PREMOTAVANJE: Vaskrs Pancer divizije i surovi pad Lake konjice

Finale Svetskog prvenstva 1954. u Švajcarskoj, sa sociološkog i društvenog aspekta, danas se smatra jednim od najvažnijih događaja u istoriji fudbala. Iz sportskog ugla gledano taj kontroverzni meč između moćne Mađarske i nove Nemačke (2:3) "registrovan" je kao najveća nepravda otkako je ove igre, a u suštini bio je mnogo više od jedne goleme tuge i iste takve radosti na drugoj strani. Istok protiv Zapada. Komunizam protiv kapitalizma. Ceo svet naspram "svetskog neprijatelja broj jedan", jer devet godina bilo je premalo kako bi se zaboravile sve ratne strahote... Utakmica ipak nije odigrana u takvom ambijentu, ali takvu konotaciju dobiće tek dosta godina kasnije.

A u Bernu – čudo! Das Wunder von Bern. U ratu potučena i razorena Pancer divizija doživljava vaskrsnuće epskih razmera i pobeđuje nepobedivu Laku konjicu. Antologijskih 90 minuta na "Vankdorfu" predstavljali su zapravo rađanje i smrt u istom trenutku.

Na jednoj strani nikad glasnije Deutschland, Deutschland uber alles, u svom prvom javnom izvođenju posle pada Trećeg rajha, na drugoj prve velike demonstracije protiv Staljinovog režima i početak kraja komunizma u Evropi.
"Dok su se oni trijumfalno vozili kroz Nemačku, sećam se, mi smo se kao krijumčari ušunjali u domovinu. Mađarska je bila hermetički zatvorena, sve je bilo puno tajne policije koja nas je iz Budimpešte preusmerila ka Tatabanji, gde nam je bila baza. Bili smo jako uplašeni, razmišljali smo šta bi moglo da nam se dogodi zbog tog poraza", prepričavao je najbolji mađarski golman Đula Grošič koji se prisetio i kasnijeg susreta sa Mađašom Rakošijem, Staljinovom desnom rukom:
"On se pojavio uveče i organizovao večeru, posle koje je održao kratak govor. Rekao nam je da ne bi trebalo da se brinemo, ali mi smo znali da će nekih posledica biti".

Dok je Rakoši "tešio" fudbalere, u Budimpešti su počeli prvi protesti. Narod se spontano okupio oko autobuske stanice. Jedni su plakali, drugi klicali protiv sovjetske vlasti, neki opet cepali slike igrača, optužujući ih da su prodali meč.
"Poraz od Nemačke u Bernu bio je okidač za nemire u državi koji će uslediti dve godine kasnije", zabeležio je Peter Kasa u svojoj knjizi "Fudbal piše istoriju".

Čudesni mađarski tim, jedan od najvećih u istoriji fudbala, nikada posle finala u Bernu nije nastupio u istom sastavu. Politika je učinila svoje i Laka konjica se raspala. Neki od najboljih fudbalera pobegli su iz zemlje (Puškaš, Kočiš, Cibor...), neki su optuženi za izdaju i zlostavljani (Grošič), a bilo je i smrtnih presuda (Sič).

Mađarski fudbal tako počinje da nestaje sa velike scene (samim tim i jedna prepoznatljiva fudbalska škola), ali se zato na drugoj strani rađa imperija. I fudbalska i ekonomska. Pod uticajem veličanstvenog trijumfa u Bernu jedan posramljeni narod potpuno menja svest. Gubitnici odjednom postaju pobednici. Na temeljima tog čudesnog finala rođena je nova, moderna Nemačka. I sve to za samo 90 minuta na bojnom polju. Ali fudbalskom...

MAĐARSKA – SR NEMAČKA 2:3

GRAD: Bern. DATUM: 4. jul 1954. STADION: Vankdorf. GLEDALACA: 62.500. STRELCI: Puškaš 6, Cibor 8 – Morlok 10, Ran 18, 84.

MAĐARSKA (4-2-4): Grošič – Lantoš, Lorant, Buzanski, Zakarijaš – Božik, Hidekuti – Cibor, Tot, Puškaš, Kočiš.

 

NEMAČKA (3-4-3): Turek – Kolmajer, Librih, Posipal – Ekel, Mai, F. Valter, Morlok – Ran, Šafer, O. Valter.

Mađari su u taj meč ušli kao apsolutni favoriti, bio je to najbolji tim koji je do tada postojao. Predvođeni Gustavom Šebešom igrali su nešto što će kasnije biti nazvano "totalnim fudbalom". U formaciji 4-2-4, ili 3-2-1-4 dominirali su svetskom scenom pune četiri godine i bukvalno ponižavali protivnike. Između ostalih, tukli su i Engleze na Vembliju (6:3), samo nekoliko meseci pred početak Svetskog kupa, nanevši im prvi poraz na njihovom terenu. Iste te Nemce, od kojih će u finalu kasnije šokantno izgubiti, u grupnoj fazi potpuno su demolirali. Bilo je 8:3 za Laku konjicu! Ali upravo od tog meča počinju da se stvaraju preduslovi za čudo u Bernu.

