PRELAZZI: “Vole vas mama i tata...” - Kako su se razveli Hadersfild i Vagner

Ser Patrik Stjuart ne tvituje mnogo. Razumemo ga, nije on kao ovi novi glumci, koji moraju da rade na samopromociji, na skandalima, ne bi li podigli vrednost svojih deonica i bili vazda na radaru rediteljima i javnosti; Patrik Stjuart je na sceni toliko dugo da zna koliko je slava prolazna i koliko treba da budete iskreni, prema sebi najviše.

Zato on ponekad priča o umetnosti, nekada predlaže knjige, a vrlo često mu se omakne – dobro, ne omakne, fudbal je veliki deo njegovog života – neki post koji ima veze sa onim drugim pozorištem, sa činjenicom da su za njega one daske što će ga vinuti do Holivuda jednako važne kao zelena trava nadomak njegovog doma.

Jedna od najlepših fotografija koju je okačio ovaj upečatljivi i dobrodržeći (uzeo je 79. godinu i ne namerava da se povuče) lik prikazuje ga u nekoj hotelskoj sobi; u krevetu je, u krilu mu je laptop, u ušima slušalice, ruke visoko podignute u zrak, na telu samo dres njegovog omiljenog, njegovog lokalnog, njegovog jedinog kluba.
“Naši momci, naš tim, naš klub. Dobro došlo u Premijer ligu, čudo jedno!”

Datum je 12. avgust 2017, i Hadersfild Taun, klub u koji je ludo zaljubljen ser Patrik Stjuart, vratio se posle ravno 45 godina u elitu. (Prethodnog proleća, glumac će otkazati sve tezge da bi ispratio pohod Terijera u krem engleskog i svetskog fudbala.)

I ne samo da se vratio, nego je na Selhurstu bilo 3:0 protiv Kristal Palasa; vratio se sa zvukom “beng”, reklo bi se u filmovima i serijama koje je snimao najpoznatiji fan ovog kluba.

Još samo jedna paralela, i preći ćemo sa lepih, filmskih – a takvo je bilo njihovo bekstvo u opstanak u prvoj sezoni u Premijer ligi; bez novca, samo sa srcem, autsajderski do bola, do raja – na nešto tužnije teme i povode koji ovih dana okupiraju i Stjuarta i sve kojima je simpatični klub srcu prirastao.

Najpoznatija rola Patrika Stjuarta, ma šta mislili mi koji nismo “trekiji”, mora biti ona kapetana Žan-Luka Pikara, iz kultne naučnofantastične serije “Star Trek: The Next Generation”, koja se krajem osamdesetih počela prikazivati i nama, deci u zemlji zvanoj Jugoslavija. Pikarova uzrečica možda je ona “Engage!”, ili ono kada naručuje “erl grej” čaj, ali čitav “Enterprajz” živi pod njegovim motom: “... Da hrabro odemo tamo gde niko nije pre nas!”

Trideset godina kasnije, u jednoj drugoj naučnofantastičnoj priči, poznatoj kao fudbal 21. veka ili Premijer liga, tom će nepoznatom stazom odvažno krenuti Hadersfild Taun, predvođen jednako harizmatičnim kapetanom, Nemcem s američkim pasošem po imenu David Vagner.

Biće tu ljubavi, pre svega, odanosti i čuda koje će se dogoditi na proleće 2018. godine; na kraju će biti i, to valjda tako mora u dobrim filmovima, serijama i fudbalskim sudbinama, i slomljenog srca i praznine.

O Davidu Vagneru naširoko se pričalo i pre nego što je preokrenuo sudbinu Hadersfilda i iz donjih delova Čempionšipa od jednog skromnog – po budžetu, po igračima, po ambicijama – kluba napravio premijerligaša; moralo se pričati jer je David Vagner engleskim medijima pre svega predstavljen kao najbolji prijatelj (i u neku ruku najbolji učenik, što će on komentarisati uvek s osmehom i bez zazora) Jirgena Klopa, negdašnjeg saigrača iz Majnca, a čijim će vernim saradnikom postati u Dortmundu.

Jirgen i on znaju se, govorio je, još od maja 1991. – “Poznajem ga duže nego sopstvenu suprugu!” – kada je Vagner stigao iz Frankfurta, kao direktna konkurencija četiri godine starijem Klopu u špicu napada Majnca.

U stvari je bio toliko dobra konkurencija da je Jirgen, kojem će i kumovati na venčanju, uskoro prekomandovan na klupu, pa je, promućuran kakav jeste, shvatio da bi ipak bilo bolje da se preorijentiše na neko drugo mesto na terenu, i tako je postao defanzivac. Zli bi jezici rekli da trenutno u svojoj ekipi Liverpula ima makar jednog čoveka koji izgleda kao da nije baš skroz defanzivac, ali hajde, o tome nekom drugom prilikom...

