Partizanovi Bitlsi, 14.800.000 evra i sve ispočetka: Ideja sa decom mora da uspe

Zvali su ih Partizanovi Bitlsi. Furali su dugu, poneki i loknastu kosu, stilom podsećali na članove slavnog benda iz Liverpula, a igrali, za standarde Superlige, rock and roll fudbal. I koristili su crno-belima, pogotovo u finansijskom smislu.

Bile su to godine kad je Crvena zvezda vladala, a klub iz Humske tumarao, srpskim terenima. A onda se posle prve duple krune večitog rivala, dok je ovaj jezdio na drugoj u dve godine, okrenuo svojoj deci. Iz podmlatka direktno u prvi tim prebačeni su Stevan Jovetić, Nikola Gulan, Ivan Obradović i Ivan Radovanović. Sa dosta dlaka na glavi, a nijednom na bradi. Uspeli su da iščupaju Parni valjak iz kanala.

Crnogorski as kao predvodnik tima koji će sa Miroslavom Đukićem početi, a Slavišom Jokanovićem završiti smenu fudbalske vlasti, levi kao njegov značajan deo, a preostala dvojica više ekonomski, jer su, kao talenti iz škole brzo završili u inostranstvu i utabali put finansijskom oporavku Partizana. Ivan Radovanović je u zimu 2007. prodat Atalanti za 1.500.000 evra, Nikola Gulan leta iste godine Fjorentini za 2.800.000, Stevan Jovetić je juna 2008. završio u Firenci za 8.000.000 (4.000.000 pripalo klubu), a Ivan Obradović za 3.500.000 u Saragosi avgusta 2009. Samo zato što je kub verovao da su dečaci odrasli u „Zemunelu“ sposobni da ga izvuku iz bule.

Na isti način ponaša se i ove zime. U trenutku kad je titula, realno govoreći, nedostižna, a osvajanje kupa predstavlja navijačku zanimaciju, možda ima smisla da se opet napravi rez i u prvi plan gurnu sopstvena deca, jer su – kao što reče Igor Duljaj – kvalitetnija od novajlija sa strane. Zato činjenicu da su Strahinja Pavlović i Filip Stevanović dobili pravu šansu na pripremama i da su na pragu prvog tima valja tretirati kao šansu oporavka, pogotovo ako se zna da pripadaju generaciji „milenijanaca“, u kojoj su još Svetozar Marković, Armin Đerlek, Zlatan Šehović i novajlija Radivoj Bosić.
„Gledam da iz ove sezone izvučemo maksimum, što znači da neki igrači dođu u situaciju da igraju u seniorskom pogonu, a to je težak prelaz“, govori Milan Smiljanić o prioritetima crno-belih u prvoj polovini 2019. „Ispašće kao da smo digli ruke od trofeja, pa sad stavljamo klince da igraju, ali nije tako. Stvarno imamo dva-tri mlada igrača koji ne samo da bi trebalo da se izguraju, nego zaslužuju da budu u prvih 11“.

Pre 12-23 godina bio je Lola u sličnoj situaciji. Pridruženi član Bitlsa, samo što fruzurom nije podsećao na gorepomenute. Statusom odlikaša omladinske škole jeste. Zato se i desilo da je posle prvih pravih šest meseci u seniorima prešao u Espanjol, ubacibvši u kasu 3.000.000 evra. To praktično znači da je forsiranjem talenata iz sopstvenih resursa Partizan za dve i po godine prihodovao 14.800.000 evra, što je pre deceniju bila veća para nego danas u svetu fudbala. Vremena se jesu promenila, i sam Smiljanić je drugačiji, zbog čega diže obe ruke za koncept koji je više puta urodio plodom. Mogao bi opet. Pod uslovom da se, kako to kaže trener Zoran Mirković, sa dečurlijom ne žuri.
„Pre svega se to odnosi na Filipa Stevanovića (16), ogroman je potencijal i trebalo bi da ga gajimo. Nije sve u talentu, mora malo da se navikne na neke stvari. Ima dobru glavu i smatram da je jedan od najvećih talenata u bliskoj prošlosti. Na primer, ja nikada nisam pravio probleme na terenu, van terena jesam bio sklon glupostima i ne bežim od toga, ali je Fića totalno drugačiji, skroman, umeren, smiren. A talenat mu omogućava da ne bude takav“, hvali Smijanić najmlađeg člana prvog tima Partizana.

U okolnostima kakve vladaju u srpskom fudbalu promocija sopstvene škole deluje kao idealni, možda i najbezbolniji, izlaz iz krize. Posebno što je na putu da iznedri defanzivca koji bi u perspektivi mogao da izjednači ili nadmaši karijeru Nikole Milenkovića.
„Malo je levonogih štopera kao što je naš Strahinja Pavlović. Takvog igrača Evropa želi. Ima sve predispozicije, mada mora da radi na sebi. Drčan je, bezobrazan, što mi se baš sviđa. Ima stav. Vidim u njemu lidera u kratkom periodu“.

Da ideja o forsiranju dece ima prođu i u najčešćem broju slučajeva donosi uspeh potvrdili su kasniji primeri Adema Ljajića, Aleksandra Mitrovića, Miloša Jojića, Nikole Milienkovića... Za razliku od većine, prekomandovanih u prvi tim u situaciji kad je bio šampion i komotnije je mogao da se razvija, novi talas „beba“ mora da se bori za mesto pod suncem u trenutku kad ni sam klub nije načisto da li da forsira decu ili juri rezultat, kao što je bio slučaj jesenas. Ako se opredeli za prvu opciju, onda bi logično bilo, na primer, da na levom beku, iako ima dvojicu starosedelaca, promoviše Zlatana Šehovića.
„Ima Šeha nešto pozitivno u svojoj ličnosti. Udara u zid, karakterišu ga ogromna brzina i veliko srce. Za tu poziciju takvi kvaliteti mogu da budu korisni. Karakter ne može da se menja, ali može da se ublaži. Van terena je dobrica i lepo vaspitan momak“.

Šehovića su omele povrede u prvom delu sezone, a Armina Đerleka boginje da na početku priprema bude uz tim. No, ako mu se pruži šansa i ako je zgrabi...
„Miran, povučen, ima neku svoju viziju fudbala. Prava nemačka škola. Drži se svog puta i ne odstupa od njega. Od njega se sad očekuje ne da bude vođa, ali da uđe u neku standardan, prepoznatljiv ritam“.

Možda kao „klasić“ iz generacije 2000, Svetozar Marković, iza koga je već godina igranja u prvom timu.
„Niko više Svetu ne gleda kao klinca, iako je i dalje baš to, po godinama. Ne znam da li je pametno da ode u inostranstvo na leto, iako znamo kako klub funkcioniše. Kvalitet nije sporan, 'namestio' je glavu, sigurno da Partizan može dobro da zaradi na njemu, a s obzirom da pokriva odgovornu i osetljivu poziciju nije realno očekivati da ne pravi kikseve sa samo 18 godina“.

Ove zime deci Partizana pridružio se Radivoj Bosić, talentovani ofanzivac pristigao sa Marakane.
„Biće mu potrebno vreme prilagođavanja. Digla se prašina zbog dolaska iz Crvene zvezde, biće pod lupom, ali njegov slučaj ne može da se poredi sa potpisom Vladimira Stojkovića. Ne bi on bio ovde da nema kvalitet. U fudbalu je bitna i sreća da bi sve bilo kako treba“.

Baš kao što je bilo u periodu 2007-2009. Ili kasnije.
„Na primer, kad je Danilo Pantić ulazio u prvi tim, sačekao sam ga ja. Naš igrač, naše dete, pretalentovan, mnogo voli klub. Da se ja pitam na takvim igračima bih gradio Partizan“, kaže Milan Smiljanić, crtajući jasnu smernicu oporavka kluba koji nije imao 400.000 evra da dovede zamenu još jednom svom izdanku Marku Jankoviću, međutim, možda bi baš deca mogla da ga spasu.

Jer – ko će?

FOTO: Star sport, MN Press, FK Partizan