Na klupi nemačke reprezentacije sedeo je čuveni Jozef Herberger, čovek kojeg danas nazivaju pretečom Žozea Murinja. U vreme kada se igralo srcem i dušom, a kroz svaki dribling fudbalu "izjavljivala ljubav", popularni Gazda, kako su ga njegovi fudbaleri zvali, nije se libio da kad god mora ubije romantiku, zarad rezultata, naravno. Sep Herberger bio je veliki taktičar, a baš u finalu protiv Mađara patentirao je jedan od svojih najvećih izuma – takozvanog "flastera". Ali, krenimo redom…

Sistem takmičenja u Švajcarskoj bio je jako čudan. U četiri grupe svrstano je 16 reprezentacija, ali nije se igralo šest utakmica, već četiri. Kako i zašto verovatno nije znao ni odlazeći predsednik FIFA Žil Rime. Dakle, svaki tim odigrao je po dva meča, prvi iz grupe išao je direktno u četvrtfinale, a drug i treći u baraž. Ispostavilo se na kraju da je mnogo bolje bilo kroz doigravanje proći dalje. Herberger je to shvatio i nije se libio da u susretu sa Mađarima na teren izvede drugi tim. Sedam igrača iz prve postave ostavio je na klupi.
"Svakako bismo izgubili. I da smo igrali s najjačim timom ishod ne bi bio drugačiji", pravdao se posle debakla selektor Nemačke.

Ipak, čovek od zadatka Verner Librih bio je na terenu i posao je odradio baš kako je Herberger priželjkivao. Zalepio se za Puškaša i nije mu dao da diše. Na kraju ga je čak i povredio, zbog čega je Major propustio i četvrtfinale i polufinale, a u ključnu bitku ušao rovit. Mađari su kasnije optužili Nemce da su namerno povredili njihovog najboljeg igrača.

Sve u svemu Nemci su dobili ono što su želeli. U četvrtfinalu izbegli su Brazil i preko Jugoslavije (2:0) i Austrije (6:1) gotovo rutinski stigli do finala, dok je Laka konjica morala da prođe kroz pakao. Njihov meč protiv Brazilaca proglašen je jednim od najgrubljih u istoriji Mundijala (strašne tuče i na terenu i u svlačionicama), a onda protiv moćnog Urugvaja prolaze tek posle produžetaka.

Bez obzira na povredu Ferenca Puškaša Mađari su bili uvereni u novu ubedljivu pobedu. Odštampano je million poštanskih markica s likovima fudbalera, čitava nacija bila je na nogama. Dan uoči finala, na "Nep" stadionu u Budimpešti, postavljena je bina za doček, a napravljeni su i veliki betonski stubovi na koje je trebalo postaviti biste svetskih šampiona. Ti ogoleli stubovi ostaće tu još dugo posle finala, podsećajući na tragediju najveće mađarske ekipe svih vremena.

Herberger je noć pred utakmicu gledao u nebo. Priželjkivao je kišu, još bolje snažni pljusak ako je moguće. I neke više sile kao da su ga čule – ispunile su mu želju. Nebo su sručilo na "Vankdorf". Istog trenutka Adi Dasler, osnivač "Adidasa", dobija poziv od svog velikog prijatelja. Na drugoj strani žice je Sepi. Potrebna mu je pomoć i ovaj odmah kreće put Berna.

Negde baš u to vreme Dasler i njegova kompanija prave revoluciju kada je u pitanju proizvodnja kopački. U pitanju su prenosivi kramponi raznih veličina. Nemcima su za raskvašen i blatnjav teren trebali oni najduži, koje vlasnik "Adidasa" donosi i montira uoči utakmice.

On je svoj deo posla odradio. Onda je na red došao Herberger…
"Sep je bio neverovatan. U vreme kada nije bilo interneta ni toliko utakmica na televiziji on je znao sve o svakom protivniku. Uvek nam je govorio o prednostima i manama ekipa protiv kojih igramo. Nikada nam nije bilo jasno odakle dobija te informacije", pričao je Horst Ekel, jedan od najvažnijih igrača u velikom trijumfu.

Dodao je:
"Pred sam početak utakmice rekao mi je kako želi da me Hidekuti sanja. On je bio njihov mozak, plejmejker. Librih je imao isti zadatak kao i u prvoj utakmici. Da juri Puškaša. Decenijama kasnije Hidekuti mi je rekao da je zaista imao snove o meni".

Finale je počelo u 16.53. Zbog čega sedam minuta ranije, opet, verovatno znaju samo ljudi iz FIFA. Kako je krenulo? Već posle osam minuta bilo je 2:0 za Mađare, golovima Puškaša i Cibora – sve je mirisalo na reprizu onog prvog susreta, ali Ekel podseća da se igrači nisu uplašili posle tako lošeg početka.
"Kada smo videli Frica (Valtera) da se smeje uoči početka, svi smo se opustili, bilo nam je mnogo lakše. On je uvek bio jako ozbiljan, a smeškao se samo kada bi bio uveren u pobedu. Tako ni posle 0:2 nismo klonuli. Znali smo da ima još dovoljno vremena".

