Kucamo na vrata... Džej Džej Okoče (VIDEO)
Vreme čitanja: 3min | pet. 05.06.15. | 10:33
Bio je toliko dobar da su morali da mu daju dva imena
Kada smo od administratora Facebook stranice „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ dobili predlog da ovog petka pokucamo na vrata nigerijskog Maradone znali smo da nas čeka lak posao. Naravno, ne zato što je karijera Džej Džej Okoče siromašna, već zato što se još nije rodio taj koji bi rečima mogao da opiše ono što omaleni mađioničar radio na terenu. To jednostavno mora da se vidi. I zato ni mi nećemo mnogo filozofirati, već ćemo vas pustiti da uživate u njegovim majstorijama.
Izabrane vesti
To kako je Okoča vodio ljubav s loptom najbolje su valjda opisali navijači Boltona u pesmi koja kaže da je „toliko dobar da su morali da mu daju dva imena“. A nadimak Džej Džej (pravo ime po kojem ga malo ko zna mu je Agustin Azuka) dobio je po najstarijem bratu Džejmsu, koji ga je po prašnjavim ulicama grada Enugu naveo da se zaljubi u loptu. Dobro, ne baš loptu koja je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih bila retka pojava u Nigeriji, već u sve okruglo što može da se šutira i čime može da se dribla.
DŽEJ DŽEJ OKOČA
Rođen: 14. avgusta 1973.
Visina: 173 cm
Karijera: Enugu Rendžers (mlađe kategorije), Borusija Nojnkirhen (1990/1992), Ajtraht Frankfurt (1992/1996), Fenerbahče (1996/1998), PSŽ (1998/2002), Bolton (2002/2006), Katar (2006/2007), Hal (2007/2008), Gejtvej Junajted (2008/2009), Delta Fors (2009/2011)
Reprezentacija: Nigerija (75 utakmica - 14 golova)
Vežbanje u teškim uslovima izrodilo je pravu zver, igrača kojem nikad nije bilo najvažnije da pobedi, već da dobro zabavi i publiku i sebe. Ta filozofija svakako nije bila u skladu s načelima modernog fudbala, pa je na počecima evropske karijere u Nemačkoj imao dosta problema s trenerima. Najveći se dogodio 1995. u Ajntrahtu iz Frankfurta, kada je zajedno sa zemljakom Jeboom i Mauriciom Gaudinom imao sukob s Jupom Hajnkesom, zbog kojeg je morao da ode. Na veliku radost navijača Fenerbahčea koji su dočekali kao boga, a on im je vratio sa 30 golova u 60 mečeva za dve sezone, što je neverovatan prosek za veznog igrača.
Kucamo na vrata... Robija Faulera
Iako je igrao za Fener, kasnije i za PSŽ, Okoča nije uspeo da osvoji nijednu klupsku titulu šampiona, a njegovi pogledi na fudbal uticalli su da to budu i jedina dva kluba sa šampionskim ambicijama za koje će igrati. Umesto žala što ga nismo videli u dresu Real Madrida ili Mančester Junajteda moramo da konstatujemo da je tako možda i bolje. Da je Džej Džej bio u sistemu u kojem je sve podređeno isključivo rezultatu, verovatno bi svet ostao uskraćen za mnoga njegova remek-dela, od kojih je najpoznatije ono iz 1993. godine, kada je u dresu Ajntrahta protiv Karlsruea zalamao golmana i defanzivce 10 sekundi pre nego što je poslao loptu u mrežu. A taj golman koga je napravio smešnim bio je ni manje ni više nego - Oliver Kan.
Zato je s reprezentacijom Nigerije bila druga priča: osvojio je Afrički kup nacija, ali i Olimpijske igre u Atlanti 1996. godine, a smatra se najboljim fudbalerom generacije Superorlova koja je devedesetih sijala punim sjajem.
Da je 42-godišnji Okoča aktivan danas, u vreme kada na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu... golove možete da gledate samo nekoliko minuta pošto su postignuti, da se kladimo da bi vam „zid“, „lajna“, ili kako god, svakodnevno bili prepuni njegovih minijatura?
Kao što smo i obećali - dosta od nas. Uživajte u neponovljivom Džej Džeju...
Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ obradovati novom zanimljivom pričom.
(Foto: Action Images)