INTERVJU - Miloš Veljković: Da dobijemo Makedoniju, pa onda protiv Španije u devet uveče kao da je finale!

Tako je to u životu. Poput efekta leptira. Mala stvar, mali događaj može da povuče lavinu lančanih reakcija za sobom. Da nije debitovao i odigrao jedinu utamicu za Švajcarsku reprezentaciju baš kada su Totenhemovi skauti bili tu, već neku utakmicu pre ili kasnije, možda bismo sa Milošem Veljkovićem razgovarali kao sa reprezentativcem te zemlje, a ne Srbije.

Taj jedan meč ga je kasnije odveo do Totenhema, tu je na vreme postao poznat našem savezu i sada o Milošu, na svu sreću, govorimo kao o šampionu Evrope i Sveta u dresu Orlića.

On je uz Vukašina Jovanovića stub odbrane i na prvenstvu Evrope u Poljskoj, a bio je ljubazan da se u razgovoru za MOZZART Sport priseti svojih početaka, igara u Premijer ligi, Čempionšipu, sada u Bundesligi i da nam opiše Totenhem kao klub, Luku Modrića, Gereta Bejla, Marka  Rojsa, Pjera Emerika Obamejana i Franka Riberija koga je gledao kao klinac, a u nedavno završenoj sezoni je imao priliku da ga “čuva”.

Svaka priča ima početak, a u ovoj je on u Bazelu…
“Rođen sam u Švajcarskoj. Otac i majka su mi iz Srbije, iz okoline Jagodine. Obe sestre su mi rođene u Srbiji. Onda su otišli u Švajcarsku i tu sam se ja rodio. I tu sam odrastao. Od svoje pete godine sam igrao fudbal u Bazelu i tu sam bio do svoje  15. godine.  Otac me je odveo na trening, voli fudbal, a moj ujak je prvo rekao da moram da igram u Bazelu, normalno, to je najbolji klub“, priseća se Veljković svojih početaka.

ŠTOPER NADAREN ZA STRANE JEZIKE

U školi je učio Nemački, ali je u kući pričao srpski. Nije imao vremena da ide u “našu“ školu.
“Sa sestrama sam pričao miks srpski i nemački, a sa roditeljima sam srpski samo. Deca sa našim korenima su išla u srpsku školu, ali ja nisam jer nisam imao vremena. Bazel je profesionalan i već kao mali imaš puno treninga“.

Koliko danas govoriš jezika?
“Srpski, nemački, francuski, engleski. Četiri. Malo znam i italijanski i španski jer mi devojka ima korene u Italiji. Ali ova četiri znam dobro“.

Zanimljivo, Veljković je pre nastupa za reprezentaciju Srbije  igrao za Švajcarsku reprezentaciju do 16 godina. I to samo jednu utakmicu. Ali, ona mu je mnogo toga donela.
“Bio sam u njihovom kampu. Nisu me prvo uzeli i bio sam razočaran jer sam bio kapiten u Bazelu. Kasnije su me pozvali. Igrao sam samo jedan meč, protiv Francuske, bilo je recimo 1:1, i posle su me kontaktirali klubovi, Totenhem, a kasnije i Srbija“.

Kako je došlo do kontakta sa Srbijom?
“Zvali su me telefonom i ne znam ko me je video tačno, ali pitali su me da igram za Srbiju. Ja sam uvek želeo da igram za Srbiju. Ali nisu me baš gledali u Bazelu. Onda sam bio u Totehemu, to je veći klub, i tu su me videli. Odmah sam hteo da igram za Orliće, rekao sam Švajcarcima šta želim. Tako je počela ta priča“, kroz osmeh poručuje Veljković.