“Novi Klop” – njih dvojica čak i fizički liče, posebno kada se i jedan i drugi sakriju ispod kačketa i naočara, ili kada proslavljaju pobede trčeći okolo kao izbezumljeni – počeće trenersku karijeru u podmlatku Dortmunda, i možda je bio blago razočaran kada je Borusija preskočila jednog prirodnog naslednika i predala “Žuti zid” na staranje drugom, takođe sa Majncom u CV-ju, Tomasu Tuhelu.

Govorilo se tada da će postati član stručnog štaba na Enfildu, ali je on iznenadio sve kada je preuzeo Hadersfild Taun.

Taj klub nikako se ne uklapa u profil poslodavca koji žudi za stranim trenerima. Gazda je Din Hojl, jedan od onih nepopravljivih zaljubljenika u fudbal; sudbina i supruga Dženet udesili su da Din napravi dobar posao sa kompanijom “Card Factory” koju je osnovao sa dvadeset i nešto godina. Lanac knjižara u kojima su se pre svega prodavale čestitke za razne prilike razradio se toliko da je Hojl postao milioner, a kada je Hojl postao milioner, odlučio je da bogatstvo uloži u klub koji je voleo od malena. Pre oko deceniju, Hadersfild Taun postao je njegov.

Hadersfild nije tek neki mali i nebitni klub, mada će Zapadnim Jorkširom uvek dominirati mnogo poznatiji Lids Junajted; pre Patrika Stjuarta, njihov najpoznatiji navijač bio je Harold Vilson, premijer Ujedinjenog Kraljevstva šezdesetih i sedamdesetih. Mali Vilson je, pričao je to često, imao sreću da odrasta u gradu dvadesetih godina prošlog veka, kada je Hadersfild kratko predstavljao najveću silu ostrvskog fudbala.

Tri titule zaredom osvojiće Hadersfild Taun od 1924. do 1926, uz još jedan FA kup dve godine pre nego što je krenula niska pehara; po tome i činjenici da ih je kratko pedesetih vodio Bil Šenkli, komentatori će ih pominjati čak i u ovom veku, čak i kada su provodili jeseni i proleća po drugim i trećim ligama, i kada se činilo da se prohujala vremena nikada neće vratiti.

David Vagner završio je na sigurnom u svojoj prvoj nepunoj sezoni na stadionu Kirkliz, koji se za marketinške svrhe zove po marki jednog piva. A onda je, kao u onom rijaliti programu u kojem s nekoliko poteza majstora neugledna prilika postaje lepotica ili frajer, počela njegova revolucija.

Iz Nemačke je doveo nekoliko polupoznatih igrača ili škartova, a protiv pretankog budžeta borio se pozajmicama, pa je tako, na njegovu i sreću svih u gradu, iz Mančester Sitija došao momak čije bivstvovanje među skupo plaćenim vedetama neće biti najjasnije, ali koji će postati kreativni zamajac i prva violina Vagnerovih fudbalskih opereta. Australijanac Aron Moj, nažalost povređen u jesen 2018, kada je bio najpotrebniji svom klubu i šefu.

Vagner je bio na svoju ruku, pa je uveo pravila koja su čak i u funtama obilnom Čempionšipu bila nerazumljiva. Presadio je pelcer karantina, terao igrače da treniraju dva puta dnevno, a pred početak sezone odveo je tim u neko bespuće u Švedskoj u kojem nije postojao ni signal za mobilne telefone, a kamoli struja.

Na terenu je, koliko je to dozvoljavao “roster”, igrao primenjenu varijantu Klopovog “gegenpresinga”, što je iznenadilo rivale u prvenstvu taman koliko i napadački fudbal Slaviše Jokanovića godinu dana kasnije. U plej-ofu, pred očima Patrika Stjuarta i čitave nacije, i dalje raspoložene za lepe, romantične priče, Hadersfild je na penale savladao Reding. Na Vembliju će upravo Moj i Vagnerov ljubimac Kristofer Šindler postići odlučujuće golove.

Bilo je dosta čuda u Premijer ligi za njenog trajanja, neka se mogu porediti sa odvažnošću i avanturama “Enterprajza” što ga vodi ćelavi kapetan, a opstanak Hadersfild Tauna u prvoj sezoni u Premijer ligi može se meriti skoro sa svakim.

Bez velikih pojačanja – samo je Stiv Munije plaćen više od osam cifara, koje je i isplatio, uz to je za stalno preveden i Aron Moj – i velike pompe, Hadersfild je krenuo dobro, ali kada od 16. decembra 2017. do 11. februara nisu zabeležili nijednu pobedu, činilo se da će potonuti poput kamena bačenog u ušće reka Holm i Koln.

Terijeri su ipak preživeli. U poslednja tri kola imali su prvo Siti i Čelsi, oba u gostima, i uspeli da ostanu neporaženi; na kraju ih je savladao Arsenal, ali tada se već otvaralo mnogo burića “Džona Smita”.

