Partizanovo evropsko proleće - sneg do kolena, ukrajinska paranoja, sejšelski konzul i Radovićeva bomba

Partizan za nekoliko dana igra prvu “prolećnu” evropsku utakmicu posle skoro 13 godina. U Humsku stiže Viktorija Plzenj, a jedan od onih koji i te kako dobro znaju kakav je osećaj kada Evropa stigne u ovo doba godine u Beograd je Vladimir Verzemović.

Jer, upravo je on vodio Partizan kada je prethodni put stigao do nokaut faze jednog evropskog takmičenja. Od tada je prošlo dosta vremena, ali sećanja na briljantnu sezonu, a pre svega na duela sa ukrajinskim Dnjeprom u šesnaestini finala tadašnje Lige UEFA, ne blede.
“Bilo je veliko iznenađenje što smo uopšte izborili evropsko proleće. Sećam se da smo se te zime spremali u Antaliji i Dnjepar i mi. Povremeno smo bacali pogled šta rade ovi drugi na treninzima. Taj Dnjepar je bio odlična ekipa, imao je nekoliko reprezentativaca“, rekao je Vermezović na početku razgovora za MOZZART Sport.

A prva asocijacija na to februarsko veče 2005. godine je sneg do kolena. Iako su radnici u Humskoj čitavu prethodnu noć i taj dan čistili, teren je delovao kao beli tepih.
“Sećam se i onog snega i hladnoće u prvom meču u Beogradu. Posle tih 2:2 u Humskoj malo ko je verovao da možemo da prođemo dalje. A ko bi zaboravio onaj ludi revanš, sa crvenim kartonom Saše Ilića u 42. minutu i golom Radovića tri minuta pre kraja. Ta generacija Partizana je zaslužila više u pomenutoj sezoni“.

Možda bi i uradila više da nije naletela na moskovski CSKA u osmini finala Lige UEFA. Kasnije su Armejci osvojili ovo takmičenja, a zanimljivo, Moskovljane opet čeka dolazak u Beograd, sada na drugu stranu Topčiderskog brda kod Crvene zvezde.
“Taj CSKA je bio najbolja ekipa u Ligi UEFA te sezone. Braća Berezucki, Ignaševič, Vagner Lav, Miloš Krasić. A svi su posle tog Dnjepra, očekivali da bi mogli da iznenadimo Armejce...“.

Vermezović kaže i da mu je posebno upečatljivo ostalo ponašanje Ukrajinaca kako u revanšu u Dnjepropetrovsku, tako i pred prvi meč u Beogradu. Neki od tih detalja zaista deluju kao da su pisane za scenario neke komedije.
“Odmah na aerodromu u Dnjepropetrovsku su pravili problem Ivanu Ćurkoviću koji je tada pošao sa diplomatskim pasošem Sejšela čiji je bio počasni konzul. Onda nisu hteli da nas puste odmah u hotel, kao, nije bilo plaćeno. Pa je Nenad (Bjeković, prim. aut) hteo da plati karticom, a oni su pričali da ne može. Jedno vreme smo morali da stojimo ispred hotela, pa su nas tek kasnije pustili“.

Ali, ni tu nije bio kraj nevoljama Partizana u Dnjepropetrovsku, mada sada sa ove distance od 13 godina verovatno deluju benignije nego tada.
“Na dan treninga obično merimo koliko nam je vremena potrebno od hotela do stadiona da bi znali kada treba da krenemo na utakmicu. I to je bilo blizu, 15-ak minuta uz sav saobraćaj. A sutradan su zatvorili ulice kad smo krenuli, imali smo i policijsku pratnju i opet nam je trebalo duplo duže da dođemo na stadion, jer je ovaj ispred nas vozio 20 na sat“.

A šta tek reći o čudnom ponašanju Ukrajinca pred duel u Beogradu. To je očigledno bilo nešto između paranoje i nadmenosti o čemu Vermezović iznosi još neke detalje.
“I u Beogradu su pravili probleme. Nisu hteli da treniraju na stadionu, pa su išli na Teleoptik. Tamo su zahtevali da im žene koje rade kuvaju čaj, ali su hteli da ga prvo one probaju pred njima. Na kraju su ga valjda i prosuli i uzeli vodu... Svašta su pokušali, ali nisu uspeli“.

A revanš u Dnjepru je, kako kaže, Vermezović, bio jedna od luđih utakmica u njegovoj trenerskoj karijeri i duel koji je rodio novog junaka - Miroslava Radovića.
“U fudbalu nekad stvari ne mogu da se predvida a baš taj meč u Dnjepropetrovsku je dokaz za to. Ja sam za revanš imao plan sa 15-minutnim presekom. Dakle, kakva je situacija u 15. minutu, da li gubimo, vodimo ili je nerešeno. Pa za 30. minut, onda i za poluvreme. A sve je to palo u vodu kada je Sale zaradio crveni karton. Morali smo sve da menjamo u hodu i uspeli smo u tome“.

Po svemu je ta sezona bila čudesna za Partizan koji je osvojio titulu šampiona Srbije i Crne Gore bez izgubljene utakmice, što je svojevrstan podvig.
“Mi smo tada na evropske utakmice gledali potpuno drugačije u odnosu na domaće prvenstvo, iako smo kroz njega dolazili do plasmana na Stari kontinent. A osvojili smo prvenstvo bez poraza te sezone. Nisam ni znao za taj podatak da smo bili jedina ekipa u Evropi kojoj je to pošlo za rukom, nego mi je skrenuo pažnju novinar španske Marke koji je došao na početku sledeće sezone da nam uruči neko priznanje za to“.

Sada idemo brzim premotavanjem 13 godina unapred. Vermezović kaže su srpski klubovi već napravili ozbiljan rezultat plasmanom u šesnaestinu finala Lige Evrope.
“Nadam se da i Partizan i Crvena zvezda mogu dalje u Evropi, ali neće biti tragedija i ako ispadnu, jer već ovo je veliki uspeh. Ovakve utakmice mogla bi da odredi veća želja, mada je Plzenj nezgodan rival, a CSKA je velika ekipa“.

Na našu konstataciju da crno-beli ove sezone često čak igraju bolje na strani nego kod kuće, sadašnji strateg podgoričke Budućnosti kaže:
“Partizanu možda više leži da igra na strani jer neguje takav stil gde se oslanja na kontranapade. I zato možda igra bolje protiv jačih rivala. U svakom slučaju, kada dođete do ove faze, tu padaju sve kalkulacije“.

Optimizam svakako ne napušta Vermezovića i to kada su oba srpska kluba u pitanju.
“Verujem da i Partizan i Zvezda mogu dalje. Mada naš problem je mentalitet, jer svi razmišljaju - ma kakav Plzenj, ko su oni? Ili u Zvezdinom slučaju, kako je CSKA favorit, pa se već pravi neka odstupnica. Možda je njihova blaga prednost to što prve mečeve igraju na strani, a revanše kod kuće. Ali, mislim da bi i 0:0 u prvoj utakmici bio dobar rezultat“, zaključio je Vermezović.

Piše: Marko Protić

(FOTO: MN Press)