Kucamo na vrata… Klaudija Vaške Lopeza (VIDEO)

Sprint, ubrzanje, snaga i strašna levica! Sve to je posedovao Klaudio Lopez, jedan od najkompletnijih napadača druge polovine devedesetih godina prošlog veka. Brzina pri realizaciji, nesvakidašnje odluke i požrtvovanost do iznemoglosti oduševljavali su publiku, atletske sposobnosti i kvalitet stavljao je uvek u službu tima, a tek posle toga su mu postajali važni golovi. Zato je uvek bio idol navijača. Pred kraj karijere okrenuo se svojoj drugoj strasti, reli trkama, brzina mu jednostavno uvek bila u krvi. Ipak, posle samo tri godine “lude” vožnje i nekoliko okretanja na krov, ponovo se vratio svojoj prvoj i jedninoj ljubavi - fudbalu.

A prvi sport kojim se bavio bila je košarka. Samo na kratko. Njegov prijatelj iz detinjstva Dijego Ivan Urteal ubedio ga je da se okrene fudbalu i učinio mu životnu uslugu. Prve korake je napravio u rodnom gradu i maloj ekipi Rio Tersero. Već sa 16. godina primetio ga je Estudijantes, otišao je u La Platu, ali ga je teško prilagođavanje realnom i samostalnom životu nateralo da se vrati kući i pridruži Atletiko Kordobi.

Bez obzira na to što prvobitno nije uspeo u La Plati popularni El Pjoho ili Vaška u prevodu na srpski jezik, već u to vreme bio jedan od najvećih talenata Argentine.

Nadimak Vaška Lopez je dobio zbog sitnog rasta kada je bio dete, jer se igrajući košarku provlačio protivnicima kroz noge.

Kad je postao punoletan otišao je u Rasing i od tada mu se život u potpunosti promenio. Četiri godine, 116 utakmica, 25 golova. Nisu u Rasingu baš do kraja umeli da prepoznaju njegove golgeterske kvalitete. Igrao je konstantno na krilu, ali je i u tome što je radio bio jedan od najboljih. Sa olimpijskom selekcijom Argentine 1996. godine išao je u Atlantu, ali ga je pre toga kaparisala Valensija, koja ga je od Rasinga kupila za 4.000.000 dolara.

RANIJERIJI JE U NJEMU PROBIDIO INSTINKT  UBICE

Ekipa sa Mestalje tada je bila u potpunoj rekonstukciji. Predrag Mijatović je otišao u Real Madrid, a tadašnji trener Luis Aragones u jednom prelaznom roku osim Lopeza doveo Arijela Ortegu, Gorana Vlaovića, Valerija Karpina i legendarnog Romarija. Lopez nije bio bio u prvom planu, ali se sve promenilo već na startu sezone. Romario i Aragones su žestoko zaratili, pa je Brazilac otišao na pozajmicu u Flamengo, a Lopez neočekivano izbio u prvi plan.

Argentinac je, ipak, u potpunosti eksplodirao tek dolaskom Klaudija Ranijerija, ključnog čoveka za procvat njegove karijere. Igra na kontranapade, koju je forsirao Italijan, bilo je ono što je najviše odgovaralo Lopezu. U sezoni 1998/1999, posle 19 godina čekanja, vraćen je trofej na Mestalju. Nadahnut učešćem na Mudijalu u Francuskoj, gde je u četvrtfinalu protiv Argentine postigao izjednačujći pogodak za Gaučose tako što je Van der Saru proturio loptu kroz noge, Lopez je sa 21 postignutim golom bio najzaslužniji za osvajanje Kupa kralja i plasman Valensije na četvrtu poziciju Primere koja je vodila u Ligu šampiona.

Sledeća sezona bila je jedna od uspešnijih u novijoj istoriji Slepih miševa. Počela je osvajanjem Superkupa Španije pobedom nad Barselonom, a završila se porazom u finalu Lige šampiona od Reala, kada je na klupi sedeo Ektor Kuper.

Pogotkom protiv Saragose 19. maja 2000. godine Lopez je Valensiji doneo treće mesto u Primeri, a onda je stigla ponuda Lacija teška 35.000.000 evra, koju klupski čelnici nisu mogli da odbiju.

POVREDA KOLENA UPROPASTILA SEZONU

U Rimu nije bilo problema za Klaudija Lopeza što se tiče aklimatizacije, jer su dres nebeskoplavih nosili veliki asovi argentinskog fudbala Nestor Sensini, Huan Sebastijan Veron, Ernan Krespo i Dijego Simeone. Već na prvoj utakmici za Rimljane Lopez je dao veliki doprinos u osvajanju italijanskog Superkupa protiv Intera, ali posle samo mesec dana zadesila ga je teška povreda kolena i morao je da pauzira do marta 2001. godone. Posle toga bio je konstantno na udaru kritika, a nisu pomagali ni pogoci u Ligi šampiona, poput onog direktno iz kornera u utakmici sa Anderlehtom na Olimpiku, jer u prvenstvu u prvoj sezoni nije postigao nijedan.

Lacio se na leto 2002. godine našao u ozbiljnim finansijskim problemima, koji su uticali na osipanje tima. Otišli su najveći asovi poput Neste i Krespa i tim je počeo da gubi na kvalitetu. Lopez je u Rimu ostao još dve sezone i sa ukupno 29 postignutih golova u Seriji A napustio Čizmu i otišao u meksičku Ameriku.

ŠAMPIONSKA TITULA TEK U MEKSIKU

Da bi osvojio svoju prvu šampionsku titulu Klaudio Lopez je morao da ode u Meksiko. Sa Amerikom je već u svojoj prvoj sezoni osvojio Klausuru i bio drugi strelac šampionata sa 14 postignutih pogodaka, a već naredne godine osvojen je KONKAKAF kup, čime je kupljena karta za učešće na Svetskom prvenstvu za klubove 2006. godine.

Posle tri sezone u Americi, usledio je povratak u Rasing, gde je za nepune dve sezone postigao deset golova i potpisao za Kanzas Siti, a dve godine kasnije prešao u Kolorad Rapids. U maju 2011. godine i zvanično je rekao zbogom fudbalu.

Temperament mu nije dao da sedi mirno. Sebe je pronašao u automobilizmu. Po završetku igračke karijere Lopez se takmičio u argentinskom reli šampionatu, a pred kraj prošle godine doživeo je prilično neprijatan udes, kada je izgubio kontrolu nad vozilom i četiri puta se prevrnuo na stazi. Srećom, Argentinac je u tom incident ostao nepovređen, ali je možda baš taj trenutak uticao da samo mesec dana kasnije prelomi i prihvati ponudu Kolorado Rapidsa da preuzme funkciju sportskog direktora kluba. Vatreni temperament sada je ponov stavljen u fazu mirovanja, a dokle će biti tako ostaje da se vidi.

Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica Kucamo na vrata zaboravljenih asova obradovati novom zanimljivom pričom...

(FOTO: Action images)