Ko su kandidati za dres Srbije? Đorđević ima ozbiljnu mašineriju, ali treba pogoditi dobitnu kombinaciju!

Dok se na ratnom frontu nazire kraj oštrog sukoba između Evrolige i Evropske kuće košarke, na „leđima“ reprezentacija preti da se slomi nezadovoljstvo koje vlada u Minhenu usled neslaganja u rasporedu snaga u klupskoj košarci. Među žrtvama radikalnih mera kojim pribegavaju izaslanici Fibe je i reprezentacija Srbije, jer osim toga što postoji opasnost od isključenja sa prvenstva Evrope 2017. godine, o koncu visi i organizacija kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre, do čijeg početka je ostalo još 65 dana.

Već 15. juna selektor Aleksandar Đorđević okupiće ono najbolje što srpska košarka ima u ovom trenutku, a još manje vremena ostalo je do trenutka kada će šef struke objaviti širi spisak kandidata od kojih će samo probrani asovi dobiti priliku da overe kartu za Rio.

Donedavni trener Panatinaikosa podvući će crtu i svešće završne račune, a dotad ostaje da napravimo prvu selekciju onih koji bi mogli da povedu Srbiju na put do Brazila.

Kapiten Miloš Teodosić nalazi se u zrelim igračkim godinama, a shodno tome ljubiteljima košarke ove sezone pruža najblistavija izdanja, uz ona viđena na Mundobasketu u Španiji. Tandem Nando De Kolo - Miloš Teodosić ove sezone jednostavno je neuhvatljiv i pred sobom gazi sve, a srpski kapiten trenutno je drugi strelac Evrolige (440 ukupno, 16 u proseku), ali i u samom vrhu po broju podeljenih asistencija (152 ukupno, šest po utakmici). Mada je umeo da pokaže i svoju „mračnu stranu“ i da pretera u pokušajima da pogodi neke nerezonske šuteve, to je činio jako retko. Mnogo manje nego prethodnih godina. As britkog uma jednim potezom umeo je da reši utakmice, a snimci njegovih magičnih proigravanja ugrejali su srca mnogih i jednostavno je noćna mora za protivničke odbrane. Shodno tome, od njega se očekuje da reprezentaciju Srbije povede do Rija, a onda možda čak i u pohod na medalju.

Marko Simonović iza sebe ima sasvim zadovoljavajuću godinu u Crvenoj zvezdi. Čovek zadatka Dejana Radonjića, umeo je vrlo uspešno da obavi sav „prljav posao“ i sačuva igrače koji su čak bili i mnogo niži i brži od njega, među kojima je i jedan od najboljih igrača Evrolige sada - Malkolm Dilejni. Pouzdan je, timski borac, posebno u odbrani. Čak je dobro pokrivao i poziciju krilnog centra, gde je morao da se sukobi sa znatno snažnijim atletama. Nije se libio da bude heroj iz senke i svojim trojkama obezbedi Zvezdi pobede protiv Bajerna i Unikahe, a najsvežiji slučaj je Mega, u prvom meču finala Jadranske lige. Tada je vezao tri dalekometna hica i crveno-bele odveo na sigurnu udaljenost, koja je kasnije donela i pobedu. 

Prvu godinu u Evropi po povratku iz NBA Ognjen Kuzmić pamtiće po formi koja je često varirala. Odlaskom Saleta Đorđevića sa klupe Zelenih i 26-godišnji centar bio je primoran da spakuje kofere, ali je samim dolaskom u Atinu potvrđeno da selektor ima veru u njegove sposobnosti. Možda Kuzmić nije uspeo da distribuira na pravi način, ali je umeo da napravi iskorake, posebno u odbrani i skok igri. Ima potencijal, ali ga još nije prikazao na pravi način. Gotovo sigurno će se naći na širem spisku, ali s obzirom na snažnu konkurenciju na centarskoj poziciji ove godine, pitanje je da li će izboriti mesto među 12 najboljih.

Dugo je Srbija čekala tako raznovrsnog strelca kao što je Bogdan Bogdanović. A kako vreme prolazi nekadašnji as Partizana igra sve bolje i bolje. Osim toga što je izrastao u još stabilnijeg organizatora igre, Bogdanović je ove sezone posebno pokazao da puca od samopouzdanja i da obožava da pogađa velike šuteve. Jasno je da ga onaj promašaj protiv Litvanije na prošlogodišnjem Evrobasketu nije pokolebao, već ga je učinio jačim! Još se pamti ona pobednička trojka u susretu sa Turk Telekomom, ali ona je bila samo jedna od mnogih - na meču sa Darušafakom je učinio isto, dok je u duelu sa Jesilgijresunom otišao korak dalje i pogodio sa pola terena. Uz 12 poena, po tri skoka i asistencije, te jedne ukradene lopte po meču u Evroligi postao je nezamenjiv šraf u Fenerbahčeovoj mašineriji, zato bi i trebalo da bude srpska vedeta u Kombank Areni.

