oko i otme se uzdah… Besmrtni.

CRVENAZVEZDA – KOLO KOLO 3:0 (1:0)
/Jugović  20, 60, Pančev 75/
Tokio, 08.decembar 1991. Sudija: Kurt Retlisberger (Švajcarska). Stadion: Olimpijski. Gledalaca: 62.000.
Crveni karton: Savićević u 43.minutu.

CRVENA ZVEZDA: Milojević, Radinović, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Najdoski, Ratković, Stošić, Pančev, Savićević, Mihajlović
KOLO KOLO: Moron, Garido, Margas, Ramirez, Salvitijera (Dambrovski), Mendoza, Vilčez, Bartičoto, Janes, Pizaro, Martinez (Rubio)