JASNO JE: Klupske bebe bolje od stranaca

Partizan je i šampionsku 2012. izneo na plećima domaćih igrača, pre svih onih stasalih u klupskoj omladinskoj školi. S krajem ere Lamine Dijare, Almamija Moreire i Antonela Žuke, kada su senegalski napadač, portugalski organizator igre i njen kvaritelj iz Brazila bili glavna pokretačka snaga "parnog valjka" i čitave tri godine donosili mu prevagu na srpskoj fudbalskoj sceni (ne i u Evropi) završena je praksa masovnog, a uspelog "miksanja" momaka s našim pasošem i tuđinaca iz najrazličitijih krajeva sveta. Jesu, posle njih, centarforske minujature Gabrijela Klea (Brazil) uvele crno-bele u Ligu šampiona, golovi Princa Tejga (Gana) produžili tadašnju dominaciju u mečevima s Crvenom zvezdom, a skok šut nezamenjivog štopera Ivana Ivanova (Bugarska) doneo poslednju evropsku jesen petostrukom uzastopnom osvajaču Jelen Super lige, ali iz sezone u sezonu opadaju broj, uticaj i zasluge stranaca u Humskoj. U korist igrača rođenih negde na potezu Subotica – Kosovska Mitrovica. Pogotovo onih koji su kao deca stigli na Partizanovu polovinu Topčiderskog brda.

Iz mnogo razloga. Prvo, crno-beli nemaju novca za kupovinu već formiranih i iskusnih pojedinaca zvučnijih imena, koji bi odmah pravili razliku na terenu, a i kada se uprava odluči da više para uloži u proizvodnju nego u (ličnu) potrošnju one često budu bačene na igrače čije su jedine preporuke bili "best of" klipovi s jutjuba ili menadžerska zakletva "dečko razbija, majke mi".

Drugi, ništa manji kamen spoticanja su razlike u mentalitetu, navikama i podnebljima, jer stranci obično nemaju pojma gde su došli i šta ih čeka, pa kao Alisa lutaju zemljom čuda. Neki brzo nađu put, drugi se nikada ne prilagode do kraja, a ima i onih što opet spakuju kofere pre nego što ih raspakuju. Još ako im plate, ugovorne rate i premije ne ležu na vreme na račune onda se uzjogune ili oduzmu "gas", pošto ne mogu da "voze" na ljubav prema klubu kao srpske kolege. Nisu ni dužni, jer su na ovo parče Balkana zapucali da zarade, a ne da postanu legende Partizana, čijim fudbalskim "domorocima" neretko bodu oči velike razlike u primanjima i blagonakloniji stav navijača, javnosti i medija prema uvoznoj "robi".

Zbog svega toga, i još po nečega , i poslednjih 12 meseci najviše se pričalo i pisalo o Partizanovim "bebama" . I kada su fudbalskim veštinama "terorisali" protivnike i kada su privlačili pažnju raznim ispadima, klinci crno-belih bili su u u krupnom kadru.

Lazar Marković najviše. Promena trenera, vraćanje u vezni red, (nekažnjen) šamar huligana s južne tribine Partizanovog stadiona i neviđena medijska histerija oko ovog osamnaestodišnjeg Čačanina slomila su u drugom delu prošle sezone krila "zlatnom piletu" Partizana, ali je popularni Markec stao na noge i u njegovom stilu ušprintao među klijentelu moćnog fudbalskog agenta Pina Zahavija, sledećeg leta najverovatije i u svlačionicu prebogatog Čelsija. Na žalost drugih velikih evropskih klubova, poput Intera, čiji je tim, trenera i gazdu omađijao vanserijskom rolom na njihovom Đuzepe Meaca, pa nedeljama pre i posle tog meča nije silazio s naslovnica italijanskih sportskih dnevnika.

Samo nekoliko meseci mlađi Aleksandar Mitrović nije (još) toliko tražen van granica kao najbolji superligaški igrač (u izboru trenera i kapitena 16 klubova), ali je u debitantskoj seniorskoj sezoni sipao golove kao iz rukava, ne malo puta rešivši pobednika. Za kratko vreme postao je ljubimac Grobara, a vrlo dobar procenat realizacije i gospodarenje šesnaestercem visoko su ga kotirali na listi mogućih  rešenja za hronični problem srpskog reprezentativnog fudbala zvanog "odsustvo sidraša - poentera".

Zimus priključeni centralni defanzivac Miloš Ostojić ima još veće poverenje stručnog štaba, šta više ovaj dvadesetogodišnjak je među najstalnijim članovima prvih 11, odakle nisu mogle da ga izguraju ni pridošlice ni povremeni opasni kiksevi.

Njegov talentovani imenjak sa sredine terena Jojić šansu je dobijao povremeno i mahom ne na, prirodnijoj mu, poziciji iza navalne linije, ali ju je u dobroj meri (is)koristio. Druga vedeta mlade selekcije iz "veze" Saša Marković sjajno je počeo sezonu, ali su potonje oscilacije i rotacije učinile da još jedan bivši učenik omladinske škole Partizana vreme u drugoj polovini minule jeseni više deli s konkurencijom.

Sa Stefanom Šćepovićem išlo je obrnuto. Trebalo mu je vremena da uhvati ritam, ali je u početku osporavani povratnik u Humsku, datim i nameštenim pogocima zaslužio epitet jedinog pravog pojačanja u letnjem prelaznom roku. Januara 2012. samo su Ostojić i Jojić priključeni prvom timu (iz klupske filijale Teleoptika), a od sedam fudbalera angažovanih u junu (bez prekomandovanih iz mlađih kategorija ili redova "optičara") samo je stariji brat još boljeg napadača Marka opravdao očekivanja.

Uprava nije puno dala za potpise Gorana Lovrea, Mohameda Zabije, Filipa Kneževića, Branka Pauljevića, Sretena Sretenovića i Žarka Tomaševića, štaviše većina je došla bez evra obeštećenja, ali njihovim dolaskom nije ni dobila šta je htela, pa je polovina već na izlaznim vratima ili u trećem planu kod trenera Vladimira Vermezovića. Što je još jednom potvrdilo svu neispravnost trgovačke politike "što je džabe i bogu je drago". Ne mogu je opravdati ni povremeno lepa zarada od ekspresnih odlazaka jeftinih pridošlica, pošto takvi kadrovski promašaji, uz permanentan odliv sve mlađih klinaca iz sopstvene fabrike talenata, dodatno komplikuju ionako sizifovski posao trenera Partizana pravljenja ekipe i igre iz početka na svakih šest ili 12 meseci.

Zato bi rezultati kupoprodaje u aktuelnom prelaznom roku mogli da odrede sudbinu Partizanovih šampionskih ambicija ne samo u ovoj sezoni, već i na duže staze. Uz sve moguće unutrašnje turbulencije i spoljne pritiske u najavi.      

Piše: Olgica Nikolić; Foto: Star Sport