Kucamo na vrata… Vinija Džonsa (VIDEO)

Da je postigao golova koliko je puta samo udario protivničkog fudbalera Vini Džons bi sigurno bio najbolji strelac na svetu u istoriji ove igre. On nije postizao lepe golove iz slobodnjaka, nije bio fudbalski majstor, on je bio kostolomac tamo dole na terenu. Ali i takav kakav je, bio je deo ove prelepe igre i jedan od najpoznatijih igrača iz kolevke fudbala, uz čije smo ludorije poteze i šamare odrastali. 

„Pet ili šest filmova imaš s njim. Dve čađave dvocevke, Sneč, Nestali u 60 sekundi“, podsetio me je jedan drugar pre izvesnog vremena dok smo sedeli u kafani. Drugi mi je rekao kako zna on ima preko 20 snimljenih filmova i da je baš poznata njuška u Holivudu. Eto, znaju ga više po pojavljivanjima na filmskom platnu nego po fudbalu…

VIMBLDON, luda družina!

I obojica su pogrešili. Čovek koji je nekada bio poznat po tome što je zgrabio Pola Gaskojna za jaja nasred fudbalskog terena, snimio je 65 filmova. Neki od njih su objavljeni samo u Kazahstanu, dok su drugi ugledalli svetlost jedino kao DVD izdanja. Ali nijedan drugi glumac ne može da bude tako opušten kada napravi gaf u Holivudu i natera Kventina Tarantina da plati račun posle lumperajke, kao što je to bio slučaj sa Vinijem Džonsom.

U svakom slučaju, postoji jedna respektabilna stvar u svemu, recimo „Iks-men: Poslednja odluka“, film s najbrže rastućim rejtingom u seriji priča o mutantima-superherojima, ili pak „Madagaskar 3“ koji se generalno smatra jednom od najboljih dečijih animacija ikada. I u njima je Vini glumio.

Takođe, objavio je autobigrafiju u kojoj je izneo svoja sećanja na incidente sa Gazom, zatim brutalni start kojim je uništio karijeru fudbaleru Totenhema Geriju Stivensu ili incident kada je snimljen kako se ljubi sa nepoznatom Ruskinjom, što ga je umalo koštalo braka sa svojom simpatijom još iz školskih dana Tanjom Teri.

Vini tvrdi da je ceo život proveo pokušavajuči da kontroliše „besnog psa“ u sebi.
„Svi imamo tog psa, ali je ovaj moj, izgleda, baš veliko đubre“, ponavljao je Džons.

A kako je izgledalo čim taj besni pas izađe napolje pogledajte na snimku ispod.

Na žalost, taj pas je izašao iz njega opet dok je objavljivao knjigu, pa je nakon tvrdnji kako su imigranti ti koji su uništili Britaniju (što i nije baš pošteno jer i on ima status imigranta u SAD-u) privukao negativnu pažnju medija i napunio novinske stupce. Zbog toga je čak i otkazao intervjue i promocije knjiga što je pokvarilo plan izdavačima koji su želeli da javnosti predstave jednog drugačijeg, iskrenog i samokritičnog Vinija Džonsa.

Svaki izdavač koji je smatrao da će lako izaći na kraj sa Vinsentom Piterom Džonsom, među prijateljima znanog kao Džona, mora da se šalio.

Rođen je u Votfordu 1965. godine jer je tamo njegov otac, koji je bio inženjer za grejanje i preduzimač, bio zaposlen. Porodica se preselila kasnije u Herfordšajr gde je Vini bio vrlo problematičan u školi. Roditelji su mu se razveli kada je imao 13 godina i vrlo teško je sve to podneo. Ostao je sa ocem, ali je njihov odnos bio nasilan, i napustio ga je i otišao od kuće u 16. godini nakon što ga je stari udario.

Naložen na fudbal, piće, motore i tuču, radio je mnoge poslove, od kurira, preko vozača viljuškara pa do baštovana na koledžu. Igranje fudbala sa studentima, omogućilo mu je prvi fudbalski angažman i to u polu-profesionalnom timu Veldstounu.

Te, za njega prelomne 1986. godine potpisao je ugovor sa Vimbldonom, klubom iz Prve divizije, čiji je nadimak bio Luda družina.
„Zastrašivanje protivnika je bila naša glavna odlika“, tvrdi Vini i priseća se pretnji koje su on i njegovi saigrači upućivali protivničkim fudbalerima koje su čuvali.

