Milioni koje su pojeli skakavci

“Moje izvinjenje zbog toga što vam pišem ovako kasno u petak veče. Hvala vam na poverenju“.

Početak mejla koji 2. maja 2014. godine odlazi sa adrese Đanija Infantina, Fifinog predsednika. Tada je doduše još bio generalni sekretar Uefe. Primalac je Kaldun al-Mubarak, predsednik Mančester Sitija. Izaslanika  šeika Mansura. Njemu tek ništa nije jasno. Daje čovek milione, a ubeđuju ga da ne treba. Doduše, ne pritiskaju baš previše. Čovek sa milionima svuda je rado viđen gost.
“Naravno, ovo mora da ostane između nas trojice“, završava Infantino pismo.

Ko je treći čovek? Nikola Sarkozi, predsednik Francuske lično. Niti je finansijski, niti fudbalski ekspert, ali je u to vreme veoma uticajan čovek. Još četiri godine ranije “savetovao“ je Mišela Platinija, tadašnjeg predsednika Uefe, da glasa da Katar dobije Mundijal 2022. godine. Međutim, sve dok Špigel nije objavljivio tajna dokumenta Football Leaksa –ovu o Sitiju istraživao je francuski Medijapart - nije se znalo da je Sarkozi pomogao i šeike iz Abu Dabija - arhineprijatelja katarskih vlasti.

I jednima i drugima su govorili da peteruju. Pari Sen Žermenu i Mančester Sitiju te 2014. godine opasno preti isključenje iz Lige šampiona. Dobar deo fudbalskog sveta se i nada takvom ishodu. Uslovi jednostavno nisu isti za sve. Nikome se ne dopada lakoća sa kojom su uskočili u sam vrh evropskog fudbala. Čvrsti Uefini propisi o finansijskom fer pleju postali su fleksibilni pred milionima sa Bliskog istoka. Političari vrše pritisak. Nisu gadljivi na milione i ne interesuje ih baš previše Uefina borba za fer plej. Sarkozi je još ranije imao posla sa Al Mubarakom. Sada je ovaj tražio da mu se usluga vrati.

Kako je tačno Sarkozi pomogao ne zna se. Ono što je sigurno je samo to da su PSŽ i Siti trošili koliko su hteli. Drugi klubovi smeju da troše samo onoliko koliko zarade. Arapi ne mare. Nisu navikli tako da posluju, niti da nekome polažu račune. Šeik Mansur je u Siti u proteklih sedam godina uložio 2.700.000.000 evra. Katarske vlasti su u PSŽ upumpale 1.800.000.000 evra.

Đani Infantino je 2016. sve otkrio kad je Siti u pitanju. Međutim, izabrao je da lično pregovara sa vlasnicima kluba i zaobiđe istražnu komisiju Uefe. Siti je znao da ga nekakva istraga čeka. Samo u periodu od 2009. do 2011. godine klub je poslovao u finansijskom gubitku od nestvarnih 451.000.000 evra.

Istražna komisija Uefe još 2014. angažuje računovođe iz kompanije Prajs Voterhaus Kupers (PwC) da ispita situaciju. Oni utvrđuju da je klub sakrio 35.000.000 evra troškova tako što ih je pripisivao firmama pod njegovom konrolom. Građani prete tužbom.  Tvrde da je PwC neobjektivan. Marta 2014. Siti preti tužbom celoj Uefi. Prihvataju samo pismeno upozorenje, nikakvu kaznu.

U isto vreme pojavljuju se novi dokazi koji svedoče o Sitijevim finansijskim manipulacijama. Kompanije iz Abu Dabija napumpanim sponzorskim ugovorima investirale su u klub 140.000.000 evra. Marketinška agencija Oktagon u aprilu procenjuje da svi ti ugovori ne mogu da budu vredni od 70.000.000 evra. A samo sedmogodišnji ugovor sa Etihadom Sitiju donosi 78.000.000.

Slična priča i u Parizu. Katarske vlasti za promociju zemlje Pari Sen Žermenu plaćaju 215.000.000 evra za petogodišnji ugovor. Nezavisne agencije imaju drugačije mišljenje. Jedna tvrdi da je takav ugovor u realnom svetu vredan svega 123.000 evra?! Druga je nešto darežljivija, ali ne ide ni blizu proceni Turističke agencije Katara – 2.780.000 evra. Platini na sastanku sa Žan-Klod Blanom, desnom rukom predsednika Svetaca Nasera al-Kelaifija, prihvata da zvanično prihvati cena od 100.000.000 evra.

I Sitiju se gleda kroz prste. Uefa mora da pazi da prema ova dva kluba ima isti tretmam. Besno reaguju i jedni i drugi i na same glasine da ih Uefa ne tretira na jednak način. Ne zanima ih što su privilegovani u odnosu na ostale. Stoga Uefa zanemaruje Oktagonovu procenu, smanjuje vrednost samo dva najmanja od četiri sponzorska ugovora. Ispostavlja se da je Sitijev minut tako svega 23.000.000 evra. Trebalo bi da bude oko 100.000.000.

Od 2011. do 2013. Siti posluje sa minusom od 233.000.000 evra. Uefa na papiru ne dozvoljava ni pet puta manji gubitak. Na papiru samo. Dodupe, istražna komisija 2. maja 2014. predlaže da se Siti izbaci iz Lige šampiona. Infantino te večeri šalje mejl sa početka teksta. Predlagala je Uefa da Siti plati 60.000.000, šeiku Mansuru nije padalo na pamet. Football Leaks citira jednog od izvršnih direktora kluba kako kaže: “Kaldun će pre da plati 30.000.000 evra i kupi 50 najboljih svetskih advokata da 10 godina tuže Uefu“.

Tog 2. maja devet klubova je trebalo da se izjasni pred Uefom. Osam ih je potpisalo kakve sporazume. Samo Siti nije. Te večeri Infantino preko posrdnika (Konsuelo Remer) šalje mejl i popušta: Siti nek plati samo 20.000.000 evra. Još 40.000.000 ako ponovo prekršaj.
“Hajde da budemo pozitivni“, zaključuje.

Šest dana kasnije Al Mubarak i još jedan Sitijev direktor Feran Sorijano u u Londonu pregovaraju sa Infantinom. Dogovaraju odbranu. Istražna komisija Uefe i njenih sedam članova odbacuju predloženi plan, ali sve je uzalud. Koliko su odnosi poremećeni najbolje svedoči mejl koji je generalni sekretar Uefe Sajmon Klif poslao čoveku iz Sitija kada ga je obavestio da je umro Žan-Lik Dean, nekadašnji premijer Belgije, ali i šef Uefine istražne komisije.
“Jedan je pao, ostalo ih je još šest“, napisao je Klif.

Visina Sitijeve kazne se pojavljuje u javnosti negde u tom periodu. U Pari Sen Žermenu lude. Blan se žali direktno Platniju. I 16. maja, samo nekoliko sati pre no što je trebalo da bude potpisan sporazum, i Uefa kaznu za PSŽ smanjuje sa 60.000.000 na 20.000.000 evra. Obećao je Platini da kazna šeicima iz Katara neće biti veća od kazne za šeike iz Abu Dabija. Da se slučajno neko ne naljuti. Zanimljivo, u isto vreme je Patriku Vijeri rekao da gazdama Sitija prenese da će njihova kazna biti mnogo manja od one za Pari Sen Žermen, jer Uefa “razume i ceni sve što su uradili za klub“.

Otkako je Siti 2014. potpisao ugovor sa Uefom potrošio je još 700.000.000 evra na nova pojačanja (Kevin de Brujne, Benžamin Mendi, Emerik Laport...). Pari Sen Žermen je samo na leto 2017. godine potrošio 400.000.000 evra na Nejmara i Kilijana Mbapea. Od 2014. do 2017. PSŽ je poslovao u minusu od 74.000.000 evra dok prema Uefinim propisima ne bi smeo da prebaci 30.000.000.

Drugi klubovi se bune, dižu glas. Istražna komisija Uefe dodatno staje na žulj jer procenjuje da su i novi sponzorski ugovori od 183.000.000 evra previsoki i da ne vrede više od 104.0000.000. Maja 2018. i ta istaga je obustavljena iz “političkih razloga“. Francuski mediji prenose da je PSŽ morao da proda Jurija Berćićea i Havijera Pastorea da bi odobrovoljio Uefu. Istražna komisija tokom leta podiže još jednu prijavu. Vrh Uefe je vraća na “ponovno razmatranje“...

(FOTO: Reuters)