Nežni tabadžija Lučić: Kada ćerka poraste dovodim je u Srbiju da vidi odakle smo
Vreme čitanja: 5min | sub. 23.03.13. | 14:17
Momak koji je rođen 1988. godine u Vankuveru, u porodici srpskih iseljenika, u šampionskoj sezoni Bostona bio je najbolji strelac ekipe. Međutim, ono što ga je proslavilo u NHL-u jesu spektakularne tuče u kojima je redovno pobednik. U ekskluzivnom razgovoru za MOZZART Sport Milan otkriva kako je biti istovremeno jedan od najvećih tabadžija u svetu hokeja i brižni otac dvomesečne Valentine
Uprkos krajnje amaterskom statusu hokeja u zemlji, Srbi već nekoliko godina unazad imaju svog aduta u najjačoj ligi sveta. Milan Lučić je sa Boston Bruinsima pre dve sezone osvojio Stenli kup, ali je i mnogo pre toga svojim stilom igre i naravno imenom i prezimenom skrenuo pažnju ovdašnje sportske javnosti.
Momak koji je rođen 1988. godine u Vankuveru, u porodici srpskih iseljenika, u šampionskoj sezoni Bostona bio je najbolji strelac ekipe. Međutim, ono što ga je proslavilo u NHL-u jesu spektakularne tuče u kojima je redovno pobednik. U ekskluzivnom razgovoru za MOZZART Sport Milan otkriva kako je biti istovremeno jedan od najvećih tabadžija u svetu hokeja i brižni otac dvomesečne Valentine.
Nakon dugih 100 dana lokauta, prvi deo skraćene NHL sezone je prosto proleteo. Koliko si zadovoljan dosadašnjim rezultatima Bostona?
“Moram da kažem da mi je ovo prvi put da igram samo 48 utakmica u regularnom delu sezone. Mislim da smo odlično počeli, pošto smo u u prvih 17 utakmica imali svega četiri poraza, što je u ovakom formatu takmičenja veoma značajno. Zadržali smo igrače i stručni štab iz prošle godine, tako da smo dosta uigrani, što je naša velika prednost. Imamo dobar timski duh i nadam se dobru šansu da opet osvojimo Stenli Kup”.
U dobroj si formi na početku sezone? (U trenutku razgovora na 19 odigranih utakmica Lučić je imao četiri gola i osam asistencija.)
“Mislim da dobro igram. Voleo bih da dajem više golova, ali generalno moja napadačka linija u kojoj su još Čeh David Krejči i Kanađanin Nejtan Horton je dosta efikasna. Odlično se poznajemo, pošto nam je ovo četvrta sezona da igramo zajedno. Dosta se žrtvujemo kako bi naša linija timski imala uspeh, što ponekad znači da se statistički ne vidi naš pojedinačni učinak”.
Prošle godine menjao si saigrače u liniji, ali se čini da trojka u kojoj ste Krejči, Horton i ti udarna snaga Bostona?
“Horton je prošle godine zaradio potres mozga, pa smo Krejči i ja igrali uz brzog Tajlera Segina. Međutim, trener Klod Žilijen zna da naša standardna trojka najbolje funkcioniše zajedno, pa nas ne menja, a mi se odlično zabavljamo na ledu, a-ha-ha”.
Ko su favoriti za osvajanje Stenli kupa ove sezone?
“Čikago igra zaista sjajno, Blekhoksi su oborili rekord NHL-u za najbolji start u sezoni. Zajedno sa takođe odličnim Anahajmom oni su najveći favoriti u Zapadnoj konferenciji. Sa naše strane, na Istoku, pored moje ekipe, dobro igraju Montreal Kanadijansi, a uvek treba obratiti pažnju na Pitsburg Pingvinse sa Sidnijem Krozbijem”.
Zbog svog stila igre vrlo brzo si postao ljubimac navijača u Bostonu. Šta više vole navijači Bruinsa – da se potučeš ili da daješ golove?
“Uh, vole i jedno i drugo, a-ha-ha. Moj zadatak je i da budem efikasan, ali i da se potučem kada treba. U Bostonu me porede s legendom kluba Kemom Nilijem koji je tokom osamdesetih i devedesetih bio jedan od najboljih igrača u NHL. To je za mene velika čast, pošto je on praktično izmislio tu takozvanu poziciju power forward”.