Nadimak je takođe dobio van terena, a Džons se seća i kako mu je njegov drugar Denis Vajs (bivši kapiten Čelsija) oko vrata obmotao žicu od ofingera u trenutku dok je vozio brzom trakom M3 autoputa.
„Sedeo je iza mene, a ostali momci u kolima su pokušali da mi pomognu, iako me on nije puštao. Sleteli smo s puta, poispadali iz tog automobila, i potukli se međusobno, svako je udarao koga je stigao“, seća se Vini.

Iz perioda dok je nastupao za Vimbldon beležimo i priču kako je zapalio automobil saigraču Alanu Korku, kako bi ovaj dobio novi ugovor.
„Zapalio sam mu kola samo zato što Hari (nadimak menadžera Dejva Baseta) nije hteo da mu da povišicu. Otišli smo u park i digli kola u vazduh, sjajan prizor”, priseća se Džons.

Najbolje je, kaže, bilo kada su se potukli sa fudbalerima Čelsija. Pesnicama, muški, na terenu.
„Smešno je bilo kako smo se makljali s njima tamo na Stamford Bridžu, čak 21 fudbaler se besomučno tukao na centru igrališta… Voleli smo činjenicu da su nas svi zvali i smatrali Ludom družinom. Bilo je to vrlo kul“, tvrdi Vini.

Zvezda je postao u trenutku kada je oštro oko fotografa uslikalo njegov potez i zahvat ispod pojasa Pola Gaskojna tokom utakmice između Vimbldona i Njukasla 1987. godine. Tvrdi da nije bilo ljutnje: Gaza mu je poslao crvenu ružu posle tog događaja i postali su dobri drugari. Gaskojna danas doživljava kao brata blizanca i tvrdi da ga uhvati muka kada pročita ili čuje na televiziji da legendarni fudbaler ima probleme sa pićem ili depresijom.

Zanimljivo je kako je Gaskojn video ovaj incident.
„Prišao mi je i rekao: ‘Moje ime je Vini Džons, ja sam Ciganin. Zubima ću ti otkinuti uvo i ispljunuti ga na travu. Ti si moj.’ Sve vreme sam osećao dah za vratom. Bio je kao zmaj. Nikada se nisam plašio izazova, ali svaki njegov start bio je čista agresija na moje telo. Drugi put mi se obratio sledećim rečima: ’Ja idem na korner, ali ne brini, vratiću se’“, ispričao je Gaza.

I pre tog incidenta Vini je bio u problemima jer se potukao sa Kenijem Dalglišom na Enfildu, pa je Vini postao najpre poznat kao težak čovek, a potom kao fudbaler. Vimbldon je osvojio FA Kup na Vembliju 1988. godine, ali posle tog uspeha onaj ludi pas s početka priče je stalno izlazio napolje iz Vinija i ujedao protivnike. Leteći start na Vajt Hart Lejnu 1988. godine uništio je karijeru Geriju Stivensu. Pokušao je čak i da ga poseti u bolnici nakon toga, ali fudbaler Pevaca nije želeo da ga vidi.

Iz Vimbldona je prešao u Lids, gde je ubrzo uhapšen zbog pesničenja u centru grada, a kasnije je igrao za Šefild Junajted, Čelsi i vratio se u Vimbldon. Njegov menadžer smatrao ga je izolovanim čovekom, čestom metom sudija i žrtvom sankcija za ponašanje za koje su se ostali fudbaleri na terenu izvlačili. A sebi nije pomogao ni činjenicom da je odlučio da snimi promotivni spot „Žestoki fudbalski čovek“ u kojem je promovisao grubu igru. Kažnjen je sa rekordnih 35.000 evra i šest meseci suspenzije.  

Vini je igrao za Vels, njegov deda je rođen tamo, a bio je jednom i kapiten te selekcije. Dobio je crveni karton u kvalifikacionom meču za Evropsko prvenstvo sa Gruzijom 1995. godine, a nekoliko meseci kasnije u hotelu u Dablinu ugrizao je za nos legendarnog novinara Teda Olivera.

Kao neko neiživljeno kuče, pijani Vini je smatrao da bi mu lepo bilo da oseti novinarski nos pod zubima, a nije želeo da ga pusti čak ni kada je Oliveru potekla krv. Tek kada je video sutradan naslovne strane, bilo mu je jasno kakav je incident napravio.