----------------------------------------------------------------------------------

ŠPRICEVI I IGLE U NEMAČKOJ SVLAČIONICI

Neposredno posle utakmice u Bernu pokrenuta je priča da su nemački fudbaleri bili dopingovani i da su umesto vitamina C, kako su oni tvrdili, dobijali sintetičku drogu metamfetamin, čija su stimulativna sredstva slična adrenalinu. Ferenc Puškaš je tvrdio kako je u svlačionici Pancera video špriceve i igle, a kada je stiglo objašnjenje da su u pitanju vitamin, rekao je da sumnja u tu priču. Istoričar Erik Egers sproveo je detaljnu studiju pre nekoliko godina na univerzitetu u Berlinu i došao do sledećih zaključaka:
"Postoje jake indicije da su nemački fudbaleri dobili injekcije metamfetamina. U to vreme ta droga bila je veoma rasprostranjena, koristili su je mnogi atletičari, ali i južnoamerički fudbaleri. Ona je do Nemaca došla tajno, a sumnja se rodila kada su mnogi od igrača dobili žuticu i završili u bolnici. Imajte na umu da su ovo samo indicije, ne i dokazi".

Kada su neke od mađarski fudbalera pitali o ovom slučaju, rekli su samo "da su Nemci na samoj utakmici, ali i posle nje, izgledali kao duhovi". Inače, metamfetamin je tokom Drugog svetskog rata dobijala vojska Trećeg rajha.

---------------------------------------------------------------------------------

Duh nemačkog tima ostao je netaknut i to je nešto što će u budućnosti postati zaštiti znak Pancer divizije. Do egala su došli veoma brzo. U 10. minutu Morlok je smanjio na 1:2, a samo nekoliko trenutaka kasnije i Ran pogađa – 2:2. Mađari posle pauze na teren izlaze kao pomahnitali. Leteli su po onom blatu, stvarali šanse, pogađali stative i prečke. Ono ostalo odlični Turek uspeo je da odbrani. Vreme je prolazilo, pritisak Šebešovog tima počeo je da slabi, a rezultat se nije menjao.

Nemci su izdržali najžešće napade Lake konjice. I onda taj famozni 84. minut. Legendarni nemački radio komentator Herbert Zimerman počeo je da vrišti od sreće:
"Nemačka napada po levoj strani…Šafer…Mađarska odbrana blokira Morloka. Božik je došao do lopte…Božik, Šafer mu je oduzima… Ran je sada u prilici, trebalo bi da šutira iz daljine…Ran!!! I to je 3:2!!! Gol, gol, gol, gol!"

Ili što bi Zimerman rekao u originalu: "Tor! Tor! Tor! Tor!".
"Recite mi da sam lud, ali Nemačka vodi sa 3:2", nastavio je da urla u mikrofon čuveni komentator.

Kolega do njega, Đerđ Sepeši, nije mogao da sakrije suze.

Konjica do kraja meča uspeva da dođe do 3:3 i ponovo je strelac bio Puškaš. Sudija Vilijam Ling pokazuje na centar, ali onda uviđa da je pomoćnik iz Velsa Sandi Grifits podigao zastavicu. Posle jednominutnih konsultacija Englez odlučuje da poništi gol. Čudo u Bernu bilo je kompletirano. Televizijski prenosi sa SP tek su bili počeli te 1954. Tada nije bilo mogućnosti da se utvrdi da li je zaista bilo ofsajda, ali 50 godina kasnije pojavili su se snimci koji su dokazali regularnost Puškašovog pogotka. Slaba uteha za Mađare.

Tako je jedan od najvećih timova u istoriji fudbala otišao u legendu nekrunisan – bez trofeja Svetskog kupa. U isto vreme rođena je nova fudbalska sila čiju će moć pre dve i po decenije najplastičnije objasniti Geri Lineker – posle poraza od Nemaca 1990. u Italiji - onom antologijskom izjavom: "Fudbal je jednostavna igra u kojoj 22 momka jure za loptom, a na kraju uvek pobede Nemci". Tako je uglavnom i bivalo posle Berna…     

Dan tog finala obeležava se i u Nemačkoj i u Mađarskoj svake godine, ali naravno, na različite načine. Kod Nemaca je opštenarodno veselje – za 50. godišnjicu repriziran je čuveni snimak s meča na državnom radiju, slušalo se i u školama – a u Budimpešti je kao na parastosu. Mađari su narod koji jako voli da psuje, spadaju među one nacije sa najsočnijim uvredama i kletvama, pa u tom duhu uglavnom obeležavaju svoju tragediju. Pre nekoliko godina na jednom od lokalnih portala tako pored silnih psovki – a opleli su po svemu i svačemu - može da se pročita da "Lingu i Grifitsu žele da im se zatre svo potomstvo, te da bi svi Mađari trebalo da bojkotuju Adidas".

Kakva ironija: baš na 60 godina od Berna kompanija Adija Daslera dizajnirala je novu opremu za mađarski nacionalni tim.

Piše: Predrag Dučić