Uzori?
“Kada sam bio mali, voleo sam Toda Bertucija dok je igrao za Vankuver, za koji sam navijao jer sam rođen u tom gradu. Međutim, Bertuci je samo davao golove, dok se Kem Nili i tukao, tako da mi je njegov stil igre bliži”.
U poslednje dve sezone dosta se govori o zdravstvenom riziku koji nosi hokej. Pogotovu za igrače koji igraju dosta na „fiziku“, poput tebe?
“Da se ne lažemo, samo igranje hokeja nosi svoj rizik. Zaraditi potres mozga je nešto normalno i ovom sportu. Na primer ja sam imao potres mozga već na startu svoje karijere u Bostonu, sa samo 19 godina. Pauzirao sam pet godina, međutim, od tada nisam imao problema. Kada god izađeš na led, može da ti se desi nešto i ako razmišljaš o tome, plašićeš se i onda nećeš moći da igraš opušteno. Zbog toga ne razmišljam o tome i samo se fokusiram na igru!”
Izabrane vesti
MILAN LUČIĆ |
Tvoja žena Britani rodila je kćerku Valentinu sredinom januara. Da li se tvoja supruga sada više brine za tvoje zdravlje nego ranije?
“Naravno! Međutim, zna ona da sam ja žilav i da ću se sačuvati, a-ha-ha...”
Pre dve sezone Boston je osvojio Stenli kup u Vankuveru, pošto je u sedmoj utakmici finala savladao Kanukse. Nekoliko meseci kasnije ti si, shodno tradiciji, iskoristio svoj dan s trofejom da ga odneseš u Vankuver i to, između ostalog, u Srpsku pravoslavnu crkvu Arhangela Mihaila. Crkva je nakon toga vandalizovana?
“Desilo se tako da se smo osvojili Stenli kup u Vankuveru u kojem sam rođen. Svašta je bilo posle toga, mene je lično mnogo ljudi u gradu podržalo, jer znaju da nisam kriv što igram za Boston. Opet mnogi nisu… Nisam se mnogo obazirao na to, jer sam bio veoma srećan što smo postali svetski šampioni i hteo sam da se na svoj odužim svim ljudima koji su me podržavali u karijeri. Zbog toga sam doneo trofej u grad gde sam rođen, gde mi je porodica. Takođe bilo mi je veoma bitno da Stenli kup odnesem u moju crkvu, jer znam da sam prvi Srbin koji ga je osvojio i želeo sam to na svoj način da proslavim sa našim ljudima!”
Imaš veliki broj navijača i u Srbiji. Kada si poslednji put bio u poseti?
“Bilo je to 1998. godine, došao sam s porodicom, roditeljima i braćom. Zbog karijere nemam mnogo vremena između dve sezone, pogotovu sada kada sam postao otac. Planiram da dođem čim bude Valentina malo porasla, da joj pokažem odakle smo.
Da li pratiš druge srpske sportiste?
“Prošle godine Saša Pavlović je igrao za Boston Seltikse, pa smo se sprijateljili. U prvoj rundi NBA plej-ofa Boston se sastao s Atlantom za koju je tada igrao Vladimir Radmanović, pa sam i njega upoznao. Jednom sam išao na ručak s Peđom Stojakovićem dok je igrao za Toronto. Teško mi je zbog obaveza da uvek budem u toku, ali kada god mogu pratim Novaka Đokovića, volim kako igra. Naravno, dok sam bio klinac, obožavao sam Vladu Divca. Naravno, navijao sam za njega, Peđu i čuvenu ekipu Sakramento Kingsa.
Neizbežno pitanje – Zvezda ili Partizan?
“Kada sam bio mali, voleo sam crvenu boju, pa je bila Zvezda. Naravno, sada podržavam sve naše klubove da budu uspešni, pogotovu kada igraju u Evropi”.
Za kraj – za čitaoce Mozzart Sporta prognoziraj ko će ove sezone igrati finalu Stenli kupa?
“Hm… Recimo Čikago, protiv, naravno, mog Bostona!”
(FOTO: Action images)