""
""

ODBROJAVANJE: KR7NISANJE

Vreme čitanja: 7min | pon. 02.06.14. | 09:33

Iza sjajnog Portugalca je najbolja sezona u karijeri – osvojio je Ligu šampiona i Kup kralja, dobio Zlatnu loptu i Zlatnu kopačku i postigao rekordnih 17 golova u jednoj sezoni Lige šampiona. Ipak, i dalje ćete čuti kritičare koji će mu zameriti da je „siledžija koji se iživljava na slabijim rivalima u malim mečevima“. Daleko je to od istine, ali Ronaldu je potreban njegov Mundijal. Brazil je poslednja šansa za to

Lionelu Mesiju su još pre nekoliko godina „prorekli“ da neće moći da stane uz rame Maradoni i Peleu dok ne osvoji titulu na svetskom prvenstvu. Kao da je Leo predodređen da bude najveći svih vremena i da mu nedostaje samo planetarna kruna. Ali gde je Mesi, tu je i Kristijano Ronaldo. Koliko god veliki rivali bili, jedan bez drugog... Kao Medžik i Bird, Nole i Rafa, Karl Luis i Ben Džonson, Tom Brejdi i Pejton Mening...

Kristijano nema ništa manje ambicije od Mesija, ali mu poput njegovog najvećeg rivala nedostaje reprezentativni uspeh. Međutim, ta fama i pritisak osvajanja Mundijala ne prate u tolikoj meri Ronalda, koliko Mesija. Delom zbog toga što Portugalci nisu fudbalska velesila poput Argentine i što od miliona navijača nemaju toliko veliki pritisak vrhunskog rezultata nacionalnog tima. Budimo realni, delom i zbog toga što nisu imali kvalitet da ih smatraju favoritima za osvajanje Mundijala.

Izabrane vesti

Dok Mesi juri Maradonu i Pelea, Kristijano Ronaldo juri Mesija. Makar je tako bilo do ove sezone. Ali u poslednjih godinu dana CR7 je uspeo da trijumfuje u toj trci i posle tri godine naterao je najvećeg rivala da mu na svim poljima gleda u leđa, pa kao prva zvezda svetskog fudbala stiže na Mundijal. Kao da su neukusna prozivka Sepa Blatera i skanadalozno ponašanje prvog čoveka FIFA bili okidač da Ronaldo „pobesni“ u minuloj sezoni...
"Ne moram nikome ništa da dokazujem. Mnogo godina igram na najvišem mogućem nivou i svi znaju šta može da se očekuje od mene", rekao je nedavno Ronaldo za španski „As“.

Iza sjajnog Portugalca je najbolja sezona u karijeri. Osvojio je Ligu šampiona, Kup kralja, Zlatnu loptu, Zlatnu kopačku i postigao rekordnih 17 golova u jednoj sezoni Lige šampiona... Čak ni u onoj fantastičnoj  sezoni u Mančester Junajtedu nije igrao ovako dobro. A opet čini se da nikada tokom igranja u Realu nije bio ovoliko podređen kolektivu i da je tim manje zavisio od njega. Real je lagano pobeđivao kada Ronalda nije bilo u timu, nizao je trijumfe i u najtežim mečevima kada Ronalda nije išlo i kada je bio među slabijima na terenu kao što je to bilo u prvom meču protiv Bajerna ili u finalu Lige šampiona.

Ronaldo ne voli kada nije u centru pažnje. Teško mu to pada. Zato je u Lisabonu proključao kada je postigao gol za 4:1 iz penala i natezanjem mišića privukao sjaj reflektora kojima nije bio obasjan te večeri. Mnogima se to radovanje nije svidelo, smatrali su ga i neukusnim, ali ni Ronaldo nije zaslužio da u osvajanju „desime“, u kojem je postigao 17 pogodaka, ostane upamćen po lošoj partiji u finalu.