TREBALO MI JE 10 MINUTA DA SHVATIM DA IGRAM PREMIJERLIGAŠKU UTAKMICU

Kako ti je bilo u Totenhemu? Nije lako doći do premijerligaškog kluba...
“Gledali su skauti taj meč protiv Francuske. Nisu hteli odmah da me prime, da daju novac ili tako nešto, već da dođem na neku test utakmicu. Tamo sam igrao za mlađi tim, tamo je bio Vudgejt koji je igrao za Real, sa njim sam igrao štopera. Šervud je bio trener. On je rekao da potpišem za njih, dali su mi ugovor na pet godina. Tada sam počeo da razmišljam, sa 15, 16 godina ,da ću se profesionalno baviti fudbalom“

 Mora da je Totenhem kao klub impresivan?
“Kada sam došao Totenhem je bio manji klub nego što je sada. Nije imao tako veliki sportski centar. Nije bio  na tabeli ovako kotiran. Imao je vrhunske igrače - Bejl, Modrić. Bio sam dobar sa njima, pričali smo, trenirali. Pričao sam sa Modrićem, Ćorlukom na ´našem jeziku´. I sa Rouzom sam komuncirao, Vokerom“.

Kakav je recimo Bejl van terena?
“On je malo povučen, stidljiv. Ne priča toliko. Sa Modrićem sam mnogo pričao, super je lik, želi da ti pomogne. Davao mi je savete da budem koncentrisan na trening, da se ponašam normalno, da je to klubu važno i da gledaju na to“.

Verovatno si pomenutu dvojicu gledao kako osvajaju titule prvaka Evrope sa Real Madridom? Jesi li navijao za njih?
“Normalno. Jesam. Nisu oni bili moje godište, nisam baš igrao sa njima u prvom timu, ali kada nekog poznaješ drago ti je“.

Svi mi fudbalski zaljubljenici Premijer ligu pratimo samo na televiziji. A ti si imao priliku da igraš na Vart Hart Lejnu za Totenhem. Opiši nam kakav je to osećaj?
“Sve je brzo išlo. Nisam ni shvatio da ću biti pet godina u Engleskoj. Nisam razmišljao da ću da igram. Kada sam se našao u toj situaciji nisam mogao da verujem da ulazim na teren. Da ću da igram protiv takvih igrača. Posle pet minuta, 10 sam se navikao. Na početku kada si na liniji gledaš navijače, ali posle kada uđeš koncentrišeš se. Velika je stvar zaigrati u Premijer ligi“.

HTELI SU ME I CRVENA ZVEZDA I PARTIZAN

Mladost i jaka konkurencija su doveli do toga da Veljković mora na pozajmicu. Igrao je u Čempionšipu, u Midlzbrou i Čarltonu. Mnogi kažu da je to najteža liga za igranje.
“Meni je isto tako. Tako sam se osećao. Druga liga je fizički mnogo zahtevnija. Mislim čak zahtevnija u tom smislu od Premijer lige. Tamo moraš odmah da znaš gde ćeš da dodaš loptu, pre nego što dođe do tebe. Moraš da budeš inteligentniji. U drugoj ligi igraju direktno. Moraš fizički da budeš spreman. Dobri timovi, dobri stadioni“.

U tom nekom periodu se pojavilo interesovanje za Veljkovića i iz Partizana i iz Crvene zvezde.
“Zvali su me i jedni i drugi. Moj otac i menadžeri su pričali sa njima. Bio je i Bremen tu. Palermo, Sporting Hihon, Fulam takođe. Onda smo zajedno doneli odluku da je Bremen najbolji“.

O BORBI SA NAJBOLJIM BUNDESLIGAŠKIM NAPADAČIMA

Usledio je prelazak u Nemačku. I to se pokazalo kao pun pogodak. Bilo je malo šetanja iz prvog tima i tima za igrače do 23 godine, ali se ove sezone Miloš baš ustalio u prvom timu.
“Igrao sam, imao neke povrede, slomio sam prst. Imao sam takvu situaciju u Totenhemu, znao sam kako  da se ponašam, ima puno igrača. Nuri me je poveo iz drugog tima u prvi. I trenutno je super situacija. Igrao sam 26 mečeva, a na 20 otprilike sam počeo. Zadovoljan sam, ali mogu ja to još bolje“.

Pitali smo te o Premijer ligi. Kakva je situacija sa Bundesligom?
“Perfektna liga! Isto kao Premijer liga. Zadovoljan sam. Super je za mlade igrače, nema para kao u Engleskoj pa imaš više šansi kao mlad igrač. Nema nijedne lake utakmice. Možeš svaki meč da dobješ ili izgubiš“.

Bundesliga je prepuna kvalitetnih igrača. Da li je neki određeni napadač ostavio poseban utisak na tebe?
“Rojs. Kada je fit, on je stvarno baš dobar igrač. Mnogo težak za čuvanje“.

Obamejan?
“Igrali smo sa tri pozadi pa je on bio na drugoj strani, ja sam bio kod Rojsa. I Dembele je vrhunski igrač. Kao i Obamejan“.

A protiv Bajerna? Da li te je neko zadivio?
“Riberi. Inače, kada igram, samo gledam loptu, ne gledam ko je ispred mene. Ali kao klinac sam gledao Riberija. I mislim se na utakmici kao u snu da igram protiv njega. Došao sam na taj nivo i znam da mogu  da igram protiv njih. Super je osećaj. Zahvalan sam i Bogu i svima da sam tu. Vidim sebe u Verderu i ubuduće“.

BREAKING BAD I PRISON BREAK SA JUNUZOVIĆEM...

Naravno, nije sve u fudbalu. Mora i slobodno vreme nekako da se iskoristi. A Veljković je zaljubljenik u serije.
“Imam trening ujutru i ceo dan slobodno. Svi misle da onda mogu da radim šta hoću, ali - umoran sam. I onda odem kući spavam. Gledam serije. O Eskobaru, pa Breaking bad, Prison break. Te neke stvari. Gledamo nas nekoliko u klubu - Hajrović, Garsija, Junuzović. Super su likovi, lepo se družimo“.

TEŠKO JE, ALI IMAMO ŠANSE!

Poslednje, ali nikako najmanje važno - reprezentacija Srbije. Veljković može da se pohvali činjenicom da je prvak Evrope i Sveta, ali ne želi o tome da priča. Maksimalno je fokusiran na ovaj turnir u Poljskoj.
“Ne volim da pričam o prošlosti. Pogotovo sada kada jurimo rezultat. Nema veze da li si bio Svetski prvak. Ako ne igraš dobro - nećeš ni da igraš. Možda kada budem završio karijeru tada ću da pričam šta sam uradio. Sada želim da se borim“.

Ne krije Miloš da mu je mnogo žao što nismo pobedili Portugalce.
“Bili smo bolji tim. Prosto, nismo ušli kako smo hteli. Nismo bili dovoljno mudri. Posle toga, u drugom poluvremenu smo bili bolji tim. Imali smo više šansi. I kod 0:0 nismo iskoristili šanse. Oni su od tri šuta dali dva gola. Ali to je turnir i ne pita te niko ko je bolji već koji je rezultat. Velika šteta. Teška je grupa i teško takmičenje“.

Makedonija je prava šansa da se dođe do prve pobede na turniru (18 časova)
“I oni su ubedljvije poraženi nego što su igrali. Posebno su bili dobri  na početku  protiv Španije. Španci su dali golove na individualnu klasu. Makedonci igraju isto i na 0:1 i na 0:5. Favoriti smo, imamo šanse, ali moramo da budemo 100% spremni, još bolje nego  protiv Portugalaca. Znam da igra Babunski za njih, on je igrao u Srbiji“.

MOZZART KVOTE: (1,47) Srbija (4,10) Makedonija (6,25)

Kako ti se čini selektor Nenad Lalatović?
“Nije me ranije trenirao, kao što jeste neke od naših igrača. Ali mi se čini super. Dobar je sa svima. Dobra je atmosfera. Imamo uvek drugačiju taktiku za svakog protivnika s kim igramo. Uvek nam priča da verujemo u svoj kvalitet. Da  ne precenjujemo, ali ni potcenjujemo protivnike. Da znamo ko smo i šta smo“.

Za kraj, plan je jasan.
“Dobijemo Makedoniju pa onda protiv Španaca u devet uveče kao finale! Sve je moguće. Ako dobijemo Makedonce opet smo u igri. Svi verujemo. Nikome glava nije dole. Igrali smo dobro. Teško je, ali imamo šanse“, zaključio je Veljković.

Tačno tako. Teško je, ali imamo šanse.

(FOTO: Action Images, Star Sport, MOZZART Sport)