PRELAZZI: Iron Man

Sve se promenilo, za svega nekoliko godina. Promenio se stadion, Vest Hem više ne igra na svom čuvenom Apton Parku na dokovima istočnog Londona; kraj je isti, ali mnogo bogatiji, procvetao zbog Olimpijskih igara, posle kojih je ostalo i igralište na koje će se useliti popularni, možda i najvoljeniji gradski klub. Mada ima onih koji se kunu da Bolejn graundom i dalje odzvanjaju navijanje i zvuk lopte koja ide od noge do noge na besprekorno podšišanoj travi.

Promenilo se, avaj, i to da je Vest Hem, šljakersko-pankersko-romantični klub koji nikada nije osvojio titulu u Engleskoj, ali je zato u Engleskoj osvojio Svetsko prvenstvo – na Bobija Mura, Džefa Hersta i Martina Pitersa podsetiće vas svi koji vole boju klareta i plavu u kombinaciji – rasadnik talenata, najbolja akademija što štancuje igrače koji znaju lopte i od nje ne beže.

Samo su dve stvari, reklo bi se, ostale iste: najpre ona pesma, čudna i smešna i ponosna i jako pevljiva, koja će se začuti i večeras kada igrači Vest Hema istrče na teren da ugoste ekipu Liverpula.

“Forever blowing bubbles” nije samo himna – i ona je, baš kao ona Liverpulova, potekla iz jednog mjuzikla, a onda prihvaćena na tribini, kao štos i kao ponos – nego je i precizna dijagnoza i anamneza svakog navijača Vest Hema.

Prvo su bezbrižni i zauvek puni nade, zagledani u nebo, a onda se svi snovi raspršuju baš kao ti lepi balončići na putu ka vrhu; tražili su svuda, ali se ta prokleta sreća baš dobro krije; na kraju ih opet vidite kako duvaju balone, jer šta drugo preostaje nego taj beslovesni optimizam.

I drugo, on je ostao isti, i on je uvek tu, i biće dok god ga ne oteraju. A ako to iko uradi, nema veze, onda će se on preseliti na tribine, tamo su ionako svi njegovi ortaci i svi članovi familije.

Do tada, evo ga, broj 16 na dresu, četiri stotine manje dve utakmice za Vest Hem, momak koji je rođen tu iza ćoška od novog stadiona, a koji je od starog bio daleko taman toliko da je posle svog debija za dečačku ljubav mogao da otrči do roditeljskog doma i pohvali im se pre nego što je radijski talas uspeo da donese tu informaciju.

Mark Nobl, kapiten Vest Hem Junajteda, srastao je sa ovim klubom kao nokat i meso, to je u isto vreme i poslednja velika priča engleskog fudbala, u kojem se, u vorteksu novca i bezobzirne, razumljive želje za uspehom izgubila veza sa gradom, krajem, ulicom, lokalnim ljudima ponosnim na svoj klub već generacijama, i usud i kletva Vest Hem Junajteda.

Momak iz Kening Tauna, najsiromašnijeg dela Londona, onog skupa naherenih straćara, potleušica, sveprisutne bede za koju je Pekam Dedinje ili Vindzor i u kojoj je pre više od jednog veka i stvorena ideja o Vest Hem Junajtedu, predstavlja sve što Vest Hem jeste, sve što navijači Vest Hema žele da bude, i jednako ono što Vest Hem ne treba da bude, ako ikada misli da postane onoliko veliki koliko ljudi što duvaju balončiće žele da se desi.

On je hodajuća reklama za svako nadareno dete koje želi da igra za samo jedan klub, onaj čijim je mlekom zadojen i čiju je portiklu dobio u kolevci – da, moguće je, samo ako se trudiš i ako radiš na sebi. A to se, ne samo u Engleskoj, sve ređe događa. Mladi sada ne samo da ne dobijaju šansu na terenima do kojih ne moraju da hvataju prevoz, nego odlaze i u druge zemlje, ponajpre Nemačku.

On je i tip koji predstavlja vezu između prošlosti i budućnosti Vest Hema: izveo je tim poslednji put na Apton park i izveo je tim prvi put na London Stadium, seća se Paola di Kanija i zna sve o generacijama iz šezdesetih i sedamdesetih, a o istom trošku može da padne na kolena pred Markom Arnautovićem i zamoli ga da potpiše novi ugovor.

Samo, da li je to od Nobla dovoljno? Da li je zadovoljavajuće, ne samo kada pričamo o pošastima “modernog fudbala”, biti “jedan od nas”, “lojalan”, “krvariti plavo-crveno”, biti, kako bi u njegovom Kening Taunu rekli, “proper legend”?

Mark jeste razumno talentovan dečko, bio je to i kada se tek pojavio, pa onda, posle dve kratke pozajmice, jedinih meseci kada nije bio u svlačionici voljenog kluba, u onoj sezoni kada pod Alanom Kurbišlijem Vest Hem uspeva da se izvuče, i navijači shvataju da je on jedan od njih. Izgubili su jednom od Totenhema, bilo je 3:4, i Mark Nobl je plakao, pregazivši, na neodoljiv i redak način, granicu između vatrenog pristalice i surovog profesionalca.