Na klupsku sezonu je stavljena tačka, Ronalda sada očekuje daleko teži zadatak. Umesto Bejla, Benzeme, Ramosa i Di Marije, saigrači će mu biti Nani, Almeida, Bruno Alves i Veloso. Uz sav respekt prema tim momcima, ali da je bilo do njih, Portugalija ne bi ni igrala na Mundijalu. Da nije bilo Ronalda u baražu protiv Šveđana i njegova četiri gola, teško da bi Portugalci izašli na kraj sa Ibrom i drugarima.

Od kada se kao osamnaestogodišnji talenat pojavio u nacionalnom timu, momak s Madeire se nije libio da preuzme sav teret na sebe, da se nametne kao lider mnogo iskusnijima i tada većim imenima poput Figa, Paulete, Nunja Gomesa ili Ruija Koste. U njegovom debitanstkom takmičenju Portugalija je kao domaćin doživela traumu u finalu EP-a protiv Grčke. Od tada je Ronaldo nezamenjiv član reprezentacije koja nije propustila nijedno veliko takmičenje. Često su Portugalci umeli da se muče u kvalifikacijama, ali kada bi došli na veliko takmičenje ostavljali bi odličan utisak.

Od kada je Ronaldo postao član nacionalnog tima, Portugalci su na svih pet velikih takmičenja prošli grupnu fazu takmičenja i nijednom nisu razočarali. U nokaut fazama su ispadali, a da nisu debelo nadigrani – niko ih nije pobedio sa više od jednog gola razlike. Uvek im je nedostajalo malo sreće da tas prevagne na njihovu stranu.

U polufinalu SP 2006. Francuzi su ih savladali sa 1:0, dve godine kasnije na EP-u su Nemci bili bolji sa 3:2, na Mundijalu u Južnoj Africi su Španci pobedili sa 1:0 uz mnogo sreće, a i na prethodnom EP su Španci bili nepremostiva prepreka za Portugalce, posle trijumfa na penale. Primetićete da je Portugalija u Ronaldovoj eri uvek ispadala od ekipa koje su makar igrale finale. Po običaju u tim mečevima je krivica eliminacije svaljivanja na Ronalda, a delom je to bilo i opravdano, jer je trenutno najbolji fudbaler sveta u tim mečevima promašivao prilike koje ne smeju da se promašuju u utakmicama s velikim ulogom.

Hteo je da bude odlučujući faktor i često je plaćao ceh toj ogromnoj ambiciji da povede Portugaliju ka tituli. Na prethodna dva Mundijala koja je igrao najbolji portugalski fudbaler je postigao ukupno mršava dva gola. Ali taj golgeterski bilans ne može da opiše koliko je značio na terenu. U Južnoj Africi je na sva tri meča u grupi bio najbolji igrač Portugalije.

Često će kritičari za Ronalda reći da je „siledžija koji se iživljava na slabijim rivalima u malim mečevima“.
"Ronaldo je postao najbolji strelac reprezentacije i srušio moj rekord, ali to nema nikakvog smisla. Ja sam postigao 41 gol u 64 meča, a njemu je za taj rekord bilo potrebno 106 utakmica. Zamislite da sam ja odigrao toliko utakmica i da sam imao za rivale Lihtenštajn ili Azerbejdžan?", rekao je legendarni Euzebio nekoliko meseci pre nego što je preminuo.

Na Mundijalu nema takvih rivala, onih koji služe za popravljanje gol-razlike, a loša sreća koja prati Portugalce obično ih svrstava u najteže grupe. Tako je i s narednim Mundijalom gde će igrati u jednoj od najtežih – protiv Nemačke, Gane i Australije. Ronaldo neće moći da se iživljava nad takvim ekipama, moraće da bude lokomotiva koja vuče ekipu, ali i da se stavi u službu kolektiva.

Već u prvom meču protiv Nemačke Ronaldo će se suočiti sa strahovitim pritiskom, jer će Panceri – koji su u Bajernu i Borusiji prethodnih godina vojevali klupske bitke protiv Kristijana – vrlo dobro znati kako da ga pritisnu i šta da očekuju od njega. Ako Portugalci prođu grupu, opet ih očekuje izuzetno težak zadatak u vidu Belgije ili Rusije. Ronaldova ekipa neće imati nijedan lagan zadatak u Brazilu, tako da će svi dobiti odgovor da li je CR7 čovek za male ili velike utakmice.
"Mi nismo favoriti. Dva najveća favorita su Brazil i Španija. Portugalija mora da ide utakmicu po utakmicu i da nam apetiti rastu. U fudbalu je sve moguće" – optimista je najbolji igrač planete. 

Mnogi kažu da Portugalci odavno nisu imali slabiji sastav, ali 23 fudbalera na koje računa Paulo Bento čine najiskusniji tim koji je Selekao ikada imao. Zajedno imaju 828 mečeva u nacionalnom timu, po čemu su rekorderi u istoriji reprezentacije. Samo Ronaldo ima 110 utakmica u dresu sa državnim grom, pa će uskoro prestići rekordera Luisa Figa (127), a od svoje 22. godine je kapiten tima. Retko koji fudbaler ima takvo reprezentativno iskustvo, a da nije napunio ni 30 godina.

Ronaldo ima možda još dva velika takmičenja ispred sebe. Ali pitanje je da li će ikada opet biti u ovakvoj formi.
"Brazil je naša bratska zemlja, svi pričaju portugalski jezik i verujem da ću se osećati kao kod kuće. Već zbog te činjenice imamo blagu prednost u odnosu na neke druge reprezentacije", rekao je Ronaldo.  

Teško je očekivati Portugalce na samom mundijalskom vrhu, ali je vreme da Ronaldo stavi pečat na neko svetsko prvenstvo. Ni njegov slavni zemljak Euzebio nije osvojio titulu, pa je ipak ostao upamćen kao jedan od zaštitinih znakova Svetskog prvenstva 1966. godine. To je ono što nedostaje nekada siromašnom dečaku sa Madeire, a danas najvećoj fudbalskoj zvezdi.

Ronaldu je potreban njegov Mundijal. Brazil je poslednja šansa za to.

ČETIRI TELOHRANITELJA SAMO ZA NJEGA

Koliki je pritisak na Ronalda uoči Mundijala i koliko će on biti u centru pažnje u Brazilu, govori i sledeći podatak: Fudbalski savez Portugalije je angažovao šest telohranitelja koji će pratiti ekipu u Brazilu, ali četvorica od njih će biti angažovani samo oko Ronalda!

Trudiće se da superstaru Reala obezbede potpuni mir.

FIGO: NEMA ON ŠTA DA DOKAZUJE

Rekorder po broju nastupa u reprezentaciji Portugalije i jedan od najboljih fudbalera Evrope u poslednje dve decenije Luis Figo smatra da njegov mlađi zemljak nema šta da dokazuje u Brazilu.
"Naravno da je svakom igraču potreban trijumf na Mundijalu, ali trebalo bi da znate da smo mi mala zemlja od 11.000.000 stanovnika, kao i da Ronaldo nije imao okruženje kao što su ga imali Pele i Maradona. On je samokritičan tip i ako on bude zadovoljan onim što bude pružio na terenu, onda je to maksimum i Portugalija nema za čim da žali", kaže Figo.

SKOLARI BI PRE UZEO KRISTIJANA NEGO MESIJA

Selektor Brazila Luiz Felipe Skolari je Ronalda promovisao u vođu reprezentacije i sarađivao sa njim godinama u portugalskom nacionalnom timu.
"Mesi je fantastičam, ali je Kristijano još više fantastičan. Kada bih mogao da biram koga od njih dvojice bih doveo u Brazil, onda bi to definitivno bio Kristijano. U Barseloni su svi igrači podređeni Mesiju i njegovom uspehu, a Kristijano iste rezultate prave u Realu sa gomilom zvezda čiji ego ne voli da je u njegovoj senci. Mesi nikada nije imao takav problem", istakao je Skolari.

Piše: Aleksandar Gligorić


tagovi

reprezentativni fudbalPortugalodbrojavanjeKristijano RonaldoBrazil2014EvropaBrazil2014D

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara