Navijači Zvezde čekaju odgovore: O Đurđeviću, glomaznom kadru i zašto se Terzić nije obračunao sa neradnicima u sopstvenim redovima

I da je Milorad Mažić morao da svira penal nad Boaćijem - a koncenzusa nema - ocena bi bila ista! I da je kapiten Luković podigao pehar namenjen pobedniku kupa na stadionu u Humskoj, sem instant radosti zbog pobede nad večitim rivalom, zaključak bi hladne glave bio - identičan. Jer pehar masovnijeg domaćeg takmičenja ima malu, da ne kažemo, simboličnu vrednost.

Posle sezone bez trofeja konstatacija da je Crvena zvezda izgubila godinu predstavlja pleonazam. Međutim,muke navijača najtrofejnijeg srpskog kluba daleko su ozbiljnije od jedne takmičarske godine bez domaćih trofeja - kakvih je bilo i u najslavnijim danima prošlosti, a kakvih će biti i u budućnosti!

OCENE - ZVEZDA: Kanga, opet si uprskao! Nevidljivi Atom Mrav, jalovi plusić za Boška Đurovskog

Jer rukovodstvo i stručni štab kluba sa Marakane (ma ko to bio) moraće da urade mnogo energičniji i bolji preobražaj od onog koji je usledio posle zastrašujućeg poraza od Kairata 2015.godine. Tada je, kao i sada, sve delovalo pogubno i mučno, ali su se kockice složile u šampionski pazl... Pitanje je može li se takva operacija izvršiti dva puta za tri godine bez ozbiljnih posledica...

Poraz Crvene zvezde leži u tome da je vrhunac ove takmičarske godine doživela tokom 15 minuta evropskog naleta u Razgradu i sjaja Aleksandra Kataija i Gelora Kange... Sve posle toga bila je dekadencija, množenje pogrešnih poteza i gubitka šampionskog identiteta. Posledica je bila zadovoljavajuća jesen i proleće nabijeno porazima od Partizana...

KAKO SE ZVEZDA USPAVALA POSLE PROŠLOGODIŠNJE DOMINACIJE...

Kada emotivno govori o Crvenoj zvezdi Robert Prosinečki zna da kaže kako se klub uspavao posle trijumfa u Bariju 1991.godine i da bi možda bilo bolje da najvredniji fudbalski pehar nije završio u trofejnom muzeju Marakane.  Mikro primer svega toga videli smo u prethodnih 10 meseci: Zvezda se uspavala na krilima  prošlogodišnje dominacije i onih 32 prednosti u jednom trenutku.

Terzić: Kokeza je neprijatelj broj jedan!

Primer prvi: odgovorni sa Marakane zaboravili su da se onakva sezona Partizana, kada su crno-beli srljali iz kiksa u kiks, nikada više neće ponoviti. Primer drugi: mislili su da odličan finiš letnjeg prelaznog roka iz 2015.godine, kada su jedan za drugim dolazili Ibanjez, Donald i Ugo Vijeira može da predstavlja redovno pojavu. A to je gotovo nemoguće i situaciji kada jurite pojačanje bez obeštećenja.

Mnogo toga je rečeno o tome kako Crvenu zvezdu čeka ozbiljna rekonstrukcija tima, da će morati da se izvrši operacija na otvorenom srcu kada je u pitanju igrački kadar. Lako je reći da je sve moglo drugačije, ali crveno-belima se, baš u trenucima spavanja, ponovo nudila šampionska formula. Ta saga o tome kako Uroš Đurđević nije potpisao za Zvezdu, iako je njegov otac Zoran u jednom beogradskom hotelu stisnuo ruku Zvezdanu Terziću, dobila je već obrise urbane legende mitskih razmera.

O SLUČAJU ĐURĐEVIĆ I AUTORITETIMA ODLIČNIH FUNKCIONERA

Kada bude govorio o toj temi - tačnije ako bude govorio - Zvezdan Terzić će morati da bude jednako oštar i agresivan, kao i u situacijama u kojima pominje poslednja dela Slaviše Kokeze...

 Možda Đurđević ne bi pronašao sreću u Ljutice Bogdana, možda bi bio u senci iskusnog Predraga Sikimića, ali jedno je sigurno. Zvezda je u prošlosti imala taj luksuz, ili protumačiteto kao nedoljiv zov, da dovodi igrače samo da ne bi Partizan dobio potencijalno veliko pojačanje. O tome Zvezdan Terzić, kao prvi operativac kluba, može mnogo da čuje od Dragana Džajića ili Vladimira Cvetkovića.

