Na kolenima klizi po travi... I 32 godine kasnije

Ono kad se steže srce svakom partizanovcu...

Prošlo je tačno 32 godine otkako su crno-beli i ovdašnji fudbal ostali bez sjajnog golgetera. Na današnji dan 3. septembra 1985. poginuo je Dragan Mance, jedan od najvećih ljubimaca Grobara i napadač koji je terao strah u kosti golmanima u nekadašnjoj SFRJ.

Nastradao je u saobraćajnoj nesreći na autoputu Beogard – Novi Sad, dok je žurio na trening crno-belih, ali zbog privrženosti klubu, učinka na terenu i jedinstvene proslave gola (klizanjem kolenima po travi i uzdignutim rukama, stegnutih pesnica) uselio se u navijačka srca za sva vremena. I danas se sa tribina čuje čuvena pesma:
“Otiš'o si, Dragane, ostala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa juga”.

Klub iz Humske 1 ga se seća i danas. Između ostalog kroz prigodan tekst na zvaničnom sajtu, naslovljen sintagmom “Legenda živi”.
“Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom. Bio je neoženjen. Septembar je bio mesec kada se Dragan rodio, prešao u Partizan i nažalost, mesec kada je okončao svoj mladi život”, podsećaju, između ostalog, crno-beli.

Rođen je 26. septembra 1962, karijeru je počeo u dresu Galenike iz rodnog Zemuna, a već u 17. godini debitovao je za prvi tim, gde su ga primetili skauti Partizana i 15. septembra 1980. doveli u Humsku. Mance je tokom četiri godine izrastao u dominantnu figuru Partizanovog tima, odigrao je 279 utakmica i postigao 174 gola, od kojih je možda i najlepši onaj na gostovanju Kvins Park Rendžersu u šesnaestini finala UEFA kupa 1984.

Poslednji je pao 1. septembra 1985. Samo dva dana pre pogibije. Dao ga je iz jedanaesterca podgoričnoj Budućnosti. Na narednoj utakmici crno-belih, protiv Prištine, 8. septembra 1985. čuli su se jecaji u publici, klicalo se navijačkom heroju, a u njegovom stilu Ljubomir Radanović je pred kraj postigao gol za 1:0 i proslavio ga klizanjem na kolenima, sa uzdignutim pesnicama. Onako kako je to činio Mance.

Koliko je Dragan bio poštovan svedoče još najmanje dva detalja.

Prvi...

U to vreme Crvenu zvezdu je predvodio Boško Đurovski. Posredstvom prijatelja saznao je za Manceovu želju da ima istu marku kopački kakve je nosio tad najbolji fudbaler planete Dijego Armando Maradona. Angažovao se i kupio špicu večitog rivala baš taj model. Poklonio mu ih, ali ovaj nije ni stigao da ih proba, samo koji dan posle tog dirljivog gesta sa Marakane je nastradao.

Drugi...

Godinu dana posle Manceove smrti, iz Crvene zvezde u Partizan prešao je Milko Đurovski. I već na prvoj utakmici za novi klub upisao se u listu strlaca, protiv zagrebačkog Dinama.
“Dao sam gol na svoj način, iako mi je žao što ga nisam dao na njegov - a proslavio ga onako kako ga je godinama proslavljao pokojni centarfor Partizana Dragan Mance. Kad sam ga dao, u ime našeg drugarstva, ja sam ga se setio. Tog trenutka nije mi bilo do radosti, već sam pokušao da ga na njegov način proslavim, pa sma zato i kleknuo. Eto, i sa tim sam mu se odužio, jer ga nisam i neću zaboraviti. Bio je divan drug, izuzetan fudbaler i sportista za priču”, pričao je Đurovski.

Grobari pamte i pogotke Dragana Mancea u večitim derbijima sa Crvenom zvezdom (ukupno četiri), sećaju se sezone 1982/1983 kad je ispalio 15 preciznih hitaca i bio prvi strelac kluba koji je osvojio šampionsku titulu, a da je ostavio veliki trag u ovdašnjem fudbalu vidi se i po podatku da jedna ulica u blizini Partizanovog stadiona nosi njegovo ime.

U čast vanvremenskom golgeteru ustanovljena je i nagrada “Trofej Dragan Mance”, navijači Partizana je svake sezone dodeljuju najuspešnijem pojedincu iz Sportskog društva, prema njihovom izboru, a opevan je u još jednoj pesmi s juga:
“Na kolenima klizi po travi, podiže ruke golove slavi, on sam juriša, sam stvara šanse, reci mi ko to, naš Dragan Mance”.

(FOTO: MN Press)