DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN: Partizan je držao Kraljeve u šaci, ali... (VIDEO)

Zvali su ih bebe, a malo je nedostajalo da postanu – besmrtnici! Pre tačno 47 godina čuvena generacija Partizanovih beba propustila je izvrsnu priliku da postane prvak Evrope. Tog 11. maja 1966. u finalu Kupa šampiona crno-beli su imali gol prednosti nad slavnim Real Madridom, međutim, iz Brisela su se vratili, poput naših političara, kao gubitnici (1:2).

Pred 46.000 gledalaca na čuvenom stadionu Hejsel, fantastična ekipa trenera Abdulaha Gegića, čiji je idejni tvorac bio Stjepan Bobek, povela je u 54. minutu golom Velibora Vasovića, da bi u razmaku od pet minuta Amansio i Serena kompletirali brutalan preokret za šestu kontinentalnu titulu madridskih kraljeva. Opšti je utisak bio da je tim iz Humske zaslužio krunu, međutim, umesto pehara ostala su sećanja na fantastičnu sezonu u kojoj su eliminisali Nant (2:0, 2:2), nadigrali Verder iz Bremena (3:1, 0:1), sjajnim preokretom nadoknadili minus protiv praške Sparte (1:4, 5:0), u dve utakmice nadvisili i slavni Mančester junajted (2:0, 0:1)... O toj ekipi raspredale su se bajke, ovdašnji i inostrani mediji su je hvalili, jedino nije bilo umešnosti da se očigledan kvalitet sa terena uobliči u pehar prvaka Evrope.
„Niti smo mi dorasli upravi, niti je tadašnja uprava dorasla vođenju nas i(li) kluba u takmičenju kao što je Kup šampiona“, ocenio je nekoliko decenija kasnije Milutin Šoškić, legendarni golman reprezentacije Jugoslavije i Partizana.
Prema njegovim rečima, tim u kome je igrao i Branko Rašović (otac sadašnjeg trenera prvog tima, Vuka), rasturen je i pre finala, a dogovoren transfer u Keln neposredno pred utakmicu života potpuno izbacio iz ravnoteže Šoškića.
„Sve je bilo čudno, jer smo prethodno izbacili timove kvalitetnije od Reala u to vreme, međutim, za pobedu u finalu bilo je potrebno nešto više od igrača. Znanje, kontrola i organizacija. A kod nas je sve bilo obrnuto, niko nije razmišljao šta će se desiti sa klubom sutra, već su mislili šta će sa sobom. Počeli su da nas proganjaju, nekoliko sati pred meč su me podigli iz krevata, odveli u drugu sobu i pokazali mi budućeg predsednika. To je za mene bilo šokantno, tužno i jadno. Mirnoća i motivacija je izostala. Svi smo mislili na sebe, a ne na finale i svoj klub“, ispričao je Šoškić.
Mada, i u takvim okolnostima, imao je Partizan sjajnu priliku, a mnogi i dan danas zameraju Veliboru Vasoviću što u kobnom 70. minutu, pri rezultatu 1:0, nije faulirao Amansija. Igra bi stala, štoper crno-belih bi verovatno dobio karton, ali Real iz te akcije ne bi izjednačio.
„A, na šta vam ja ličim da se brukam pred celom Evropom? Ja sam džentlmen, a ne grubijan da bih pravio seljačke faulove“, govorio je nekoliko puta Vasović.

Da li današnji fudbaleri isto razmišlaju?

----------------------------------------------------------------------

FINALE KUPA ŠAMPIONA 1966.

Partizan – Real Madrid 1:2 (0:0)

Brisel, 11. maj 1966.

Strelci: Vasović u 54. za Partizan, a Amansio u 70. i Serena u 75. za Real Madrid.
Stadion: Hejsel
Gledalaca: 46.575.

Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer.

Real Madrid: Arakvistan, Paćin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amansio, Groso, Velaskez, Hento.

-----------------------------------------------------------------------