Đorđić za MOZZART Sport: Zvezda i AIK za mene su Barsa i Real

Nema mnogo fudbalera koji su za kratak period koliko su bili u nekom klubu stekli toliku naklonost navijača kao što je slučaj sa Bojanom Đorđićem. Momak koji je tokom najvećeg dela svoje karijere igrao u Švedskoj proveo je u redovima Crvene zvezde samo jednu sezonu, i to kao pozajmljeni fudbaler Mančester Junajteda, ali mnoge pristalice aktuelnog šampiona Srbije i danas bi volele da ga vide u crveno-belom dresu.

Ni Bojan ne zaboravlja domovinu, što je na najbolji način pokazao kada je bilo najpotrebnije - organizujući humanitarni turnir na kojem je prikupljena pomoć za postradale u nedavnim poplavama, o čemu je, između ostalog, pričao za MOZZART Sport.

Aktivno si se uključio u apel da se pomogne poplavljenima, a pomoćni trener AIK-a Nebojša Novaković i ti sakupili ste pomoć na humanitarnom turniru. Je li bilo teško animirati Šveđane?
"Neša i ja smo došli na ideju o humanitarnom turniru, zajedno sa Fudbalskim klubom Srbija koji igra u Trećoj diviziji. Mnogo nam je značila čitava akcija, kada si u drugoj zemlji boli te da gledaš patnje kroz koje prolaze tvoji zemljaci. Ima mnogo većih heroja nego što smo nas dvojica, ali mi smo medijske ličnosti i naša reč ima odjek. Znali smo da, ako se mi pokrenemo, informacije o onome što se dešava u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj doći će do švedskih novinara, koji su pisali kao da se radi o malo obilnijim kišama. Jednostavno, morali smo nešto da uradimo."

Kažeš da si bio veoma nezadovoljan načinom na koji su švedski mediji izveštavali o tome što se dešava u Srbiji. Da li si uspeo da utičeš na njih?
"Mislim da jesam preko društvenih mreža. One mogu da budu od velike koristi u ovakvim situacijama. Nikada nisam imao dlaku na jeziku i pazio šta ću da kažem ili da napišem na Tviteru, pa je tako bilo i ovog puta. Živim u zemlji u kojoj ima mnogo ljudi sa naših prostora, ne mislim samo na Srbiju, nego na celu bivšu Jugoslaviju. Morali smo nekako da ih organizujemo kako bismo pomogli poplavljenima. Sakupili smo ljude iz fudbala i medija i napravili taj turnir. Imali smo samo dva-tri dana, ali sam ponosan na to kako je sve ispalo i posebno na činjenicu da je to bio prvi turnir ekipa iz bivše Jugoslavije održan u Švedskoj. Sakupljeno je oko 15.000 evra, mnogo više nego što sam očekivao."

Da li je neko od članova tvoje familije u ugroženim oblastima?
"Meni su samo mama, tata i sestra ovde u Švedskoj. Svi ostali su u Beogradu i Sarajevu, ali na sreću ne u oblastima koje su bile pod direktnim udarom katastrofe. Međutim, non-stop mi je kroz glavu prolazilo to da su ovi naši prostori stalno u nekim mukama. Konstantno preživljavamo ratove, neke katastrofe, kao da nas je neko ukleo! Šta je moj problem? To što je hladno u Švedskoj! Ti naši ljudi su heroji, posebno oni koji su zbog ratova već jednom morali da se sele i da iznova grade svoje živote. Kako oni uspevaju da se podignu? Kako uspevaju da pomognu svojim porodicama? Kako ponovo mogu da krenu od nule? Za mene su to hrabrost i snaga. Ja sam ovde bio u centru medijske pažnje jer sam fudbaler i ljudi su čuli za mene, ali ima puno onih koji su još više pomogli. Sportisti moraju da shvate da treba da koriste svoju medijsku personu za opšte dobro, a ne da bi se pojavljivali u tabloidima u kojima se hvale izlascima po splavovima, sa po tri „ribe“."