Milko Đurovski: Mažić je morao da vidi penal za Zvezdu! (VIDEO)

Tu je negde i Terzićeva najveća greška, što kao prvi mangup kluba (ovo mangup je figurativno) nije iskoristio snagu i veličinu Crvene zvezde da se odlučno i mnogo ranije obračuna sa mangupima i neradnicima u sopstvenim redovima. A takvih je bilo na vrlo osetljivim, da ne kažemo najvažnijim funkcijama. Tako se pokazuje autoritet odličnog funkcionera, tako se pokazuje crta Nikole Bugarčića ili Vladimira Cvetkovića. Bez obzira na glas naroda,emocije navijača, populizam. Jer savremeni fudbal trpi sve osim jedne stvari - nerada i improvizacije. A o tome ste mogli da čitate u nedavnom tekstu kolege Aleksandra Gligorića o Antoniju Konteu...

Ovako, uvek potreban optimizam i reči da Zvezda ima dominantan tim, pretvorio se u zaslepljenost prvim mestom i nevažnim trijumfima. Alarm nije trebalo da upali prvi, jesenji poraz od Partizana, nego osećaj nelagode koji su osećali svi koji su redovno gledali utakmice tadašnjeg šampiona. Zvezda nije imala ni igru, ni umetnost pobeđivanja, ni potrebnu energiju... Nije imala ni emociju oko kluba, nije imala mogućnost da reprodukuju nekog novog Grujića ili Kataija koji će biti mamac za publiku. I dovoljan razlog za novi euforični talas.

 A tako bi bilo i da je Zvezda sačuvala prvo mesto.

Umesto rešavanje problemi su se gomilali. Samo dvojica od svih zimskih pojačanja su donekle ili u potpunosti opravdali očekivanja (Boaći i Kanga). Zvezda je vremenom postajala glomazan i neprofitabilan tim, bez glave repa i identiteta igre. Imala je samo povremene uzlete poput onog u prvom poluvremenu na Banovom brdu .

ZVEZDA JE BILA SPORA, NEMOTIVISANA, TEŠKA, BEZ IDENTITETA IGRE

Zvezda je bila nemotivisana.Zvezda je bila teška. Zvezda je bila inertna. Zvezda nije imala energiju. Zvezda je dobijala na individulani kvalitet. Zvezda nije imala vođu. Zvezda nije imala tandemsku igru. Zvezda nije imala mogućnost ponavljanja. Zvezda je imala igrača sa ubijenim samopouzdanjem i psihom. Zvezda je imala kamaru neiskorišćenih pojedinaca.

I još nešto vrlo bitno: učeni fudbalski ljudi tvrde da je Zvezda fizički i taktički bila inferiorna.

Nešto od toga se moglo naslutiti u finalu, kada je, istini za volju, postojao plan igre, ali je tim postao žrtva sopstvenog (i to ne baš jakog tempa) i počeo da pada već sredinom poluvremena.

Na takav tim, koji pojedinačnim kvalitetima prevazilazi kolektvni ovogodišnji domet, nadovezala se nervoza izazvana simultanim ratom čelnika sa Partizanom i ljudima iz Saveza. Ali i tome, tim saopštenjima i nabrjanju sudijskih greška, će vrlo brzo doći kraj. Fokus će biti na terenu i na fudbalu, a to navijači Crvene zvezde najviše vole. Kopka ih, jako ih mnogo kopka (koliko i mnogo puta apostrofirana finansijska stabilizacija, uoči ovoletošnje sednice Skupštine, hoće li Zvezda na terenu izgledati bolje.

ŠTA NAVIJEČE ZANIMA UOČI SKUPŠTINE KLUBA?

Hoće li imati snage, finansijske mogućnosti, pa i sreće da uradi ozbiljno kvalitetan prelazni rok, jer je to dovoljno za pravi kurs (dokazali su to Ibanjez, Vijeira i Hugo)?

Kako će se rešiti glomaznog i neprofitabilnog igračkog kadra?

Hoće li se nešto naučiti iz ovogodišnjih grešaka?

Šta su ciljevi u narednoj sezoni i kako će Boško Đurovski za tri sedmice da sklepa tim za Evropu?

Ko će od nosilaca igre ostati?

I ko će od talentovanih omladinaca dobiti šansu?

Ako budu imali precizne odgovore na ova pitanje i posao budu uradili kako treba Slaviša Kokeza neće biti bitan. Tačnije, biće bitan kao mladi predsednik Saveza. Tek toliko.

(Foto Star Sport)