PRELAZZI: Havijer Maskerano i još deset drugih likova

Pesma kojom je negde u leto 2007. – ugrizem se za jezik i odsečem sebi prste kad shvatim da je otad prošlo više od decenije – odzvanjao legendarni Kop, pa se odatle širila po drugim tribinama, pa po ostalim stadionima Premijer lige i onda, zahvaljujući evropskim mečevima i Jutjubu, planetom, imala je dve velike greške.
“Imamo najbolju sredinu terena na svetu”, pevali su navijači Liverpula. “Imamo Ćabija Alonsa, Moma Sisoka, Džerarda i Maskerana...”

Prvo, jasno, Mohamed Sisoko, što će dokazati svojom karijerom – jer i kad je bio u Juventusu, to nije bio taj Juventus, a posle će stići i do Indije, Indonezije, Nepala valjda, gde sve ne – nije bio jedan od najboljih igrača sredine terena na svetu.

A drugo, i za ovu priču važnije, Havijer Maskerano jeste bio u mnogo čemu najbolji, ali on nije bio igrač sredine terena.

Samo što to tada nismo znali, i morao je, barem tako pričaju navijači Barselone, da se dogodi revanš meč osmine finala Lige šampiona, između Barse i Arsenala (taj Arsenal, kad nije igrao protiv Bajerna, igrao je protiv Barse, grehota), marta 2011. pa da takva važna stvar izađe na videlo.

Arsenal je, priča i legenda na sajtu Barselone, okačena u slavu Havijera Maskerana, Argentinca koji je pre neki dan, posle osam godina u Kataloniji, otišao da unovči još malo svojih klizećih startova u Kini, u bogatom Hebei China Fortune (kakvo kič ime!), gde ga čeka Laveci, Arsenal je dobio prvu utakmicu u Londonu s 2:1, u drugoj je bilo 3:1 za domaćine posle dva brzometna gola Ćavija i Mesija iz penala, momci Arsena Vengera imali su čak i crveni karton (Robin van Persi, i u Barsi se slažu – prestrogo), a onda se u sudijskoj nadoknadi na pas Džeka Vilšira ukazao Lord.

ČIŠĆENJE BENDTNERA - MASKRERANOVA PREMIJERA NA MESTU ŠTOPERA

Niklas Bendtner je imao neke pesme o sebi, ali garant nijedna nije govorila da je najbolji napadač na svetu, što je na prostranoj poljani Kamp Noua ubrzo i pokazao.

Trapavo je primio loptu, ali bi je nekako i dohvatio, pa možda i ćušnuo iza Viktora Valdesa, da mu se iza leđa nije prikralo jedno stotinu tona kinetičke energije spakovanih u najčistiji klizeći start koji ste ikada videli.

Bio je to Havijer Maskerano, ne više onaj “čistač” iz Liverpula, doveden da čeka da Tijago Alkantara sazri, a da Serhio Buskets prestane da se folira, onaj kojeg su zezali što nikada ne daje golove, iako znamo, dobro, da to nije uloga ljudi na njegovoj poziciji, pa svejedno.

Bio je to Havijer Maskerano, centralni defanzivac, premijerno.

U Engleskoj možda to i ne bi moglo, samo je Pep Gvardiola mogao da osmisli da neko visok 170 i sitan kusur može da igra klasičnog beka, kao što je osmislio da u odbrani gola učestvuju svi jednako, mada je bilo onih koji su kasnije zamerali Rafi Benitezu što to nije makar probao.

Ta metamorfoza čoveka koji će ući u folklor Liverpula, ne samo zbog pesme, nego i zbog tuče na Old Trafordu, a posebno zbog toga što je titulu prvaka Evrope, koju Barselona te iste 2011. godine osvaja na Vembliju, posvetio navijačima Liverpula, u inat Polu Skolsu, jedna je od uspelijih fudbalskih priča, mada nije previše čudna za dečka koji je srcem i zapaljivošću povećeg skladišta baruta, vatrometa i kalašnjikova zadužio španski, engleski, evropski, a ponajpre argentinski fudbal, pobedivši i prepreke u vidu dosadnih i teških povreda.

Jer opet će biti neka sudijska nadoknada vremena, samo što se ovog puta sve dešava u polufinalu, godina je 2014. i Brazil je i Arjen Roben uzima loptu i sam stvara šansu kojom će rešiti sve i poslati Holandiju u finale Mundijala, a onda se pojavljuje brzina Havijera Maskerana, koji jednim čudesnim bacanjem u isto vreme cepa i snove Holanđana, i svoj gluteus maximus, i svaku šarenu lalu na ovom svetu, i u tom trenutku Argentina ne može ništa drugo sem da prođe u finale...

ČIŠĆENJE ROBENA I TA NEVEROVATNA KINETIČKA ENERGIJA

Havijer Maskerano bio je lider te generacije, čak i ako je kapitenska traka bila na ruci njegovog prijatelja i klupskog ortaka Lea Mesija. Jer ima ta scena u finalu, isto smo u Brazilu, treba da počnu produžeci protiv Nemačke, a selektor Alehandro Sabelja i kapiten Mesi samo stoje, dok naređenja izdaje najpozvaniji među svim Argentincima na terenu, Maskerano. I svi su u stavu mirno...