Slabije upućeni u to čime se trenutno baviš mogli bi da pomisle da ti je bilo lako da se posvetiš svemu tome jer više ne igraš u prvoj ligi, ali istina je da sada imaš još manje vremena nego ranije. Koji je tvoj posao u AIK-u?
"Treniram momke od 17 do 19 godina i zaista uživam u tome. Činjenica je da ima dosta posla, pošto AIK, uz Malme, ima najjaču fudbalsku akademiju u Švedskoj, ali volim ovaj klub i želim da učinim što više za njega. Prvenstvo smo počeli sjajno, vodimo u našoj Severnoj ligi, ali moram da kažem da meni nije prioritet da osvojimo titulu. Jesu rezultati važni, ali je meni daleko bitnije da napravim igrače koji će za dve godine moći da zaigraju u prvom timu. Recimo, to je ono u čemu Zvezda greši. Nije poenta osvojiti juniorsku ligu, nego stvoriti kvalitetne fudbalere. Video sam kako se radi u Engleskoj, naravno da je derbi uvek morao da se dobije. Recimo, ser Aleks Ferguson je uvek govorio da Liverpul mora da se pobedi, bez obzira na to koji je uzrast u pitanju, ali je tamo daleko važnija ta „proizvodnja“ sopstvenog kadra. I Holanđani to rade sjajno, a Šveđani su na pravom putu. Ranije im je bilo bitno samo to da je fudbaler visok i jak, kako bi ga prodali u Englesku. Sada se mnogo više pažnje posvećuje tehnici. Veoma je značajno da se dobro radi na svim nivoima, jer ako na nekom od njih stručni kadar nije kvalitetan, džabe trud prethodnika."

Kako pristupaš mladim igračima? Da li si strog?
"Momci od 17-18 godina već su uglavnom dovoljno zreli da bi mogli da odigraju makar nekoliko minuta za prvi tim. Takođe, već bi trebalo da imaju solidnu tehniku i pobednički mentalitet. S njima se radi na nekim finesama. Veoma je važno da trener bude pedagog. Svako može da uzme čunjeve i da ih postavi i kaže im: „Trenirajte!“ Moraš da vodiš računa o tome kako se oni osećaju, kako im je u porodici, u školi, da ih upoznaš, da ih posavetuješ ne samo kada je fudbal u pitanju... Takođe, svako može da završi za trenera, ali smatram da je bitno i da poseduje igračko iskustvo, jer će tako bolje moći da razume momke s kojima radi."

Uprkos obavezama s „klincima“ ne odustaješ od igranja. Zbog čega niželigaš Vasalund?
"U pitanju je AIK-ova filijala, kao što je Zvezdi bilo Jedinstvo iz Uba. Ovde dolaze mladi igrači kako bi osetili seniorski fudbal. Ovo mi savršeno odgovara, jer sam u Stokholmu i mogu da se bavim i jednim, i drugim. Igram baš u Vasalundu da bih mogao da pomognem tim mladim fudbalerima koji dođu na pozajmicu, pošto je važno da uz sebe imaju nekog iskusnog."

Kako uspevaš da izbalansiraš sve obaveze?
"Kako neko ko radi od devet do pet uspeva da izbalansira sve obaveze? Pritom, ja imam sreću da radim ono što volim i u klubu koji volim. Uostalom, poslednjih godina tamo sam stalno imao neku mentorsku ulogu. Volim da pomažem mlađima. Dobro se sećam koliko su svojevremeno meni pomagali stariji, koliko mi je značila njihova dobra reč, ali i kritika."

