PRELAZZI: Veliki Finac

Kada ikona kluba poput Jana Raša kaže za vas da ste verovatno najbolji transfer u istoriji Liverpula, onda verovatno ne treba da sumnjate u sebe. Punih 10 godina Sami Hipija bio je stub odbrane tima sa „Enfilda“, odigrao 464 utakmice, postigao 35 golova, zaradio samo jedan crveni karton, nosio ponekad kapitensku traku... Ali, čitav je njegov fudbalski put bio obeležen mukotrpnim radom da dokaže da nije samo strvina koja ume dobro da skoči, već pravi, elegantni, moderni bek.

Neprikosnoven u vazduhu, ali je umeo i da doda loptu, pa i da se pojavi baš tamo gde treba, kao u utakmici protiv Juventusa u četvrtfinalu Lige šampiona 2005... Džabe, smejali su mu se.

Nije Hipija jedini koji se čitave karijere borio sa negativnim stereotipima. Otišao je, u nedelju, i Džejmi Karager iz Liverpula u legendu, i aplauz koji je ispratio tog heroja radničke klase Mersisajda trajao je prikladno dugo, makar koliko i pitanje: da li je on jedan od najboljih - a zapostavljenih - bekova Liverpula i Premijer lige?

Odbrambeni igrači retko dobijaju parče slave koje im po zaslugama pripada, posebno ako igraju više srcem, a manje umećem. Liverpul je, naravno, uvek imao svoje zvezde tamo nazad - Ron Jits, Alan Hansen, Emlin Hjuz - a Karager i Hipija bili su tu negde s njima, ako ne i bolji... Samo što im to niko neće priznati.

Šta će Karager uraditi nakon što je poslednji put dotakao onaj znak „Ovo je Enfild“ još se ne zna, ali njegov kolega iz te generacije koja je Liverpul vratila na evropsku mapu u dva luda finala (Alaves i Milan) i dalje mora da se rve sa predrasudama.

Nakon dve godine čudnog odnosa ko-predsedavanja Bajerom iz Leverkuzena, Sami Hipija će od naredne sezone biti šef stručnog štaba trećeplasirane ekipe Bundeslige i učesnika Lige šampiona. Vest je, avaj, dočekana sa podozrenjem u Nemačkoj, ali i Engleskoj: kao što nije izgledao kao da zna da igra fudbal, Hipija ne izgleda kao da ume da vodi tim, te su čak i navijači Leverkuzena, kluba u kojem je završio karijeru, glasno zapitali upravu zašto je sklonjen Hipijin ortak Saša Levandovski...

Hipija je došao u Liverpul kao niko i ništa, preporučen od strane nekog momka koji ga je gledao u Viljemu drugom i doturio kasetu u trening centar Melvud, na ruke Žeraru Ulijeu. Doveden je za svega dva miliona funti, da bi izrastao u toranj koji će Liverpul voditi ka dugo čekanim trofejima.

Sada je pred Samijem novi izazov. Data mu je šansa da ponovo prebriše istoriju, da donese radost u Leverkuzen, klub od kojeg je teško biti malerozniji. Može li Veliki Finac da izbriše tugu apotekarskog kluba, da preokrene točak istorije, da od svih onih preotetih titula i trofeja izgubljenih u poslednjim sekundama vrati makar jedan?

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(FOTO: Action images)