Ali on je, nemojmo se lagati i prenemagati, i nedovoljno dobar fudbaler za vrhunske domete kojima – zar trenerska vrteška, sa dolascima Slavena Bilića i sada Manuela Pelegrinija, kao i selidba na novi stadion, te transferi koji umeju da budu višemilionski, ne svedoče dovoljno, ma koliko ih tribine ne podnosile, o ambiciji starog pornićara Dejvida Salivena i njegovog imenjaka Golda? – Vest Hem stremi, ne samo zato što ne pripada nekoj “top 10” ili “top 20” listi vezista na Ostrvu.

Svaki dečak, a posebno dečak rođen blizu stadiona taman toliko da o danima bez magle navijačka tribina baca senku na njegov dom, a najposebnije dečak koji šparta sredinom terena u dresu sa čekićima na grbu, biće poređen ne samo sa trilingom koji Engleskoj donosi Svetski kup na Vembliju 1966, već i sa tri najdugovečnija igrača sredine terena u dugačkoj i velikoj istoriji Vest Hema.

Trev, Dev i Bonzo.

Ser Trevor Bruking, Alan Devonšir i Bili Bonds, svi oni predstavljaju visoki uzor do kojeg je teško dobaciti, i otkako se Mark Nobl pojavio u akademiji (prebegao je iz Arsenala, najviše jer njegov otac nije mogao ni u mislima da podnese da mu sin obuče crvenu boju), visokog čela, dubokih zalizaka i isključivo desnog stopala, u istočnom se Londonu postavljalo pitanje koliko je on blizu ili daleko od slavnih dana njihove prošlosti.

Za razliku od mitskih predaka, ali što je još važnije i od modernih premijerligaških vezista, Nobl ne deluje kao da poseduje dovoljno dobru fiziku. Nekad ga je tužno gledati kako pokušava da se da u sprint, izgleda vrlo često kao da je na usporenom snimku, a u sve bržem tempu njegovi pasovi, koji zahtevaju gotovo potpuno odsustvo pritiska, počinju da lutaju i da odlaze u aut. Nobl je lider po antonomaziji, ali previše retko zbog onoga što pruža na terenu, ne računajući gotovo besprekorno izvođenje jedanaesteraca.

Ponekad ume da odigra lepo, dočim gotovo nikada spektakularno, ali naglasak na reč “ponekad” znači da ume i da frustrira. Da je Vest Hem neki drugačiji klub, da manje polaže na identitet, smatraju mnogi, i da je manje pogođen povredama koje ih gotovo osakate svake jeseni i proleće, Nobl bi odavno bio preseljen na klupu, taman da se vežba za gotovo neumitnu karijeru koja mu u istom klubu predstoji kada okonča karijeru.

Ili samo nije imao sreće da se rodi u pravo vreme, i da igra s pravim ljudima? Možda bi, i to je ono što Pelegrini pokušava ove sezone, Nobl mogao da procveta ako bi oko njega bili igrači koji bi ga ili štitili (kao njegov mogući naslednik Deklan Rajs, koji je doduše proveo detinjstvo u petlićima i juniorima Čelsija) ili odvlačili pažnju (sjajni Felipe Anderson i nestalni Robert Snodgras)? Važan je i ostanak Arnautovića, pošto je najbolje partije u karijeri Nobl pružao dok je ispred njega bio Karlos Tevez...

Neki navijači, oni koji žele i malo srebrnine i nagrade, tvrde da Mark Nobl zapravo simbolizuje nedostatak energije i ambicije kod Vest Hema; neki drugi pak ne mogu da zamisle sredinu terena bez njega.

Ali i jedni i drugi znaju da će se sve promeniti, samo jedna stvar neće, ni ovog ponedeljka kada Vest Hem Junajted bude radio sve što može da uzdrma Jirgena Klopa i njegov Liverpul što se već previše trese od treme i straha od uspeha: balončići na početku, sreća koja se krije, i momak koji i dalje može da otrči od stadiona do roditeljskog doma i da im se pohvali kapitenskom trakom.

ENGLESKA 1 - 25. KOLO

Subota

Totenhem – Njukasl 1:0 (0:0)
/Son 80/

Čelsi - Hadersfild 5:0 (2:0)
/Iguain 16 i 69, Azar 45 i 66, Luiz 86/

Brajton - Votford  0:0

Barnli - Sautempton 1:1 (0:0)
/Barns 90 pen - Redmond 55/

Everton - Vulverhempton 1:3 (1:2)
/Gomez 27 - Neves 7 pen, Himenez 45, Dendoker 66/

Kristal Palas - Fulam 2:0 (1:0)
/Milivojević 25 pen, Šlup 83/

Kardif - Bornmut 2:0 (1:0)
/Rid 5pen, 46/

Nedelja

Lester - Mančester junajted 0:1 (0:1)
/Rašford 9/

Mančester Siti - Arsenal 3:1 (2:1)
/Aguero 1, 44, 61 – Košćelni 11/

Ponedeljak

21.00:  (8,00) Vest Hem (4,30) Liverpul (1,35) 

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

 

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
Foto: Reuters