Nemanja Bjelica je svoju premijernu NBA sezonu počeo odlično. Gotovo na svakoj utakmici probirljivoj američkoj publici pokazivao je raskošni talenat i zašto ga u Evropi zovu Profesor. A onda se dogodila povreda koja je promenila sve. Dugo je Beli bio u drugom planu, dobijao priliku na kašičicu, što je donekle pretilo da mu upropasti sezonu. Ipak, nije se predao, već se ponovo izborio za svoje mesto u timu i na samom kraju sezone ponovo blistao. Samo u aprilu beležio je deset poena po utakmici i imao visokih 64 odsto pogođenih šuteva iz igre. Za prvu godinu „preko bare“ prosek od pet poena, četiri skoka i jedne asistencije je sasvim solidan. Ali, baš zbog valovite sezone u SAD u Beogradu treba čekati onu zver koja je harala Evropom i iznela veliki teret na prošlom kontinentalnom i Svetskom prvenstvu.

Otkako je debitovao za reprezentaciju 2007. godine Stefan Marković je neizostavan deo nacionalne selekcije. Specijalista za defanzivne zadatke, a sa Milošem Teodosićem činio je izuzetno opasan tandem jer su u pitanju dva dijametralno suprotna tipa plejmejkera. Jedan je od miljenika selektora Đorđevića i to nije tajna. Obožava da razigra saigrače, ali mu je prelom leve potkolenice krajem prošle godine upropastio vrlo dobar početak sezone. Puna četiri meseca kasnije Marković još se nije oporavio, prvenstveno zbog problema sa nakupljenom vodom u kosti, od koje se još oporavlja. Prema nekim procenama na teren bi mogao da se vrati tek polovinom maja, a bez obzira na situaciju sigurno je da će biti na spisku. Koliko daleko će dogurati pokazaće samo rezultati oporavka.

Nikola Kalinić s uspehom prolazi kroz prvu, tranzicionu sezonu u Feneru, ali i prvu u kojoj nastupa van teritorije Srbije. Na njegova leđa palo je veliko breme, pošto ga je istanbulski velikan platio čak milion evra, što je možda u određenoj meri uticalo na njegova izdanja. Ali, ono što je mnogo važnije jeste da se u poslednjih mesec dana Kalinić nalazi u značajnom usponu forme, što najbolje opisuju njegove partije protiv Reala u četvrtfinalu Evrolige. Zakucavao je, pogađao, skakao, jurio - praktično radio sve što i prošle godine u Crvenoj zvezdi, gde je bio jedan od vođa tima koji se okitio triplom krunom na kraju. Ne treba zaboraviti i to da je Željko Obradović iz njega izvlačio dobre partije kada je odrađivao precizno zacrtane zadatke, pa se njegov učinak često nije ogledao samo kroz statističke kolone.

Nemanja Nedović je dugo tražio sebe ove sezone, ali je tek u poslednja dva meseca počeo da pruža ono što se od njega i očekivalo. Zbog toga u Unikahi ne žele da se odreknu borbenog srpskog beka, koji je posle Markovićeve povrede radio i kao organizator igre. I dobro se snalazio u obe role. Ono što je Nedoviću dugo bilo potrebno je kontinuitet, a to će u Unikahi sigurno dobiti. Iz svega toga profitiraće i reprezentacija, u kojoj je takođe imao dualne zadatke. On je tip igrača koji zahteva svaka moderna ekipa - brz je, agilan, skočan, meke ruke, brzim promenama ritma i driblinga. Njegova forma takođe je u fazi uspona, što će sigurno značiti Srbiji.

Za Dragana Milosavljevića učešće na Evrobasketu prošle godine bilo je veliko iskustvo, koje je kasnije u Albi preneo na jedan još viši nivo. Neprestano dobija pohvale trenera Albe Saše Obradovića, čak ga je nazvao i „vođom tima“, a to je upravo crta koja je Milosavljevića krasila i u Partizanu. Osim crte velikog lidera, te odličnih defanzivnih karakteristika, mnogo je popravio svoj napadački potencijal u još u vreme dok je nosio crno-beli dres, a povrede su ga sprečile da pokaže još više. U nemačkom prvenstvu beleži 13 poena, pet skokova i tri završna dodavanja po meču, izrazito visok nivo držao je i u Evrokupu i tako sebe ozbiljno stavio u prvi plan na reprezentativnom nivou.

