Nezabeleženo u istoriji Partizana! Najveći broj evropskih pobeda u jednoj sezoni, sledi napad na Zvezdin rekord
Vreme čitanja: 3min | pet. 02.10.15. | 17:57
Crno-beli sa šest trijumfa na međunarodnoj sceni nadmašili ostvarenja iz 1978. i 2009.
Ovo nikad nije bilo. I ko zna kad će opet da bude. I da li će...
Otvorenih očiju sanjaju Partizanovi navijači. Gledaju netremice i ne veruju. Kao što ne veruju da je njihov tim tek treći u Superligi, tako čudom ne mogu da se načude kako je ista ekipa lider Grupe L Lige Evrope. Štaviše: da je ova sezona najuspešnija u istoriji kluba na međunarodnoj sceni kad je reč o broju pobeda i da je skor koji su izabranici Zorana Milinkovića ostvarili od početka takmičarske godine drugi najbolji u istoriji ovdašnjeg fudbala pod okriljem UEFA!
Izabrane vesti
Crno-beli su, što u kvalifikacijama za Ligu šampiona, što u grupnoj fazi Lige Evrope, zabeležili šest pobeda. Dobili su sve rivale na koje su se namerili. Dila Gori je pala u Beogradu (1:0) i u Gruziji (2:0), u Humskoj 1 oružje su položili još Steaua (4:2), BATE Borisov (2:1) i AZ Alkmar (3:2), a kao kruna je stigao i trijumf nad Augzburgom u gostima (3:1).
Na osam utakmica, šest pobeda, uz po jedan remi i poraz.
Tih šest pobeda je najviše što je u jednoj sezoni evropskih kupova Parni valjak ikad do sad ostvario. U 60 godina dugoj klupskoj istoriji učešća u internacionalnim takmičenjima po dva puta imao je pet slavlja u istoj sezoni. Najpre 1978. kad je bez greške osvojio Srednjoevropski kup, savladavši poljsku Zbrojovku (5:1, 3:2), italijansku Peruđu (2:1, 4:0) i u finalu mađarski Honved (1:0).
Zatim 31 godinu kasnije, kad je - doduše, iz znatno više pokušaja (12) - uspeo da razoruža velški Ril (4:0, 8:0) i APOEL (1:0) u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Žilinu u baražu za plasman u Ligu Evrope (2:0), a onda i Šahtjor u završnoj utakmici grupne faze (1:0).
Do prvog i zasad jedinog evropskog trofeja crno-bele je vodio trener Ante Mladinić, te 2009. Parnim valjkom je upravljao najpre Slaviša Jokanović, pa zatim Goran Stevanović, a njihova ostvarenja, kad bi se posmatrao isključivo broj pobeda, nadmašio je Zoran Milinković. Aktuelnom šefu struke, bez obzira na manjkavosti i prvenstvu, ne može se osporiti da beleži zapažene rezultate u Evropi, gde Partizan ima više pobeda nego i u sezoni kad je pod vođstvom čuvenog Abdulaha Gegića stigao do finala Kupa šampiona, ali je na putu do Brisela zabeležio „samo“ četiri slavlja: Nant (2:0), Verder (3:0), Sparta iz Praga (5:0) i Mančester junajted (2:0). Sve u Beogradu.
Iako su kvalitet fudbala koji se igrao nekad i danas uvek nezahvalni za poređenje, Partizan je sa šest pobeda u jednoj evropskoj sezoni stigao na prag rekorda koji su u vlasništvu Crvene zvezde. Crveno-beli su trofej Kupa šampiona 1991. osvojili tako što su pobedili na šest od devet utakmica. Pred ekipom Ljupka Petrovića padali su kao pokošeni Grashopers (4:1), Glazgov Rendžers (3:0), Dinamo iz Drezdena (3:0, 2:1), minhenski Bajern (2:1), dok je u Bariju savladan Marselj, boljim izvođenjem jedanaesteraca, pošto je tokom 90 minuta, kasnije i u produžecima, rezultat bio 0:0.
S tim da ta 1990/1991 nije najbolja sezona nekog našeg kluba po broju pobeda na kontinentalnoj sceni. Naredna Zvezdina je bila još uspešnija, jer je u njoj tim sa Marakane ostvario rekordnih sedam trijumfa: Portdaun (4:0, 4:0), APOLON (3:1, 1:0), Anderleht (3:2), Panatinaikos (2:0, 1:0).
Taj rekord večitog rivala Partizan ima šansu da stigne, možda i obori, u naredne četiri utakmice grupne faze Lige Evrope: u Humskoj protiv Atletik Bilbaa (22. oktobar) i Augzburga (12. decembar), odnosno u gostima na stadionu San Mames u Baskiji (5. novembar) i AZ Alkmaru (26. novembar).
Ostvarivo?
(FOTO: Action images, partizan.rs)