Istorija madridsko-katalonskih ratova: Od Di Stefana i generala Franka, preko Nejmara i njegovih pregleda u Realu, pa sve do Danija Sebaljosa

Madridski mediji tvrde: Real je pobedio Barselona u trci za potpis Danija Sebaljosa i vezista Betisa, najbolji igrač tek završenog Evropskog U21 prvenstva,  danas potpisuje za Kraljevski klub. Katalonski mediji uporno ponavljaju da je 20-godišnji igrač srcem bliži Barseloni i podsećaju da je, pre no što je uopšte dospeo pod skener Madriđana i naravno obrisao sve ranije upise, javno po društvenim mrežama navijao protiv Reala. Pokušavaju na istoku Španije da izazovu ogorčenost među navijačima Los Blankosa i pokvare ceo posao.

Ko će pobediti? Real je bliži cilju, mada ne bi bilo prvi put ako bismo videli preokret u ciljnoj ravnini. Uostalom, setite se se samo da je 1953. godine Alfredo Di Stefano došao u Španiju potpisavši ugovor po kome je trebalo da jednu sezonu igra u Madridu, a drugu u Barseloni i tako ukrug. Tek kada je katalonska javnost protestovala zbog ugovora koji se protivio svakoj sportskoj logici - a koji je po mnogima bio posledica pritiska generala Franka - Kraljevski klub je postao ekskluzivni vlasnik ugovora legendarnog Argentinca.

Ispostavilo se će Di Stefano biti samo začetnik niza dugog sada već  više od 60 godina tokom kojih su se španski giganti otimali za najbolje fudbalere na planete. Dani Sebaljos je poslednji. Za sada.

Između njih, gomila asova koji su u svoje vreme bili najatraktivniji na tržištu. Red je da se podsetimo samo nekih, pretežno ovih koje pamtimo iz poslednjih sezona.

Ne moramo da idemo mnogo daleko da bismo našli takve primere. Baš nedavno Madriđani su uspeli da iz Flamenga za čak 45.000.000 evra dovedu Vinisijusa, koga su u Barsi već upisali u glavama nadajući se da 16-godišnji Brazilac neće moći da odbije priliku da zaigra sa svojim idolom Nejmarom.

Samo godinu ranije, Real je bio u ulozi poraženog. Zinedin Zidan  je u svojim planovima imao ucrtanog Andrea Gomeša, a onda se odjednom pojavila vest da vezista koji je blistao u Valensiji ide u Blaugranu za 35.000.000 plus još 20.000.000 u premijama. Nažalost po Katalonce, u debitantskoj sezoni na stadionu Kamp Nou nije igrao ni izbliza tako dobro kao na Mestalji.

Obrnuta situacija tokom leta 2015. godine, Barselona je na nišanu imala i Portovog beka Danila, koga je videla kao idealnu zamenu za već ostarelog Danija Alvesa.  Kao grom iz vedra neba - 31.500.000 evra na račun Zmajeva leglo je iz Madrida i Danilo je završio u Realu, ali se ni on, kao ni Gomes, nije izborio za svoje mesto pod suncem pa se sad piše o njegovom odlasku u Juventus.

Međutim, ako za Gomešom i Danilom niko nije žalio to ne znači da su baš svi igrači oko kojih su se otimali najljući rivali bili samo izvikane zvezdice. Naprotiv.

Setimo se samo 2011. godine i već pomenutog Nejmara, koji je čak prošao lekarske preglede u Madridu samo da bi na poslednjoj raskrsici “promašio skretanje“ i završio na Kamp Nou za sumu od oko 90.000.000 evra. Tri godine kasnije i Luis Suarez je kucao na vrata “Santjago Bernabeua“ - čoveka koji je doveo Di Stefana u Real - ali je Karlo Ančeloti u poslednji čas procenio da je Karim Benzema ipak bolje rešenje tako da se tu baš i ne može govoriti o nekakvoj otimačini.

Sa druge strane, Real je posle Mundijala 2010. godine pobedio Barseloni u trci za Mesutom Ozilom, jednom od otkrovenja turnira u Južnoj Africi, da bi možda i najveći udarac Kataloncima - ne računajući taj već drevni sa Di Stefanom - zadao 2003. godine kada je doveo Dejvida Bekama, koji je bio glavno obećanje Đoana Laporte uoči izbora za predsednioka Blaugrane. Istina, iščupao se Laporta dovođenjem Ronaldinja.

Varnica - manjih ili većih - bilo je i oko Davida Vilje, Martina Edegarda, Danija Alvesa, Ivana Rakitića i mnogih drugih. Dani Sebaljos ne spada čak ni u TOP 20 onih koji su podigli najveću prašinu. Jednostavno nije to taj pedigre.

Mada kako je igrao na Euru u Poljskoj... Možda će se jednog dana po istom principu prepričavati leto 2016...

(FOTO: Action Images)