PRELAZZI: Met Le Tisije ponovo igra (VIDEO)

Mnogo dalje od bleštavih svetala Lige šampiona, dalje čak i od vesele noći u Mančesteru gde je Junajted slavio svoju 20. titulu, osvojenu impresivnije nego bilo koji drugi trofej ser Aleksa Fergusona, daleko čak i od bilo kakvih svetala, igrala se utakmica koja bi, da nije bilo jednog dobrodržećeg 45-godišnjaka, ostala intimni doživljaj nekoliko stotina prisutnih navijača i – ništa više.

Igrali su u londonskom predgrađu Merton Fk Kolijers Vud i FK Gernzi, a u drugom poluvremenu na teren je izašao – Met le Tisije. Počasni predsednik Gernzija, kluba sa malenog ostrva nadomak obale Francuske, koje ne pripada Ujedinjenom Kraljevstvu niti Evropskoj uniji, mada jeste pod vlašću britanske kraljice (takve komplikacije mogu samo Britanci da smisle), odlučio je da pomogne svom rodnom mestu tako što će ponovo obuti kopačke, punu deceniju pošto je otišao u penziju.

Le Tisije se sažalio na Gernzi koji je ušao u sve knjige rekorda time što mora da odigra 20 utakmica za 36 dana, što u raznim kupovima, što u ligi Combined Counties (deveti rang takmičenja).

Veliki igrač ostao je veliki čovek. Odgovorno lice za neke od najlepših golova ikada postignutih u Engleskoj, redak domicilni ostrvski igrač koji je stvarno umeo sve sa loptom, proveo je čitavu karijeru u Sautemptonu, iako su ga tražili mnogo veći klubovi. Zvali su ga „Le God“, a njegova božanstvenost učvršćena je kada je postao prvi veznjak koji je dogurao do stotinu golova u Premijer ligi. Po Metovom odlasku 2002. godine, Sautempton je počeo da propada – 2009. stigli su u treću ligu, ali su ipak uspeli da se vrate elitu na stadion Svete Marije.

Mnogo više kontroverze u Le Tisijeovoj karijeri bilo je kada je reč o reprezentaciji. Odigrao je svega osam utakmica za nacionalni tim, a mnogi Englezi i danas govore da bi novija istorija ekipe sa tri lava na grudima bila umnogome drugačija samo da su Teri Venejbls i Glen Hodl znali da prepoznaju da je upravo Le Tisije karika koja nedostaje da se fudbal „vrati kući“.

Da su ga selektori voleli i poštovali makar mrvu od onoga koliko su ga poštovali i njegovi i protivnički navijači, momak tog neengleskog imena zabeležio bi mnogo više nastupa, a Englezi se ne bi pognutih glava vraćali kući posle svakog evropskog ili svetskog prvenstva. Ili makar ne bi sa onog iz Francuske 1998, kada su ponovo ispali na penale od Argentine. Jer Metju Le Tisije čuven je i po tome da je promašio samo jedan penal, od čak 48 koliko ih je izveo.

Njegov povratak simpatično je znamenje o čoveku koji se žrtvuje za ono što voli, ali i ponovo otvara priče o svim talentima za koje Englezi nisu imali sluha. Što se tiče one utakmice s početka, ni njegovo prisustvo nije bilo dovoljno za Gernzi: u Londonu su poraženi sa 4:2. Ako je to uopšte ikome važno...