"Čileanska novinarka Đendelin Nunjez"
"Čileanska novinarka Đendelin Nunjez"

MUNDIJALSKI DNEVNIK (15): Stampedo, Novak, lepa Đendelin i tvrdoglavi Bosanac

Vreme čitanja: 3min | čet. 19.06.14. | 09:09

Ko bolje navija - Argentinci ili Bosanci?

Čileanska novinarka Đendelin Nunjez(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Brazila)

Ceo dan u Riju je prošao u znaku Čileanaca. Pre utakmice nisi mogao da se okreneš od njih. Virili su iz svakog ćoška, od njih nije moglo da se uđe u metro, a potom su napravili onaj haos u medija centru.

Izabrane vesti

Stvarno je ta scena izgledala neverovatno. Trče i ruše sve pred sobom. Nikome nije jasno kako su uopšte uspeli da prođu do pres centra. Pored toliko policije i vojske oko stadiona. Nama novinarima samo što ne traže krvnu grupu da tamo uđemo, a Čileancima su još konji falili pa da izgledaju kao horda Huna. Onim strancima iz FIFA u odelima pale vilice kada su videli grupu od 200 stotine navijača koji vršljaju medija centrom. Usred Mundijala u utrobi Marakane!?

I šta su na kraju ti navijači mislili i planirali? Da mogu da prođu tek tako ispod stadiona, popenju se stepenicama i udobno se smeste na tribine? Takav plan nije smislio niko bistar. Istina, verovatno je ružan osećaj kada si ispred stadiona i nemaš kartu za utakmicu za koju živiš, ali na silu ništa ne može. Može da se završi u zatvoru, pa deportacija kao što će biti sa njima.

Oni koji su ipak ušli na stadion, obojili su Marakanu u crveno i navijali fantastično. Posle meča je sve odjekivalo od njihove pesme. Poseban pik su imali na Dijega Kostu koji je u rođenoj zemlji izviždan i izvređan od strane celog stadiona kao da je državni neprijatelj broj jedan. Čileanci su nadmašili i Argentince koji su bili sjajni u meču sa BiH. Inače, sreo sam jednog navijača bosanskih Zmajeva i povedemo priču o atmosferi na toj utakmici. Oni su prepuni optimizma i euforije, ali u nekim stvarima preteruju.
"Jarane da je nas 5.000 bilo sakupljeno na jednom mestu, vidio bi ti kako bi mi nadgalasali 30.000 njihovih. Nego smo ovako bili raštrkani, pa se nismo čuli", kaže momak iz Kladuše.

I tu se vidi svo to njihovo neiskustvo i ta preterana euforija. Svaka čast druže, potegao si na dalek put, navijao za svoju reprezentaciju, ali ne možeš ti početnik iz Bosne i Hercegovine da se meriš sa Argentincima. Ono je bre navijačka armija, a Bosanci nemaju nijednu pesmu koja je iole prepoznatljiva. Prvi put si na nekom velikom takmičenju, drugi ili treći put u životu na nekom ozbiljnom stadionu. Ne ide da sad ti držiš lekcije iz navijanja Argentincima koji su krem navijačke scene. Nisu to neki Islanđani ili Litvanci već armija iz Boke Juniors, Rivera, Independijentea, San Lorenca... Ozbiljnih klubova koji svaki meč igraju pred desetinama hiljada fanatika, dok se u BiH jedva jednom godišnje okupi dvadesetak hiljada na nekoj utakmici. Ali, šta da se radi, ne vredi se obajšnjavati. Naučiće i Bosanci, ipak su debitanti na takmičenju. Možda i u Kladušu nekad stigne prenos Superklasika.

Novakova poruka podrške

Posle utakmice sam malo ćaskao sa čileanskim novinarima i prvo što mi je jedan od njih pokazao je displej na mobilnom telefonu na kojem je bio tvit Novaka Đokovića sa porukom podrške. Videli ste ranije šta Čileanci misle o Noletu. E, tek sad će da im postane ljubimac. Dok je meni ljubimica postala čileanska koleginica Đendelin Nunjez.

Ona radi na TV stanici Kanal 13 i pridružila se razgovoru dok sam se pričao sa ostalim njihovim novinarima. Ne petlja se mnogo u fudbalske priče, ali je rekla da će Edu Vargas biti najbolji igrač turnira. Zna nešto o fudbalu iako joj to nije u opisu posla, već samo da stane ispred kamere. Poslala je pozdrav Srbima, pošto je i ona oduševljena Novakovom podrškom.

Đenđelin Nunjez

Ja joj kažem da je dobrodošla u našu zemlju, sigurno će je mnogi primiti na konačište. Pa, da krenemo Novakovim stopama i širimo bratske veze Srbije i Čilea. Ja već znam jednog kolumnistu što piše za MOZZART Sport koji je odavno počeo da navija za Čile i stavio je 300 dinara na tiket da oni osvajaju Mundijal. Sve je više razloga da navijam za Čile. A, drago mi je i što su Špance poslali kući. Ipak su malo dosadili. Kada im je jedina šansa na meču ono kad Buskets promaši prazan gol, šta onda više reći... Jednim Crvenima je odzvonilo drugima svanulo.

(Sve tekstove Aleksandra Gligorića iz Brazila pročitajte u mundijalskoj arhivi)


tagovi

MundijalskiDnevnikBrazil2014BBrazil2014reprezentativni fudbalAleksandar GligorićBrazil

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara