PET NA PET - NEBOJŠA ILIĆ: Samo Zvezda u srcu
Vreme čitanja: 2min | pet. 28.04.17. | 09:10
Segmenti iz života naših poznatih ličnosti!
Izabrane vesti
Popularni košarkaš koji je preciznim šutevima dizao na noge svoje navijače, umeo je da postigne veliki broj poena na samo jednoj utakmici. Tako je 1992. godine u meču protiv ekipe Vojvodine postigao čak 71 poen. Bio je izuzetno talentovan košarkaš, pa je u dresu crveno-belih debitovao sa 17 godina. Doduše, sedeo je na klupi, ali se samo godinu dana kasnije sa te pozicije prebacio na poziciju aktivnog učesnika. Najplodonosnija godina u njegovoj karijeri je bila 1992/93, u kojoj je bio najbolji strelac prvenstva Jugoslavije. Iz Zvezde se seli u španski Kaseres gde se takođe pokazao kao vrsni strelac. Te 1995. godine vraća se u Zvezdu. Ponovo postaje prvi strelac crveno-belih u sezoni 1995/96, a godinu dana kasnije završava igračku karijeru. Nikako se ne sme zaboraviti da je igrao u kadetskoj i junioskoj reprezentaciji Jugoslavije, rame uz rame sa Divcem, Kukočem, Rađom, Sašom Đorđević... i bio vodeći košgeter.
Da li je košarka bila prvi i jedini sport koji ste trenirali?
„Da. U samom startu sam se bavio košarkom. Na moje košarkaško opredeljenje najviše je uticala škola u kojoj sam učio i kraj u kome sam odrastao. Bilo je to neko drugo vreme. Sva deca su se bavila sportom. Zvezdara je bila miran i bezbedan kraj u kome sam odrastao, a deca su bila napolju i igrala basket“.
Da li ste imali sportski uzor koji je na vas ostavio poseban utisak?
„U početku nisam imao uzora, niti sam o tome razmišljao. Košarku sam doživljavao kao igru i neku vrstu pojačanog fizičkog vaspitanja. Tek kasnije sam počeo da razmišljam o uzorima. Ne bih nikoga posebno izdvajao. Jednostavno su to bile sve košarkaške legende moje mladosti“.
Klub koji nosite u navijačkom srcu?
„Previše lako pitanje, a-ha-ha... Od prvog dana je to bila i ostala Crvena zvezda.
Koji sportski događaj pamtite?
„Ne bih da se vraćam u daleku prošlost i igračko vreme. U sećanju će mi ostati ulazak reprezentacije Srbije u finale OI u Riju 2016. godine gde smo izgubili od reprezentacije SAD-a i osvojili srebrnu medalju.“
Životni i sportski moto?
„Bitne su ambicije i rad. To je tako i u sportu i u životu uopšte. Svojevremeno, kada sam bio igrač više sam igrao na talenat. Da sam bio ambiciozniji i vredniji, moj košarkaški učinak bi bio mnogo značajniji. Ipak, to mi je odlično iskustvo, tako da danas taj stav prenosim na mlade snage koje dolaze.“
Pišu: Nela i Đurđe Mečanin
(Foto: MN PRESS)