Tog perioda se danas nerado seća.
„Postoje neki koji misle da sam glupa i nasilna baraba. Ponekad sam pomislio da me mnogi ljudi doživljavaju kao čudovište. Onaj pas u meni nije mogao da ostane u štenari te večeri i znao sam odmah da ćemo obojica da nagrabusimo.“

Prepun besa i ličnog nezadovoljstva, uzeo je pušku, otišao u šumu nadomak svog doma i stavio cevku u usta. Šta ga je zaustavilo da se ne ubije? Njegov pas Džek Rasel, koji je dopuzao do njega i počeo da cvili.

Vinijev poslednji posao vezan za fudbal bio je u Kvins Park Rendžersu, ali je dobio otkaz već posle četiri meseca. Njegove kopačke i oprema za trening poslati su mu na kućnu adresu u crnoj torbi. Bio je ogorčen zbog načina na koji se sve završilo, ali i uzbuđen jer je nova karijera bila na vidiku, a započela je čuvenim ostvarenjem Gaja Ričija „Dve čađave dvocevke“.
„Za sve godine provedene u fudbalu bio sam ljut na sve što se dešavalo u toj igri. Bio saml jut na sve živo, najviše na novinare koji su pisali svašta o meni. Ali sve se promenilo kada sam počeo da snimam filmove. Naučio sam značajnu lekciju u kinematografiji, da morate da iskoristite svaku priliku koju imate“, kaže Džons.

Preselio se u Los Anđeles sa suprugom Tanjom s kojom se oženio 1994. godine, a iako nije imao dece sa njom (zbog njene transplatacije srca), njenu ćerku Kejli i sina Arona prihvatio je kao najrođenije. I danas žive u SAD-u.

Za svoju filmsku karijeru kaže da ne može da veruje koliko je imao sreće što je imao priliku da glumi zajedno sa Džonom Travoltom, da ima istog agenta kao Megi Smit i Majkl Kejn ili da deli garderobu sa britanskim kraljevskim glumcima Rovanom Etkinsonom i Stivenom Frajem.

S vremena na vreme besan pas je opet iskakao iz Vinija, pa je 2003. imao incident u avionu gore negde na nebu. „Mogao bih da te ubijem“, zapretio je stjuardesi, što ga je koštalo kazne, 180 sati humanitarnog rada i doživotne zabranu letenja avionima kompanije Virdžin Atlantik.

Drugi put nakon toga napadnut je u jednom baru u Južnoj Dakoti, a tom prilikom je zardio 68 šavova na licu i suđenje za napad. Optužen je nakon što su snimci sigurnosnih kamera ustanovili da je Vini bio odgovoran za tuču.

Ipak, njegov najveći „filmski“ incident desio se pre tri godine prilikom snimanja dokumentarca u Rusiji. Jedne večeri Vini je pio u klubu u kojem su bili devojka i njeni prijatelji. Povezli su ga kući, a pred vratima je devojka počela da ga ljubi i spopada. Bila je to nameštaljka, a snimci su odmah postavljeni na internet.
„Samo jednom sam pogledao taj video jer me je sramota. Ogorčen sam i besan zbog toga. Kada gledate taj film možete da vidite da je kamera pažljivo postavljena na krov sa kojeg je sve lepo snimala. A devojka se stalno okretala kako bi se lepo videlo“, seća se Vini.

Tanja, sa kojom se Vini upoznao kada su imali 12 godina, i koja je uzimala veliku količinu lekova zbog činjenice da njeno telo nije prihvatalo transplantirano srce, bila je besna. Ali kasnije se odljutila i bračna kriza je prošla. 

Što se tiče Vinija, ta epizoda naterala ga je da prestane da pije, da počne da posećuje psihologa i prekine haotično ponašanje po kojem je bio poznat. A i pas u njemu se smirio…
„Želim miran i povučen život, bez ikakve drame. Već mi je 50 godina. Ne pijem više, kući je sve dobro, golf mi odlično ide, a pas je dobar i ćuti u štenari“, poručuje Vini Džons.

Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Fejsbuk stranica „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ obradovati novom zanimljivom pričom.

(Foto: Action Images)

Pratite MOZZART i na Vajberu!