PLZENJ - Već ostvarili zacrtano

Plzenj nema šta da traži u grupi s Real Madridom, Romom i CSKA. Iako su nas evropska takmičenja naučila da su iznenađenja moguća, zaista je teško očekivati da Plzenj ozbiljnije ugrozi svoje rivale. Prolaz je misaona imenica, pa čak je i borba za treće mesto upitna.

Jer prvi CSKA - a oni su i te kako iskusni u evropskim takmičenjima - nema previše razloga da se nada plasmanu u narednu rundu, koliko god Kraljevski klub prolazio kroz tranziciju usled odlaska Kristijana Ronalda u Juventus, odnosno Roma bila dezorijentisana na početku sezone. Zato će CSKA zapeti iz sve snage da obezbedi treću poziciju i treba očekivati da upravo protiv Plzenja upiše ključne bodove. Ipak, ne treba zaboraviti da su Česi 2013. godine završili ispred Armejaca u grupi.  Plzenj svakako nema šta da izgubi, može samo da dobije. 

Češkog kluba se sećamo iz duela sa Partizanom i Vojvodinom. Po mnogo čemu su slični CSKA. Doduše, nemaju toliko jaku poleđinu, ali posluju mudro. Usmereni su na domaće fudbalere, mnogi od njih su i češki reprezentativci, strance kupuju u slučaju nužde, s jednom malom napomenom da su Slovaci izuzetak, jer njih ni ne gledaju kao strance. Ove sezone imaju petoricu pečalbara, četvoricu Slovaka (Matuš Kozačik, Patrik Hrošovski, Roman Prohazka i Marijan Čišovski) i jednog Nigerijca - Ubonga Epaija. Trener Pavel Vrba, živa legenda Plzenja, vodi se filozofijom da stranac mora da donese ozbiljnu prevagu, u suprotnom mu i ne treba jer na taj način zauzima mesto nekom talentovanom Čehu. Čak i da je igrač sasvim pristojnog kvaliteta, ako nije bolji od domaćih fudbalera, Vrba ga odmah precrta. Plzenj sve zarađene pare ulaže u razvoj domaćih talenata i premije igrača. Tako se sprečava njihov odlazak. Evropa, a posebno Liga šampiona veoma su značajni za funkcionisanje kluba. Zbog toga su mnogi treneri neuspehe plaćali glavom.

Pametnim poslovanjem anulirali su dugove, stvorili navijače (bukvalno), napravili moderan stadion, osvojili trofeje... Nema više dugova niti bogatih i štetnih ugovora, a ključni trenutak dogodio se 2008. godine kada je za trenera postavljen Pavel Vrba, kojem je ovo drugi mandat u klubu. Dve godine kasnije stigao je novi gazda, kada je Plzenj osvojio kup. Njegov prethodnik je bukvalno nestao, nije se ni znalo od koga je Tomaš Paclik kupio klub. Uložio je mnogo svog novca, rizikovao, osećao je da će mu se uloženo vratiti kroz uspehe u Evropi. Ispostavilo se da je bio u pravu. Viktorijinih navijača tada nije ni bilo. Paclik ih je doveo. Tačnije - stvorio. 

Plzenj je tvrda, "dosadna" i nezgodna ekipa. Ne oslanjaju se na individualni kvalitet - sve i da hoće, ne mogu u ovoj grupi - već je akcenat na jakom kolektivu. Sve se zna unapred, ko šta radi, gde stoji. Nema improvizacija. Da su u nekoj slabijoj grupi, možda bi i mogla da im prođe taktika. Ovako... Sećamo se i utakmica sa Partizanom, ali i sa Vojvodinom, igra Plzenja ne odiše nekom lepotom, već se uporno ponavljaju uigravane akcije na treningu, opasni su i iz prekida. 

Otkako su se pojavili na velikoj evropskoj sceni izborivši istorijski nastup u Ligi šampiona u sezoni 2011/2012 retko su razočaravali navijače. I tada, a i sezonu kasnije su kao trećeplasirani u grupi prezimljavali u Evropi, doduše, takmičenje nastavljali u Ligi Evrope. U sezoni 2012/2013 izbacili su i Napoli, godinu kasnije Šahtjor. Samo su u sezoni 2014/2015 ispali već na prvom kvalifikacionom koraku. Šokirao ih je Petrolul. Svake sledeće sezone igrali su grupnu fazu Lige Evrope. Prošle sezone su u šesnaestini finala izbacili Partizan, a u osmini ispali od Sportinga.

U svakom slučaju, i da ne izbore treće mesto, neće to biti nikakva tragedija. Plzenj je svoj cilj ostvario plasmanom u Ligu šampiona. Godišnja finansijska konstrukcija je zatvorena, a ove i sledeće sezone imaće isti cilj - plasman u elitno takmičenje.

Piše: Nemanja Banović
Grafika: Predrag Dučić