PRELAZZI: Povratak barabe na mesto zločina

Od „magije FA kupa“ verovatno se više pohabao samo termin „magija FA kupa“. Ni najveći optimisti, ni najzadrtiji romantici, ni najnadareniji ostrvski novinari više ne mogu da izmišljaju i ponavljaju priče o Davidu koji se ustremljuje na Golijata, o grupi amaterskih fudbalera koji čuvaju plamen poslednjeg važnog kup takmičenja, jer ono više, koliko god se svi mi trudili, nije uopšte važno.

Da još postoji, ili da se vrati, onaj fini Kup pobednika kupova, ili da se makar u velikim ligama osvajač trofeja ugnezdi makar u kvalifikacije za jedino važnu Ligu šampiona, možda bi stvari stajale i drugačije; pa ipak, ne možemo da odolimo, ovog šestog januara bi se, u 13.45 časova moglo dogoditi malo čudo: da ponovo pričamo o FA kupu.

A sve zavisi samo od jedne povrede prepona.

Da, bilo je sve nacrtano za božićnu – nema veze što je pravoslavni blagdan – bajku, a onda se Džejmi Vardi ozledio pred kraj prošle godine i menadžer Lestera Klod Puel nije siguran da će ga staviti ni u prvih 11, a možda ni u ceo protokol za gostovanje Flitvud taunu u trećoj rundi FA kupa ove subote.

MOZZART kvote ---->>> 2062 Flitvud - Lester 1 (6,25), X (3,90), 2 (1,50)

Šteta, jer je to trebalo da bude dan za sve nas, za slavljenje života i uspeha te velike fudbalske lisice, tog maestralnog prevaranta, tog genijalca čiji će (skupa sa ortacima i sa Klaudijom Ranijerijem) uspeh večno da se pamti.

Povratak na mesto zločina barabe kojoj će, bilo da izađe na teren gde ga svaki busen dobro pamti i raduje mu se, bilo samo da se pojavi u loži, danas aplaudirati ceo stadion, ma cela Britanija...

Ko bi tome mogao da se nada na stadionu Hajberi – ne onaj Hajberi, ali dobro je što se makar negde čuva ime svetog terena po kojem su plesali najveći umetnici ove igre – avgusta 2011. godine?

Ambiciozni gazda Flitvuda Endrju Pili je biznismen koji se obogatio prodajom električne energije, i zna nešto o tome kako je nemati ništa, a onda imati sve – njegova firma, BES Utilities, pokrenuta je doslovno iz gajbe koju je iznajmljivao sa rođenom sestrom, nakon što su oboje ostali bez posla, i danas zarađuje milione – ali verovatno ni on nije mogao da predvidi razvoj događaja kada je tog leta, ljutit što Flitvudu u Konferenciji, i pored jako dobrog tima za prilike lige, nije krenulo dobro, izdvojio čitavih 150.000 funti za momka iz Halifaksa za kojeg su mu govorili da može da reši ofanzivne probleme (svega tri gola na četiri meča).

Istina je, ubeđivali su ga saradnici i ceo stručni štab, da taj lik ne izgleda baš kao fudbaler, a svakako ne kao špic koji može da zapali Konferenciju – ovde se i dalje igra tvrdo, usko, snažno, a taj plavušan deluje kao da bi ga malo jači defanzivac ćušnuo rukom i ovaj se ne bi oporavio od nokdauna – i 150.000 funti zvuči suludo, ali on je taj, i postaće strah i trepet za svaku odbranu petog ranga takmičenja.

Sada nam je lako to da pišemo, jer znamo da on jeste bio taj...

Džejmi Vardi je, prepričava se to danas po čitavom Lankaširu kao legenda, na sastanak došao bez agenta. Društvo mu je pravio otac. Kažu da je bio u farmerkama i majici; neki drugi fudbaler verovatno bi bio zapanjen i oduševljen, možda i prestrašen što mu se, prvi put u karijeri, nudi prilika da potpiše profesionalni ugovor (850 funti nedeljno!), ali onda taj fudbaler ne bi bio Džejmi Vardi, i onda bi on bio zapanjen i oduševljen i prestrašen i svetlima Premijer lige, a tada recentna prošlost ne bi izgledala ovako čudesno...

