Partizan posle sezone na Jadranu: Vreme je za važne odluke

Partizan nije uspeo. Crno-beli su porazom od Cedevite u Zagrebu u majstorici polufinala Jadranske lige završili sezone u tom regionalnom takmičenju i ostali bez šanse, makar teoretske, bore u finalu za trofej i plasman u Evroligu. A kraj sezone uvek dođe kao dobar povod za osvrt, odnosno svođene računa. Naravno, uz ogradu da je ostalo se da odigra još jedno takmičenje, domaća Superliga, gde je po tradiciji već viđeno finale između Partizana i Crvene zvezde.

Ako pođemo od premise da je Partizan najtrofejniji srpski košarkaški klub koji je navikao navijače na osvajanje pehara, onda eliminacija u polufinala svakako predstavlja neuspeh, a valja podsetiti da su poslednji put crno-beli do titule u regionalnom takmičenju došli 2013. godine. Međutim, ako se pogleda gde je Partizan bio prošle sezone Jadranskoj ligi, nastup u plej-ofu predstavlja korak napred.

Trener Aleksandar Džikić je u januaru prošle godine preuzeo ekipu koja se borila za opstanak u regionalnoj ligi i napravio seriju dobrih rezultata koja je navijačima probudila nadu u nešto više i veće za ovu sezonu i da Džikić može čarobnim štapićem da napravi čudo. Tako nešto su i dobili, ali očigledno je bilo je da za sam vrh Partizanu jednostavno potrebno više kvaliteta. Jer ako računamo ligaški deo sezone na Jadranu, kao i plej-of, Džikićev tim je od devet utakmica protiv najbolja tri tima u ligi dobio samo dve - protiv Crvene zvezde i Cedevite. Svakako ne treba da bude alibi, ali valja podsetiti na Partizanove probleme sa salmonelom koji su "posekli" ekipu tamo negde sredinom februara, mada je Amerikanac Vil Hečer odličan primer da je moguće oporaviti se i rešavati utakmice i posle mesec dana pauze.

Kao, recimo, u duelu sa Cedevitom u drugom meču polufinala. I Hečer je, otprilike najveći pogodak Partizana ove sezone, što se ne bi moglo reći za Frenka Robinsona koliko god da je dobio šansi ili se trudio. Mada ostaje još dva i po meseca vremena za konačan sud i pojedinačnu analizu kada se završe i borbe u Superligi.
Činjenica je da je Partizan u ligaškom delu Jadrana osvajanjem trećeg mesta nadmašio rezultatska očekivanja dobrog dela navijača, ali je takođe činjenica da je dugo bio drugi i na kraju ispustio tu poziciju i prednost domaćeg terena u plej-ofu. A to je, pokazalo se, veoma važno. Jedina dva prava kiksa na Jadranu su porazi od Olimpije i Igokee, dok je na ostalim utakmicama Džikićeva ekipa uglavnom pobeđivala, često u neizvesnim završnicama.

 A gledajući dan posle majstoricu sa Cedevitom zaključak je i da su uprkos svemu, crno-beli protiv domaćina oslabljenog neigranjem nezaustavljivog Boutrajta, mogli u poslednjih pet minuta malo mirnijom igrom da uvedu meč u potpunu neizvesnost pa bi možda i kraj bio drugačiji. No, za prolivenim mlekom ne vredi kukati. Sada je važno da se Partizan fokusira na završetak sezone u Superligi iako to takmičenje osim nekog prestiža ne donosi mnogo. A ono što je još važnije, vreme je da već sada u klubu naprave strategiju šta i kako dalje za naredne sezonu, a da treneru omoguće rad i pravljenje selekcije u iole normalnim uslovima i kakvim-takvim budžetom. Ovo poslednje umnogome bi moglo da zavisi od odluke kluba u kojem evropskom takmičenju će da nastupa sledeće sezone, pošto je na osnovu plasmana u Jadranskoj ligi izborio mesto u Evrokupu. I prošle sezone je Partizan prvo odlučio da nastupi u pomenutom takmičenju, ali je onda ipak izabrao FIBA Ligu šampiona. Zbog ovih ili onih razloga. Kraj nove sezone na Jadranu, ponovo bez trofeja, svakako je vreme da se već misli o ovim vrstama strateških odluka, da posle na leto ne bude već kasno.

Piše: Marko Protić

(Foto Star Sport)