Tvoj odlazak u Videoton 2010. bio je jedan od najiznenađujućih transfera tog leta. Kako se dogodilo da završiš u Mađarskoj, u ligi koja je daleko ispod tvog kalibra?
"Posle „duple krune“ koju je 2009. osvojio AIK, prve u istoriji kluba, promenilo se zaista mnogo stvari. Došli su novi čelnici i nov trener. Uprava je htela da se otarasi igrača koji mnogo pričaju, pa mi je rečeno da neću trenirati s prvim timom, iako sam malo pre toga produžio ugovor na još četiri godine. Prodali su mene i Martina Mutumbu u Videoton koji je te sezone odlično plaćao. Dobro, bilo je to novo iskustvo za mene, ali bar sam uzeo još jednu titulu u karijeri. Kada me pitaju o toj godini, uvek kažem: „Budimpešta je lep grad“. Ipak, stvari u AIK-u ponovo su se promenile, pa sam opet ovde."

Posle toga proveo si pola sezone u Blekpulu, ali se nisi naigrao. U čemu je bio problem?
"Menadžer Ijan Holovej i ja imali smo problema i dok smo sarađivali u Plimutu. Čak mi je posvetio jedan delić autobiografije. Voleo me je i mrzeo istovremeno. Uvek sam imao reakciju na neke stvari, neko pitanje, komentar, i to mu je smetalo, ali voleo me je jer sam umeo da rešim utakmicu jednim centaršutom."

Navijači Crvene zvezde dugo su se nadali da bi mogao da ponovo pojačaš ovu ekipu. Znamo da si veliki pristalica crveno-belih, kako to da se nisi vratio?
"Imao sam sreću da igram za oba kluba koja volim svim srcem, za Zvezdu i AIK. Meni su oni kao Real i Barsa, ispunjenje dečačkih snova. Ja sam u ovim timovima bio navijač na terenu. Pre nekoliko godina bilo je priča o mom povratku na Marakanu, međutim, neki drugi ljudi procenili su da nisam potreban ekipi. Pisalo se da su u pitanju finansijski razlozi, ali meni novac nikada nije bio prioritet. Ja sam u Zvezdi igrao iz ljubavi, zato sam i došao iz Mančester Junajteda na pozajmicu. Nikada ne bih učinio nešto protiv tog kluba."

Da li si proslavio Zvezdinu titulu?
"Osetio sam više olakšanje, nego euforiju. Mnogo mi je bilo drago. Posle niza Partizanovih titula navijačima je to bilo neophodno, bez obzira na kvalitet lige."

Pratiš li poslednja dešavanja? Ponovo na videlo izlaze stari Zvezdini problemi...
"Mi moramo da budemo realni jer ni Srbija kao zemlja, ni Zvezda kao klub, više nisu u mogućnosti da plaćaju igrače kao nekad. Pritom, nije u redu da neki momci nemaju ni za kiriju i da ih izbacuju iz stanova, a da drugi godišnje primaju po nekoliko stotina hiljada evra. Mora da se nađe balans između želja i mogućnosti. Takođe, omladincima treba dati šansu što pre."

JUNAJTED PREVELIKI ZALOGAJ ZA MOJESA

Kako objašnjavaš pad Mančester Junajteda posle odlaska ser Aleksa Fergusona?
"Nisam mogao da prepoznam taj klub, te igrače. Mislim da je vođenje Junajteda bio preveliki zalogaj za Dejvida Mojesa. Možda je njegov osnovni problem bilo to što nije nastavio putem koji je trasirao Fergi, nego je želeo sve novo. Činjenica je da je i Fergusonu svojevremeno bilo potrebno vremena da osvoji prvi trofej, ali pogledajte kakav je tim ostao Mojsu. Nijedan igrač iz ekipe koja je osvojila prvenstvo nije otišao, čak je za 30 miliona evra doveo Maruanea Felainija. Ferguson je svojevremeno ni od čega stvorio šampione."

DOBAR POSAO ZA POČETNIKA, ALI...

Koje su tvoje ambicije u budućnosti?
"Da jednog dana budem glavni trener AIK-a. To sam sebi zacrtao i ne libim se da javno kažem. Imam dobar posao za početnika, uskoro ću završiti i viši nivo školovanja za trenera. U AIK-u sam jer ga volim i želim da ostanem u njemu i ostavim trag. Nije to mala stvar."