Bio je nonšalantan, dakle, avgusta 2011. daleko od velike pozornice video se prvi nagoveštaj momka koji neće fermati zvučna imena što pokušavaju da ga zaustave u prodoru ni njihove nule na bankovnim računima. A onda je kročio na teren.

O tome bi, sigurno, svaki član Cod Armyja koji će danas ispuniti maleni Hajberi mogao da ispriča svoju verziju, i da ona bude različita od svake druge – jer velika sećanja su uvek pomalo lična – ali brojke bi svejedno bile tvrde i nepokolebljive: dva gola na prvoj utakmici, tri gola na naredne dve, onda crveni karton i suspenzija (ipak je to uvek bio Džejmi!), pa još 27 komada na 27 mečeva, taman da sve punije tribine počnu da obilaze i skauti mnogo izvikanijih klubova.

A voleo je Džejmi i FA kup, i njegovu magiju, verovali mi više u nju ili ne, dao je gol Blekpulu koji se tada nalazio u Čempionšipu (mada je Flitvud izgubio 1:5) i tada će Ijan Holovej reći da taj momak vredi 1.000.000 funti i toliko i ponuditi; od tada je, umnogome zahvaljujući Vardiju, Flitvud dostigao i prestigao Blekpul, ali Vardija je čekao malo veći uspeh od toga...

Okruglo 1.000.000 funti platio je i Lester, oborivši tako rekord za jednog neligaškog, kako to Englezi vole da kažu, igrača, i pokrenuvši lanac događaja što će kulminirati dvojako: onom mitskom titulom, u sezoni koja verovatno neće biti ponovljena, i mnogo manje opevanim uzletom, Flitvud Tauna do Lige jedan.

Prošle sezone su, vođeni finansijskim injekcijama Endrjua Pilija i trenerskim sposobnostima Uvea Reslera – nekadašnjeg napadača Mančester Sitija devedesetih, kada to ime nije značilo ovo što znači danas, a koju godinu pre toga i glavne uzdanice Dinama iz Drezdena u onim okršajima sa Crvenom zvezdom iz sezone u kojoj će crveno-beli postati prvaci Evrope – bili čak četvrti i ispali u plej-ofu, sada im ne ide baš toliko dobro, ali doigravanje bi moglo da im se ponovi...

Za sve to, ne samo golovima, nego i pozamašnim transferom, zaslužan je Džejmi Vardi, pa je trenutak u kojem on odlazi među Lisice ovekovečen i na stepenicama ušuškanog Hajberija.

Više je iz štosa nego zbog ozbiljnog menadžerskog posla tada, prilikom pregovora sa Lesterom, u Vardijev ugovor ubačena klauzula po kojoj će igrač dobiti bonus u trenutku kada debituje za Englesku. Na kraju se, baš kao i čitavog onog proleća, smejao Džejmi.

Bilo bi, iz svih ovih razloga, a ponajviše zbog svih klinaca koji tek kreću u neizvesnu avanturu loptanja, i zbog svih onih (ne)otkrivenih momaka koji troše kolena po pašnjacima nižih liga, u Engleskoj i dalje od Engleske, i koji se nadaju da će jednog dana postati Džejmi Vardi – jer se to zaista i dešava! – poput Divantea Kola, sina legendarnog napadača Endija, bilo bi sjajno kada bi Vardi danas odigrao makar minut u Flitvudu.

Pa možda bi, da znate, bilo ludo i toliko vardijevski i da Flitvud, u prvom susretu protiv nekog premijerligaša u istoriji dugoj više od stotinu godina, pobedi skorašnjeg šampiona Engleske, pa da i prvi put prođe u četvrtu rundu FA kupa (Lester, s druge strane, nikada nije prošao petu, i možda je baš ovo sezona u kojoj bi, sigurni u sredini i sa brojnim igračima koji će se sasvim izvesno oprostiti od kluba narednog leta, mogli da se posvete tom takmičenju).

Ako se to i ne desi, grad će svejedno gromoglasno pozdraviti svog heroja, najboljeg i najvećeg igrača koji je ikada bio njihov i onoga po kome će se, ma kakva bila dalja sudbina kluba, Flitvud taun zanavek prepoznavati – „To su oni Vardijevi!“ – a nama, najvećim optimistima i najzadrtijim romanticima, ostaće makar iluzija da se te kuglice nisu slučajno namestile da se baraba vrati na mesto originalnog zločina.

I da se još do kraja nije izlizao taj termin „magija FA kupa“.

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta