Partizan u sezoni 2016/2017: Sigurna samo trojica! Na listi želja pet imena, ali ključ je na klupi

Kad je 4. januara uveče publika u Nikšiću pala u delirijum, a domaća Sutjeska do nogu potukla beogradski Partizan i poslala ga na dno Jadranske lige, sudbina najtrofejnijeg srpskog košarkaškog kluba delovala je kao dugačak tunel. Bez svetla na kraju. A onda je uprava morala da povuče potez koji će, ispostavilo se, u velikoj meri promeniti sezonu i na klupu je umesto trenerskog novajlije Petra Božića seo Aleksandar Džikić.

Svako ko iole objektivno posmatra okolnosti u kojima je Džikić preuzeo ekipu, morao bi da konstatuje da je nekadašnji pomoćni, sada glavni trener crno-belih od ekipe koju je zatekao i dogradio je Darelom Vilijamsom i Novicom Veličkovićem izvukao više nego što ona realno može. Stvari bi verovatno izgledale i bolje da je Džikić došao ranije, ali je uprava do krajnje granice imala poverenja u Božića.

Od sezone za zaborav, kako je delovalo na samom početku godine, Partizan je uspeo da se izdigne do petog mesta i dva finala u domaćim takmičenjima. Ti finalni dueli, na žalost navijača crno-belih godinama unazad naviknutim na trofeje, nisu doneli slavlje, ali ono što niko nije mogao da ospori ekipi i stručnom štabu je borbenost.

Gotovo na prste jedne ruke mogle su da se nabroje utakmice u tri takmičenja u kojem ekipa nije pokazala makar dovoljan nivo zalaganja. Na stranu to što je sastavljana u hodu i prema individualnom kvalitetu, uz svu čast i poštovanje, ne može da se poredi sa nekim ranijim generacijama. Ipak, i takvi, crno-beli su pokazali karakter, pogotovo se to odnosi na finalnu seriju Superlige, kad su posle katastrofe u prvom meču i poraza od 31 razlike protiv Crvene zvezde, sledeća tri meča bukvalno odigrali na jednu loptu.

Ispostavilo se da je Novica Veličković, pristigao tek krajem februara, bio lepak koji je Džikićev mozaik, možda ne baš najkompatibilniji, spojio u celinu koja se držala hrabro do kraja i naterala igrače Zvezde da ginu za baš svaku loptu na parketu.

E, sad, dolazimo do ključnog pitanja: Šta i kako dalje? Odnosno, šta je to što čeka Partizan u predstojećem periodu i narednoj sezoni. Prva i najvažnija stvar je nastavak saradnje sa Aleksandrom Džikićem, u kojeg klub kako je rekao sportski direktor Partizana Dragan Todorić, ima puno poverenje. Za Džikića i crno-bele je od presudne važnosti da dobije slobodu, doduše u skladu sa ne baš prevelikim finansijskim mogućnostima, da tokom leta formira tim barem blizak njegovom ukusu i zahtevima. Tek onda će Džikić moći da snosi maksimalnu odgovornost za rezultate i dostignuća ekipe.

Drugi važan faktor je činjenica da će Partizan sledeće sezone, posle godinu dana pauze igrati i kontinentalno takmičenje, a to zahteva konkurentniju ekipu, kadru da kvalitetno igra dva puta nedeljno. Odmah po završetku sezone počela su razna imena da se dovode u vezu sa beogradskim klubom. Crno-beli su već kaparisali Stefana Birčevića, a Petar Rakićević, Ognjen Čarapić, Đorđe Majstorović, Nikola Radičević takođe su igrači interesantni crno-belima. Pominju se, doduše više onako stidljivo i Rade Zagorac, Marko Tejić, ali i Malkom Armsted sa kojim je Džikić već sarađivao u slovenačkoj Krki.

Narednih dana stvar bi trebalo da bude jasnija i kada su u pitanju odlasci. Velika je verovatnoća da će iz postojećeg sastava samo trojica ili četvorica igrača ostati – Adin Vrabac, Miloš Koprivica, Aleksandar Cvetković i Vanja Marinković. Svi ostali bi mogli da napuste klub i jasno je da je pred Džikićem veliki posao. Biće mu potreban i čarobni štapić, mada je u nekim mečevima ove sezone pre svega protiv Crvene zvezde, Cedevite i Mega Leksa pokazao da mu ni ta vrsta “magije“ nije strana.

Koliko Džikić ima veliki zadatak na terenu, odnosno pored njega, toliko uprava kluba i predsednik Nikola Peković moraju da zasuču rukave i bace se na rešavanje nagomilanih finansijskih problema. Neke od njih su, kako tvrde u klubu, rešili u tišini, ali ne bi trebalo zaboraviti da je ukupni dug na dan dolaska ove uprave iznosio skoro 6.000.000 evra. Potraga za sponzorstvima, ne onim koja dolaze od državnih preduzeća uveliko traje, a da li će doneti rezultate biće poznato u letnjim mesecima. Naznaka da bi moglo da bude pozitivnih rezultata na tom polju ima, međutim, ništa ne vredi dok se ne stave potpisi na ugovore.

Ako je ovo bila nulta sezona za Partizan, a svi iz kluba su isticala da jeste, da je iskorišćena za stabilizaciju, onda crno-beli moraju dobro da se spreme za ono što ih čeka od jeseni. Očekivanja navijača, koji svoju podršku nikad nisu uslovljavali ni u najlošijim trenucima, svakako će da budu veća nego u prethodnih 12 meseci. Najverniji dobro pamte sve kroz šta je Partizan prošao u prethodnom periodu, ali i ono što predstavlja u srpskoj košarci i shodno tome klub iz Humske mora sistemski da se bori i radi na tome očuva mesto u vrhu.

(FOTO: Star sport, MN Press)