To je u njemu, mnogo ranije, još onih godina kada je oduševljavao navijače Liverpula i bio u njihovim pesmama, prvi video najveći među svima, u tom trenutku na poziciji selektora Argentine.
“Moju ekipu čine Havijer Maskerano i još deset igrača ('y diez jugadores mas')”, izgovorio je Dijego Armando Maradona, precizno postavivši anamnezu koje će se držati svi treneri što budu imali zadovoljstvo da im “El Jefecito” gazduje terenom, bilo bliže onom krugu na polovini terena ili polukrugu koji oivičava šesnaesterac, svejedno...

Taj starmali – ne samo zato što je i izgledao kao da mu je makar koja godina više nego što je pisalo u krštenici – bio je jedan od fizički najspremnijih, ali još više taktički najobučenijih igrača  u poslednjoj deceniji, otkako se, s 22 godine, pojavio na Enfildu na velikoj sceni.

Inteligentan, efikasan u disrupciji, ali daleko od toga da je samo “pokvari-majstor”, delovao je na terenu kao da je pročitao svakog napadača poput slikovnice – zato niko nikada nije postavljao pitanje o njegovoj visini – a mlađim igračima bio je jedva dostižni uzor, jer valjalo je te mlake tehničare, posebno tamo na jugu Evrope, naučiti koju lekciju iz istorije mračne umetnosti.

ČOVEK KOJI JE MORAO DA ODE IZ LIVERPULA

Maskerano je, kao što će uraditi i Luis Suarez, jednostavno morao otići iz Liverpula, pa još otići u Barselonu, a s obzirom na to kako se tim klubom tada gazdovalo, i da je za menadžera posle Rafe doveden Roj Hodžson, niko mu nije ni zamerio. Iskupio se, uostalom, onom čestitkom na Vembliju...

Postoji, naravno, u priči o Maskeranu i ona podebela fusnota o samom njegovom prelasku iz kluba u klub, iz Rivera u Santos u Vest Hem u Liverpul, a koja se vezuje za ime mutnih investitora na čelu sa Kiom Jorabčijanom; u mnogo čemu je Havijer Maskerano bio prvi, pa i u tome.

Ne samo da smo saznali da neko tako nizak može da igra centralnog beka u tada bez premca najboljem klubu na svetu, nego smo koju godinu ranije shvatili da je sve što znamo o fudbalu, transferima i vlasništvu pogrešno.

Maskerano i Tevez dužili su radne knjižice u MSI-ju, ne u klubu u kojem su igrali, a njihov prelazak u Vest Hem Junajted posle Svetskog prvenstva u Nemačkoj na kojem je briljirao, pored svih ekipa koje su tražile talentovani dvojac Korintijansa, zapanjio nas je kao kada bi sada Garet Bejl nagovorio Ronalda, Grizmana i Kavanija da pomognu Svonsiju da ne ispadne iz lige...

Ali, insistiranje na takvim efemernostima oduzelo bi auru Havijeru Maskeranu. On nije bio ni Jorobčijanov ni Liverpulov, čak ni Barselonin (Vest Hemov ponajmanje, pošto se u Londonu za pola godine nije ni naigrao, i ko zna koji su sve marifetluci tu bili posredi!), on je bio pomalo argentinski, ali je pre svega bio svih nas; ona dva klizeća starta koja smo izdvojili, od malog miliona besprekorno sprovedenih, ono je jednako, ne, lažemo, jednako umeće kao i lob u devedesetom minutu, makazice, rabona i kuateminja posložene jedna preko druge.

Maskerano je sada u Kini, odverglaće još to malo ugovora, valjda ga budemo videli i u Rusiji, gde bi mogao da sruši rekord po broju mečeva za nacionalni tim koji drži Havijer Zaneti, ali još je važnije šta će raditi posle.

Jer od svih živućih igrača i donedavnih igrača, “El Hefesito” deluje kao neko ko bi se bez problema snašao pored terena, samo da obuzda temperament; možda kao sušta suprotnost kolegi iz one pesme Ćabiju Alonsu, koji bi za prenošenje znanja bio “pik” većine poštovalaca fudbala.

Neko ko je bio general na bojnom polju lako će postati makar prvi oficir tamo gde se crta taktika i planira bitka. Njegova harizma, njegovo znanje o taktici koje je prikupljao i krao od najboljih stručnjaka sveta, njegove motivacione i liderske sposobnosti zbog kojih poželite da poginete za njega mogli bi da ga, kad bude gotovo sa Dalekim istokom i kada se, možda, najzad popne na krov sveta sa svojom Argentinom, pretvore u novog velikog stručnjaka, na nivou Dijega Simeonea, ako ne i više od toga.

Pa da još mnogo godina parafraziramo najvećeg svih vremena: večeras za jedan tim nastupa jedan od najvećih svih vreme Havijer Maskerano i još jedanaest igrača.

Piše: Marko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta