Luka Milivojević: Derbi smo odigrali kao devojčice!

Kada se podvuče crta, zaključak koji ne može da se izbegne jeste da je, između ostalih, fudbalsku sezonu u Srbiji dobrim igrama obeležio reprezentativac i zadnji vezni Crvene zvezde Luka Milivojević. Mnogi navijači crveno-belih opravdano su negodovali što mladi Kragujevčanin u jednom trenutku nije bio u prvom planu kod trenera Rikarda Sa Pinta, ali on je završetak prvenstva dočekao kao standardni prvotimac. Uz to, bio je i u sastavu Orlova na poslednja dva kvalifikaciona meča, protiv Škotske i Belgije.

Po svemu sudeći, Milivojević će uskoro karijeru nastaviti u inostranstvu, ali dok se priča u vezi s transferom i zvanično ne okonča, i dalje je igrač Crvene zvezde. Pripreme crveno-belih su počele, ali Luka je dobio nekoliko dana više za odmor. Pre odlaska na more uglavnom je boravio na dve adrese, u Beogradu i Kragujevcu.

MOZZART Sport ga je "uhvatio" za vreme beogradskog odmora, a naravno, većina tema za razgovor bila je vezana za turbulentnu sezonu iza Zvezde i njega...
"Krenuli smo odlično, imali niz pobeda. A šta bi se tek dogodilo da smo izbacili Bordo!? Još evropskih utakmica, skače cena igračima... Svi su onda govorili da je Sale Janković najjači trener na svetu, da smo mi najbolji igrači na svetu. Međutim, dogodio se prvi poraz od Spartaka 3:0. I eto, kakav je naš narod, taj jedan poraz je bio dovoljan da priče postanu drugačije. Govorilo se da to nije to, ponovo su počeli pritisci sa svih strana..."

Ono o čemu se vrlo često govorilo jesu finansije, odnosno nedostatak istih na Marakani?
"Baš tako. Oni koji su dugo u klubu kažu da nikada nije bilo teže. To je bitna razlika i zbog toga se kod mene i mojih saigrača stvara najveći pritisak. Kako to već ide svi imamo troškove – stanarine, hrana, gorivo, razni drugi troškovi i nije lako. Moraš da pozajmljuješ i da vraćaš. Obećao si, kao što su i tebi obećali, a nemaš, pa objašnjavaš… Sve to utiče mnogo na glavu igrača koji mora da izađe za vikend na teren i da pobedi. Moraš da budeš mnogo mentalno stabilan da bi sve to izneo. U Zvezdi, kakav god da si igrač, ako nemaš jaku glavu, nećeš proći. Moraš da budeš spreman na sve. Nemaš ništa, a sve moraš! Na mene lično problem s novcem nije uticao da igram slabije ili slično, dok o drugima ne mogu i ne želim da govorim. Došao sam u Zvezdu u mnogo teškoj situaciji i mislio da ne može da bude teže. Nikada se nisam kajao, niti ću se kajati. Da sam hteo da jurim novac, to bih i uradio. Igranje u Zvezdi je oduvek bilo moj san i finansije, kada je reč o Zvezdi, meni nisu prioritet. Ukoliko sada odem, ostaće veliki žal što nisam osvojio titulu sa Crvenom zvezdom."

Pojedini igrači su u poslednje vreme podneli zahtev za raskid ugovora. Ti si izjavio da to nećeš učiniti?
"Ponavljam, kada sam došao u Zvezdu, rekao sam da to nije zbog novca, već zbog toga što volim klub. Išao sam na tu priču da pomognem klubu i da klub pomogne meni. Nadam se da sam bar donekle pomogao klubu svojim igrama. Želim da se rastanemo na obostrano zadovoljstvo. Jesam izašao javno i rekao da nikad neću tužiti klub, ali to ne znači da sutra neko može da dođe i kaže: Aha, hajde sad njega ćemo da mučimo, ovo-ono, ne mora on sada da igra, on nas nikada neće tužiti… Razgovarao sam s Upravom jedno vreme kada nisam igrao. Mislili su da ću tužiti klub, ali sam tada i njima rekao da to nikada neću učiniti kao i da očekujem da ne budem sputavan. Ukoliko zbog forme zaslužujem da igram, onda smatram da treba da budem u timu, ako iz istog razloga ne zaslužujem, neka budem van ekipe. Ali zbog forme, ne zbog nekih priča. Meni se eto dogodila povreda nosa i onda je stalno bilo neko opravdanje da me u timu nema zbog toga, a ja sam se osećao dobro. Pa ne mogu oni da znaju bolje od mene da li sam spreman ili nisam zbog nosa!? To su bile priče koje su me ljutile i kao svaki profesionalac imao sam pravo da odem i da pitam. Tada smo i obavili te razgovore u kojima sam rekao da neću tužiti Zvezdu, ali i da ne želim da budem neopravdano sputavan zbog priča da nisam spreman!"

