Miroslav Đukić među 14 najvećih svetskih fudbalera u 20. veku: Tako je izabrao veliki Johan Krojf!
Vreme čitanja: 5min | pet. 08.04.16. | 09:00
Uz Pelea, Maradonu, Van Bastena, Bekenbauera, Kantonu, Gulita, Sokratesa... Evo i zašto...
Prošlo je 15 dana otkako je Johan Krojf otišao u večnost. Gubitak verovatno najboljeg fudbalera kojeg je Evropa imala otvorio je mnoga pitanja i teme. Podsetio je na značaj koji je Johan imao u evropskom fudbalu. Što kao trener, što kao igrač. Nijedan veliki fudbaler nije doneo toliku revoluciju u najlepšu sporednu stvar kao Johan.
Izabrane vesti
Uvek je imao svoj stil, uvek je bio poseban. Barjak totalnog fudbala, tvorac katalonske mašinerije koja danas melje po njegovim postulatima. Jedan od najvećih filozofa svetskog fudbala je uvek imao zanimljive poglede na fudbal. Popualrne „krojfizme“.
Za života je imao dve autobiografske knjige. Obe za špansko tržište koje su pisali španski novinari. Sa holandskim novinarima je uglavnom bio na ratnoj nozi... Jedna od dve autobiografije je naslovljena: „Johan Krojf: Moji fudbaleri i ja“.
Delo u kojem se Johan obraća čitalačkoj publici u prvom licu počinje rečima:
„Fudbal je moj kiseonik. Udišem fudbal i uživam u tome“.
Ako je tokom karijere imao toliko kultnih rečenica i mudrih misli na granici banalnosti i genijalnosti, lako je pretostaviti koliko toga je zanimljivog rekao u sopstvenoj knjizi. Mi izdavajamo jedan deo koji se tiče i našeg fudbala.
S obzirom da je kod Krojfa sve bilo u znaku broja 14, te 1993. godine kada je izdao prvu autobiografiju, izabrao je i 14 najboljih fudbalera koje je gledao. Naravno, njegovi izbori su se često kosili sa uvreženim i politički korektnim stavovima. Ali bili su interesantni i terali na razmišljanje. U izboru 14 najboljih se našlo mesta i za jednog Srbina - Miroslava Đukića. Prenosimo vam samo delove nekih Krojfovih zapažanja i stavova.
1. Dijego Maradona
„Uvek je želeo da se svet pokori njegovoj volji, a ne obrnuto. Nije voleo da trenira već samo da igrao. Kada ste broj jedan morate da budete verni fudbalu i da vodite računa o imidžu, a Maradona za to nije mario“.
2. Pele
„Sušta suprotnost Maradoni. On je autentični broj jedan. Bio je 99 odsto u fudbalu. Ja sam osvojio mnogo toga, ali nikada nisam bio svetski prvak. On je bio tri puta! Dakle, ne jednom. Ne dva puta. Već tri! I uvek je davao glove. Bio je najbolji u svemu. Trajao je od 16. do 40. godine. Sumnjam da će se roditi takav.“
3. Ugo Sančez
„Posebna je veština kada se igrač snalazi tako dobro na tako malom prostoru kao što je to radio Ugo Sančez. Da li ste nekada videli Ugov dribling? Niste? Nisam ni ja. Jer ne postoji. On je dodirne jednom i beži. Da li ste ga nekada videli povređenog? Niste? Iz istog razloga. Odrađivao je posao i nije želeo da komplikuje. Kasnije su me na njega podsećali Bebeto i Papen.“
4. Franc Bekenbauer
„Čovek koji kontroliše situaciju. Uvek! Osim toga što je sjajan fudbaler i što je vrhunski tehničar uvek je uspevao da pronađe najbolje rešenje za svoj tim u određenoj situaciji. A kada kasnije premotaš film, vidiš da je to zapravo bilo jedino moguće rešenje. Genije“.
5. Marko van Basten
„Moj miljenik. Falio mu je samo jedan detalj da bude kao Pele. Samo da je malo više bio ljudsko biće. Kada je došao u Milan, hladnokrvno je na predstavljanju rekao da nema pojma ko je Đani Rivera. Do tada najveća ikona kluba. Zamislite! Samo da je imao malo više diplomatije, bio bi savršen. Ali nije hteo i nije umeo da laže.“
6. Hristo Stoičkov
„Tražili smo napadača, ali ne klasičnu „devetku“ poput Linekera. Stoičkov je bio idealan. Čovek koji svaku odbranu može da dovede u problem. Ključ je u brzini kojom sve radi. Šteta što ima samo jednu nogu. Levu. To ga limitira.“
7. Ronad Kuman
„Taktička disciplina je jako važan segment igre. A Kuman je ima na vrhovima kopački. I u glavi. Uvek teži napretku, uvek hoće da preuzme odgovornost i što je najvažnije - ima karakter. Hladan je i proračunat. Kako god da ga protivnik pritisne, on će poslati loptu na željenih 20 centimetara terena.“
8. Rud Gulit
„Rekao sam da cenim igrače koji su veliki radnici. Kada sam došao u Fajenord, upoznao sam mladog, ali fizički dominantnog i tehnički superiornog momka. Koji je želeo da napreduje i da uči. Jedina greška mu je bila što je previše dobar čovek i što bi bez pogovora otišao na tribine ili klupu.“
9. Erik Kantona
„Fudbal je kolektivni sport, ali se pojedinci izdvajaju. Kada pogledate njega, videćete da ni u jednom segmentu igre nije najbolji. Ali kada zagrebete dublje, vidite da je mnogo dobar u svakom. Ima brzinu, kontrolu lopte, dribling, skok igru i povrh svega se sjajno pozicionira na terenu. Specijalan momak. Skoro čaroban.“
10. Paulo Futre
„Potpuna suprotnost Kantoni. Nažalost, limitiran je svojim karakteristikama na fudbal koji se bazira na kontrapadaima. Ali u takvoj igri je nenadmašan. Specifičan igrač za specifičnu vrstu fudbala“.
11. Pep Gvardiola
„Još kad sam počeo da ga pratim u mlađim kategorijama, video sam da je on i tada bio kompletan igrač. A onda je fizički ojačao da bi mogao da igra i defanzivu. I naučio je da se brani. Fenomenalno je čitao igru i predviđao poteze. Jedino je imao hronični problem nedostatka šuteva na gol.“
12. Florijan Albert
„Prvi igrač koji me je impresionirao u životu je bio Florijan Albert. Verujem da ste čuli za njega. Mađar. Imao je veličanstvene fudbalske predstave i neverovatan osećaj za prostor. Protivnici su znali za njegove vrline, ali mu nisu mogli ništa. Moj prvi idol.“
13. Sokrates
„Postoji igrači koji su harizmatičniji od drugih. Postoje i oni koji rade više od drugih, od sumraka do svitanja, da bi dostigli perfekciju. Perfekecija je i da napraviš prvi kontakt sa loptom. Sećate se Sokratesa? Neobrijani Brazilac koji je uvek izgledao kao da se zeza na terenu, ali je na kraju uvek bio brži od ostalih. Zašto? Zbog prvog kontakta sa loptom koji je uvek bio sistemski i matematički precizan.“
14. Miroslav Đukić.
„Nisam mogao da završim ovaj izbor bez nekog iz Deportiva sa Bebetom, Maurom Silvom, Franom i ostalim. Jedan od njih je Đukić. Ne znam da li je Srbin, Hrvat ili Bosanac. Za mene je to sve isto. Ja ih sve zovem Jugoslovenima. Jugosloveni su klasa u kolektivnim sportovima. Kao pojedinci se dosta razlikuju. Ali kao grupa su nešto drugo. Imaju poseban mentalitet, sjajnu tehniku, čine stvari lakšima. Vide drugačije nek situacije na terenu i čine ih još jednostavnijima. Imaju kliker da rešavaju probleme i da u trenutku improvizuju. Đukić ima sve to pomenuto što ga čini fudbalerom kojeg bi svako poželeo.“
Interesantno je da je Đukić nekoliko meseci posle ovih Krojfovih reči promašio penal za Deportivo u 90. minutu poslednjeg kola Primere protiv Valensije. Tim promašajem je Deportivo izgubio titulu koja je otišla u ruke Krojfovoj Barseloni.
(FOTO: Action images)