Posle nekoliko turbulentnih sezona, u kojim je imao više odmora nego vremena na parketu Miroslav Raduljica je napravio potez karijere dolaskom u Panatinaikos. Dati ocenu da je opravdao Đorđevićevo poverenje bilo bi suvišno, jer odnos koji njih dvojica imaju odlazi u prijateljske okvire. Selektor je verovao u Raduljicu i kad nije imao angažman, i kada nije trenirao dugo, pa su zajedničkim snagama napravili velike stvari. Sada je postao prava mašina i u Evroligi i jedan od najboljih centara elitnog takmičenja. Ako ove godine za partnera bude imao Bobana Marjanović i Nikolu Jokića, Srbija će imati možda i najjači centarski triling u celoj Evropi. Pritom, ne treba zaboraviti da Jokić podjednako dobro može da se snađe i na poziciji krilnog centra.

O tome da li je Nikola Milutinov napravio dobru odluku što je Partizan zamenio Olimpijakosom povele su se brojne teme još prošlog leta. Mladi centar želeo je promenu, izabrao je grčki klub u kojem se nije naigrao, ali ne može se reći ni da je potpuni promašaj. Ima priliku da uči od legendi Pireja Jorgosa Printezisa i Vasilisa Spanulisa, odigrao 18 utakmica u Evroligi, a iako mu statistika nije zavidna (4p, 3sk) ne treba zaboraviti da je i njemu, kao i Kaliniću, ovo prva godina van domovine. Ali, teško je očekivati da će ponovo biti u konačnom sastavu, posebno ako Marjanović, Jokić i Raduljica budu zdravi.

Zoran Erceg je ovu sezonu ispustio i pomalo se čini da ni ne žali što je odmorio ove godine, pošto je imao unosnih ponuda sa svih krajeva Evrope. Ali, izabrao je da individualno trenira u redovima novog člana Košarkaške lige Srbije, beogradskom Dinamiku. Pravo bi čudo bilo ako bi se Erceg našao u užem izboru selektora Đorđevića.

Posle obrade igrača koji su prošle godine Srbiji doneli četvrto mesto na Evrobasketu, sledi razrada kandidata za mesto nacionalnom timu. 

Krenućemo iz Sjedinjenih Američkih Država i od dvojice koji su ostvarili zapažene role u NBA ligi - Nikole Jokića i Bobana Marjanovića.

Najkorisniji igrač Jadranske iz prošle sezone odlučio se za vrlo hrabar korak pa je iz Mege direktno otišao u Denver. Ispustio je priliku da bude deo reprezentacije kako bi radio na sebi i okušao sreću u najjačoj ligi sveta. Mada je zbog te odluke dobio određene kritike, ispostavilo se da je Jokić učinio pravu stvar. Uložio je veliki trud da bi napredovao i našao je svoje mesto među najboljim mladim zvezdama NBA! Statistika govori dovoljno – imao je prosek od deset poena, sedam skokova, dve asistencije i jedne ukradene lopte u 80 odigranih utakmica i sezonu je završio kao treći skakač, četvrti bloker, sedmi asistent i osmi strelac među rukijima.

Napadački gotovo da nije postojala situacija koju Jokić nije mogao da reši. Koristio je svoju košarkašku inteligenciju tako da zadivi probirljive NBA kritičare. Osim što je popravio fizičku spremu i rad nogu, njegov šut i dalje je izvanredan, pa je neretko akcije završavao i šutem za tri poena. Što se odbrane tiče, bio je jedan od najboljih defanzivaca Denvera, što samo potvrđuje kakvu je sezonu imao. Reprezentaciji će mnogo toga dobrog doneti, bez sumnje. 

Boban Marjanović je u San Antonio stigao kao statistički najbolji igrač Evrolige, a posle velike nepravde koja je načinjena pred prošlo Evropsko prvenstvo sada je spreman da nacionalnom timu pomogne više nego ikad ranije. Mada postoji određena problematika i oko ovogodišnjeg dolaska u reprezentaciju, najviše zbog termina produžetka saradnje sa Sparsima, situacija bi trebalo da se sredi do početka priprema. Nije se Marjanović naigrao ove sezone, ali svaki minut koji je proveo na terenu iskoristio je da teroriše protivnike i unese im strah u kosti. I pored manje minutaže primetno je da je ostvario dodatni napredak u igri, a kako i ne bi kada pored sebe ima trenerskog asa kakav je Greg Popovič, ali i saigrače u liku Tima Dankana, Kavaja Lenarda, Lamarkusa Oldridža...

Mada je i sam selektor Đorđević priznao da samo prisustvo Marjanovića na parketu zahteva posebnu pripremu taktike u oba pravca, nema sumnje da će protivnici imati neverovatne probleme kada budu naleteli na njega, Raduljicu i Jokića, jer svi imaju potpuno različitu filozofiju igre. 

Stefan Jović je prošle godine muku mučio sa raznim povredama, zbog čega je i propustio Evrobasket. Ali, ove sezone vratio se još jači i postao vođa Crvene zvezde. Osim što je sebe doveo do statusa jednog od najboljih defanzivaca Evrolige, postao je i najbolji asistent elitnog takmičenja i čovek od čijih kreacija funkcioniše napad crveno-belih. Kao i Raduljica i Marković, jedan je od omiljenih selektorovih igrača, što je dokazano samim odlaskom na Mundobasket, gde je imao tačno preciziranu ulogu i nju je odrađivao odlično. Međutim, posle fantastične sezone koju ima iza sebe vrlo lako bi mogao da bude jedan od udarnih igli Srbije u kvalifikacijama. 

U nedavnom razgovoru za MOZZART Sport Đorđevićev pomoćnik Miroslav Nikolić otkrio je da su mlade vedete Zvezde i Mege, Marko Gudurić i Rade Zagorac, jako blizu pozivu u nacionalni tim. Zvezdin levoruki šuter ima sezonu iz snova koju je počeo sa reprezentacijom do 20 godina. Osvojio je Evropsko prvenstvo prošle godine, protiv Španije u finalu postigao je koš za zlato, a onda je kasnije izabran u petorku šampionata i dobio je priznanje za najkorisnijeg igrača. Dres FMP zamenio je Zvezdinim i ključnim koševima odlučivao je evroligaške susrete protiv Reala, Bajerna, Efesa. Postao je jako važan šraf u rotaciji i više se Zvezdina igra više ne može da se zamisli bez sigurnih Gudurićevih egzekucija. 

S druge strane mladi kapiten Mege je posle preloma ruke na početku sezone uspeo da uhvati voz i vrlo brzo pronađe pravi ritam. Nažalost, izgubio je dobar deo sezone, ali čini se da je izvanrednim igrama u polufinalnim okršajima protiv Budućnosti pokazao koliki je zapravo potencijal. Vrlo nezgodan igrač za čuvanje, dugih nogu i dobrog, sigurnog driblinga, sa velikom željiom da uđe u svaki duel i ne libi se da najveću odgovornost preuzme na sebe. Uz Gudurića definitivno predstavlja budućnost srpske košarke, ali u javnosti se i dalje vodi polemika da li je njihovo vreme došlo.

Partizanov kapiten Vanja Marinković jedini je iz kluba iz Humske koji bi zaista mogao da pronađe svoje mesto na širem spisku, ali u sezoni velike ekipne rekonstrukcije ni mladi bek nije uspeo da pronađe pravu formu. Nekadašnji trener Petar Božić često nije znao koju ulogu da dodeli talentovanom šuteru, zbog čega je gubio veliki prostor u manevru, a čini se da mu je kapitenska traka donela određeni pritisak u najtežim trenucima po klub. Aleksandar Džikić je uspeo da pronađe Marinkoviću žicu i uvede ga na pravi put, ali ostaje da se vidi da li će to biti dovoljno da se nađe u užoj konkurenciji. 

Osim Simonovića, Gudurića i Jovića na Mali Kalemegdan mogli bi da stignu pozivi za Vladimira Štimca, Nemanju Dangubića, Vasilija Micića i Luku Mitrovića. Ali, u jakoj konkurenciji koja vlada na njihovim pozicijama pitanje je koliko daleko će dogurati. Zvezdin kapiten posle teške povrede kolena tek hvata zalet i verovatno će i svojevoljno želeti da preskoči reprezentativnu akciju kako bi poradio na fizičkoj spremi za narednu sezonu. Micić je posao rezervnog plejmejkera odrađivao vrlo dobro, ali bilo je primetno da mu je u pojedinim situacijama nedostajalo iskustvo i koncentracija. Umeo je da bude heroj, kao u mečevima sa Efesom i Cedevitom, ali i da stane navijačima na žulj. Dangubić takođe iza sebe imao tešku povredu, ali je po povratku na parket nastupao jako dobro. I dalje se čeka njegov pravi učinak u napadu i tek povremeno ume da iskoristi neverovatan atletski potencijal i baci publiku u trans. Zato je defanzivno jako napredovao i stasao u jednog od najboljih defanzivaca u Crvenoj zvezdi.  

Vladimir Štimac je jedna od najvećih boljki selektora Đorđevića, jer svojim ponašanjem i zalaganjem zavredneo je veliko poštovanje šefa struke. Ali, kao i u slučaju ostalih saigrača - konkurencija je zaista prevelika. Poput Vasilija Micića svoju ulogu je maksimalno ispoštovao, umeo da iznese veliki teret na svojim leđima u trenucima kada je Majk Cirbes bio u velikom padu, neretko ostvari i dabl-dabl učinak. Kako je i sam rekao - uvek će biti tu za reprezentaciju.

Iz Španije sve više se nameću Dejan Musli, Stevan Jelovac, dok je Vladimir Lučić igrač koji je stalno blizu dresa reprezentacije. Nekadašnji centar Partizana prosto je eksplodirao ove sezone u Manresi i postao neko koga se plaše svi klubovi u ACB ligi! U konkurenciji je za najkorisnijeg igrača španske lige, apsolutno je prvi strelac tima i bukvalno vuče sve konce u igri katalonskog kluba.

Onim što je pokazao na terenu apsolutno je zaslužio da se nađe na spisku, kao i Jelovac, koji je jedan od najboljih igrača Saragose. Novosadski krilni centar ponovo ostavlja jak utisak i pravo bi čudo bilo ako bi i sledeće sezone ostao u timu sa severoistoka Španije. Kao i Musli prosečno beleži po 14 poena, a najveće muke zadavao je Realu kojem je u poslednja tri susreta ubacio 21, 23 i 20 poena. Levoruki je šuter, dobro se snalazi u i oko reketa, a neretko se izvlači i na šut za tri poena, pa predstavlja pravu „streč“ četvorku, koja razvlači protivničke odbrane. Slično kao Zoran Erceg.

Sa Lučićem je situacija prilično nejasna. Česti problemi sa povredama umnogome su uticali da dosad nekadašnji kapiten Partizana ne ostvari pun potencijal, ali njegov učinak često prevazilazi onaj deo u kojem se gleda statistika. Atletski savršene građe, brz, okretan, skočan, dobar defanzivac, meke ruke. Nažalost, njegove uloge u Valensiji često su nejasne i više se svodi na deo odrađivanja odbrambenih zadataka, što bi moglo da posluži i selektoru Đorđeviću. Ali, u ovom trenutku previše je igrača sa takvim karakteristikama. 

Milan Mačvan i Vladimir Micov verovatno su najveće misterije u ovom trenutku. Uprkos odličnoj sezoni u Galatasaraju i tome što je klubu doneo titulu šampiona Evrokupa, njegova vrata za nacionalni tim zatvorena su posle onih ispada na pripremama za Mundobasket 2014. godine. Mačvan je igrač oko kojeg su se vodili mnogi sporovi u srpskim košarkaškim krugovima. Iza sebe ima vrlo dobru sezonu u Armaniju, beležio po deset poena u proseku u Evroligi i italijanskom šampionatu, ali mu je takođe povreda ruke otežala sezonu. Mada bi svojim kvalitetom i jedan i drugi mogli da donesu određeni kvalitet, prema dosadašnjem iskustvu pretpostavlja se da će selektor Đorđević ostati dosledan svojim stavovima i da će se okrenuti drugim opcijama. 

Prošle godine među novajlijama na širem spisku našao se Rade Zagorac, ali i Đorđe Majstorović iz Metalca, te Ognjen Kuzmić. Sada ostaje pitanje da li će selektor izabrati imati neka nova iznenađenja, a u novogodišnjem intervjuu za sajt Košarkaškog saveza Srbije pomenuo je i Nikolu Rebića, Marka Tejića, Dejana Davidovca, Ognjena Jaramaza, Borišu Simanića... Ali i nekoliko momaka iz raznih evropskih klubova i američkih koledž timova. 

Šta vi mislite - ko zaslužuje poziv u reprezentaciju Srbije i napišite nam kako bi izgledao vaš tim? Ostavite svoja mišljenja u komentarima ispod teksta i učestvujte u našoj diskusiji. 

(FOTO: MN press, Star Sport, Action Images)