"NE MOGU DA SHVATIM DOVOĐENJE GARIDA"

Da li si osećao da ti je mesto u timu ugroženo kada je stigao Luis Garido?
"Odmah da se razumemo, protiv Garida nemam apsolutno ništa. Skroz je okej momak. Međutim, to što meni nikada nije bilo jasno, pa ni sada, je razlog zbog kojeg si na polusezoni doveo u klub još jednog zadnjeg veznog, a pritom imaš dvojicu A reprezentativaca i Milijaša? Pa makar se i taj zadnji vezni zvao Patrik Vijera! Neka je to pojačanje najbolje na svetu, ali je po meni nelogično. Imaš dvojicu A reprezentativaca, mladih igrača u koje možeš da uložiš i na kojima klub može da zaradi. Dovodiš nekog, razbijaš tu dvojicu igrača, iz kog razloga? Ne mogu to da shvatim. Nije mi jasno i voleo bih da nekada od nekog dobijem odgovor. Pritom znaš gde ti i šta u tom trenutku nedostaje u ekipi, koja bi mesta trebalo da pojačaš. Ono što me je najviše pogodilo od kada sam u Zvezdi je to što sam prošao kompletne pripreme na polusezoni i igrao dobro, bio i sa reprezentacijom. Uigravamo se, tu je i generalna proba protiv Šahtjora. Utakmica je u subotu s Javorom, a meni se u petak saopštava da ne igram. Ostao sam u šoku! I tada sam rekao, sada ću ponoviti – uveren sam da nije zbog sportskih razloga. Nikada nisam krivio Saleta Jankovića, jer znam kakav je čovek. Kakva je situacija danas? Mićko je tražio raskid ugovora, a pustio si da ode igrač kojeg si doveo i koji realno nije loš. Na kraju ništa nisi uradio. To je mene kao zvezdaša i igrača Crvene zvezde zabolelo. Što se tiče Sa Pinta, o njemu imam dobro mišljenje. Veliki je radnik, uvek daje sve od sebe. Videćemo kako će biti u novoj sezoni."

Da li su tvoja dva najblistavija trenutka u Zvezdi osvajanje kupa i gol protiv Partizana jesenas?
"Sigurno! Kruševac i pehar u kupu su naravno nešto posebno. Morao sam da obezbedim 30 karata za zvezdaše iz Kragujevca, ludake, među kojima je i moj ćale. Među svim tim ludacima i on, ovo "ludaci" naravno mislim pozitivno. Odem kod sekretara i kažem treba mi 30 karata za finale. Čovek me pogleda u čudu i pita: "Kako da ti nađem 30 karata!?" Razumem sve, mali stadion, velika potražnja, nije  to baš tako lako, jednoj osobi obezbediti 30 ulaznica. Međutim, uspeo sam nekako da ih kupim. Bila je velika tenzija pred finale protiv Borca. Očajno smo krenuli u meč, bili loši, ali smo dali gol pred kraj poluvremena i sve je došlo na svoje mesto. Proslava je bila nezaboravna. Situacije sa auto-puta neću nikada zaboraviti, baklje na pumpi, gde se ne pali ni cigareta... Šta bi bilo tek da smo uzeli titulu!? Gola s derbija se sećam kao da je bio danas. Ogroman pritisak je bio na Saletu, na nama. Presekao nas je prvi gol Partizana. Poluvreme je bilo 2:1 za Partizan, sedeo sam u pauzi pored Laze i nijednog trenutka nismo mislili da ćemo izgubiti. Iz nekog razloga sam bio ubeđen da ćemo pobediti, kao i on koji je bio baš inspirisan. Mislim da je moj gol prelomio, digli smo stadion na noge."

Ne pamti se da je neki večiti derbi imao tako veliki ulog kao poslednji. Da li je Zvezda mogla ili u krajnjoj liniji morala bolje?
"Realno, pobednik tog meča je bio šampion, bez obzira na to kakav je raspored ostao do završetka prvenstva. Meni je lično bilo nelogično da u utakmici koja odlučuje o svemu bude bilo kakvih prepreka da odigraš do maksimuma. Da te bilo šta sputa. Opet kažem, možda se ja razlikujem, možda razmišljam drugačije, možda to nije dobro, otkud znam... Ta utakmica je donosila titulu, kvalifikacije za Ligu šampiona, a ti uđeš u utakmicu dobro i onda se raspadneš. U poluvremenu u svlačionici mi je zasmetao stav trenera Sa Pinta i Zorana Stojadinovića da više čuvamo gol, nego da napadnemo. Nije mi to bilo logično u tom trenutku. Odgovarala nam je samo pobeda, to su svi znali. Pretpostavljam da je neka ideja bila da njih stavimo u veći pritisak. Poslednjih petnaestak minuta smo više rizikovali, ali je objektivno bilo kasno. Kako je utakmica odmicala, postajali smo nervozniji. Nismo stvarali šanse. Mnogo mi je krivo, jer smo odigrali nedovoljno hrabro, kao devojčice. Jedna šansa, šut i prečka Kasalice i to je to. I tu ne krivim trenera, naravno, nego igrače. Mi igramo, ne on." 

"VOLEO BIH DA BUDEM KAO ĆABI ALONSO"

Gotovo je sigurno da ćeš od sledeće sezone igrati u novom klubu. Kakva su tvoja razmišljanja o tome? Objektivno govoreći, imaš potencijal za jednu od budućih srpskih fudbalskih zvezda?
"Imam veliku sreću, a to je da imam oca koji je mnogo toga prošao u životu. Iskusan je, od njega dobijam odgovarajuće savete. Međutim, imam i slobodu da samostalno odlučujem i to je nešto što me uvek drži na zemlji, pruža mi sigurnost da idem pravim putem. Trudim se da nikome ne nanesem zlo i da pomognem ukoliko mogu. Moj otac mi uvek govori da se sklanjam od onih koji me tapšu po ramenu, jer su mi to najveći neprijatelji. Trudim se da ostanem normalan. Nije lako ne promeniti se, ipak si igrač Zvezde. Ne mogu da budem isti sada kao kada sam bio u Radničkom iz Kragujevca ili u Radu. Okolina te prosto doživljava drugačije. Ali to ne znači da čovek mora da se menja u negativnom smislu."

Govori se da te traže Anderleht, Bešiktaš, pa i već pominjani Bordo. Gde bi voleo da nastaviš karijeru?
"Pričam hipotetički, ali kada bi recimo te tri ekipe u isti minut poslale ponude, kao i da mogu da biram, uvek bih gledao sportski interes. Želim da igram i to je prioritet u odabiru nove sredine, ukoliko budem odlazio iz Zvezde. Svestan sam da su u Turskoj najjači finansijski uslovi, ali ću kao igrač tražiti da odem negde gde ću imati minutažu. Nisam ni pre dve godine, kada sam dolazio u Zvezdu, jurio za novcem, tako da to neću učiniti ni sada. Lično bih voleo da jednog dana osetim kako izgleda biti deo engleske Premijer lige. Inače, dosta gledam fudbal. Ne baš svaku utakmicu, ali pratim u dobroj meri i tako može dosta da se nauči. Ukoliko bih izdvojio nekog fudbalera s moje pozicije i nivo na kojem bih voleo da budem jednog dana, onda je to definitivno Ćabi Alonso iz Real Madrida. On me oduševljava! A najbolja ekipa? Za mene je to Mančester Junajted. Ali da ne bude zabune, ja sam igrač Crvene zvezde i dok god ne odem u neki klub, ponašaću se kao igrač Zvezde, što smatram velikom privilegijom."

"BRAT MAKSA NIKAD NE BI PRODAO ZVEZDU"

Fudbaleri Crvene zvezde su stalno pod lupom i to nije ništa novo. Eto, tebe su čak fotografisali u jednom noćnom klubu s cigaretom i čašom pića u ruci,  što naravno nije imalo pozitivan odjek u javnosti?
"Tačno, uslikan sam, drugaru je bio rođendan i otišli smo da proslavimo. To je to o čemu govorim, jer da sam bio u Radu ili Kragujevcu ne bi me niko verovatno ni primetio i rekao "vidi ga ovaj, pije, puši, drogira se". U svakom slučaju, mi smo tog dana pobedili i za sedam dana igrali sledeći meč. Možda je bila čak i pauza, ne mogu da se tačno setim. U svakom slučaju, izašli smo da proslavimo rođendan, malo se i popilo, opustili smo se, hteli da se provedemo, zbog rođendana, pobede... A slika sa cigaretom, a-ha-ha, pa ja uopšte nisam pušač i to znaju svi koji se druže sa mnom. Bilo je to više neko zezanje iz zabave. Dobio sam kritike zbog toga, ali je i to prošlo. Inače, ne izlazim uopšte često, ukoliko to nekog zanima."

Ko čini tvoj krug prijatelja?
"Najviše se družim s Maksom (Nikola Maksimović, prim. aut.). Nerazdvojni smo, kao braća, čujemo se svakog dana. Mnogo mi je krivo što su ga optuživali da je prodao Zvezdu i namestio utakmicu. Znam koliko voli klub i znam da je pravi zvezdaš. Nikada tako nešto ne bi uradio, to je najveća glupost koju je neko mogao da izgovori. Greška se dogodi, ali u Srbiji čim neko pogreši ide se na to da bude razapet. Sa Kojićem iz Partizana sam mnogo dobar drugar. Ima tu dosta momaka iz Zvezde – Milunović, Mladenović... Sa svima sam okej. Ali neki moj krug prijatelja su Maksa, Koja, drugari iz Kragujevca i brat Filip", zaključio je Luka Milivojević.

(Foto: STAR SPORT, MOZZART Sport)