Svi su govorili o Klopu, koji je doveo Liverpul do finala Lige šampiona, ali i kumara se proslavio i podigao sebi ugled.

Sve to nije bilo dovoljno da ovog januara, i to neposredno uoči meča koji će Hadersfild odigrati sa Mančester Sitijem – koliko bi samo Vagnerovom najboljem prijatelju, posle one napete vrteške s Kristal Palasom, značilo da “Terijeri” otkinu koji bod Vagnerovom najvećem rivalu! – ne dođe do možda prirodnog, ali svejedno tužnog razlaza Hadersfilda i Davida Vagnera.

Čovek koji je vratio ponos gradu i klub kojem je doneo toliko radosti u dve i po sezone saopštili su da je ugovor raskinut sporazumno, i to bi u bilo kojoj drugoj prilici zvučalo kao dežurni i bedni izgovor za otkaz.

Pa ipak, nisu svi raskidi bolni, čak i ako su neophodni. Ovo između Hadersfilda i Davida Vagnera više liči na razdruživanje Češke i Slovačke koji je neophodan iako ga skoro niko ne želi, ili na razvod posle kojeg mama i tata strpljivo objašnjavaju deci – i kapetanu Pikaru, za tu priliku nanovo obučenom u dres – da se i dalje vole, da će ostati u dobrim odnosima, da će se viđati kad god stignu i voditi jedno drugo na večere s poklanjanjem bombonjera, ali da jednostavno ne mogu dalje zajedno.

Bilo je mnogo frustracije poslednjih nedelja na tribinama stadiona Hadersfilda, ali nijedan zvižduk, nije teška reč, čak ni u afektu, upućena Davidu Vagneru (i po tome je nalik Slaviši Jokanoviću, kojem će prave pristalice Fulama zauvek biti zahvalne); uz svest da mu sve što je uradio za nešto jače od tri godine može služiti na čast.

Kako dalje? Nemac, prepun želje, ambicije i pozitivne energije, sigurno će biti tražena marka na tržištu već ovog proleća, i stavili bismo novac na opciju da se neće pokajati bilo koji veliki klub koji ga dovede, pa mu još obezbedi i nasušna sredstva za rad, koja su manjkala u Jorkširu.

Sezona 2018. na 2019. nije ni za zeru smanjila njegovu reputaciju, a ako Hadersfild bude nastavio sa slobodnim padom, kao što se i očekuje – mada niko, a ponajmanje Vagner, to ne priželjkuje – i to će biti samo veliki plus u njegovoj radnoj knjižici.

Hadersfild je iskoristio boravak u Premijer ligi, ma kako on kratkotrajan mogao da bude, da se ludo zabavi, da pokaže da je nekada zaista poenta u putovanju, a ne u odredištu; bilo je lepo dok su bili tu, i voleli bismo da se vrate, mada trenutno, sa sve bogatijim vlasnicima i u klubovima haotičnog Čempionšipa, to izgleda kao vraški težak posao.

O opstanku kao da niko i ne razmišlja.

Jirgen Klop i David Vagner možda će i zajedno gledati utakmicu u nedelju popodne, kada na krcati stadion u Hadersfildu stigne šampion koji ovog januara izgleda kao kaznena ekspedicija.

Bilo bi suludo i pomisliti da bi ekipa mogla da napravi još jedno čudo, ali neverovatnije su se stvari, samo pitajte ser Patrika Stjuarta, Harolda Vilsona, kapetana Pikara ili Davida Vagnera, neverovatnije su se stvari u životu i Hadersfildu događale.

ENGLESKA 1 - 23. KOLO: 

Subota

Vulverhempton - Lester 4:3 (2:0)
/Žota 4, 64, 90+3, Benet 12 - Grej 47, Koadi 51ag, Morgan 87/

Bornmut - Vest Hem 2:0 (0:0)
/Vilson 53, King 90+2/

Liverpul - Kristal Palas 4:3 (0:1)
/Salah 47, 75, Firmino 53, Mane 90+3 - Taunsend 34, Tomkins 65, Mejer 90+5/

Mančester Junajted - Brajton 2:1 (2:0)
/Pogba 27, Rašford 42 - Gros 72/

Njukasl - Kardif 3:0 (1:0)
/Šar 24, 63/

Sautempton - Everton 2:1 (0:0)
/Vord Prauz 50, Dinj 64ag - Sigurdson 90+1/

Votford - Barnli 0:0

Arsenal - Čelsi 2:0 (2:0)
/Lakazet 14, Koščileni 39/

Nedelja

14.30:  (19,00) Hadersfild  (8,50)  Mančester Siti (1,13) 
17.00.  (4,60) Fulam  (3,60)  Totenhem (1,80) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

PIŠE: Marko Prelević, urednik Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sport

Foto: Reuters