INTERVJU - Luka Milivojević: U Palasu me svi pitaju za Đanija

Njegova karijera, iako mu je tek 25, može da posluži talentovanim snagama koje dolaze kao lekcija strpljenja i pravilnog razvoja.

Kao tinejdžera u Radu prepoznao ga je Marko Nikolić, Robert Prosinečki je u Crvenoj zvezdi od njega napravio polivalentnog vezistu čiji zadaci prevazilaze destrukciju igre rivala, da bi Aleksandar Janković u njemu video jaku karakternu crtu vođe. Tek kada je prošao taj superligaški dril i lagani rast, Luka Milivojević se otisnuo put inostrastva.

Smestila se u profesionalnom životu visokog Kragujevčanina i nevesela epizoda u Anderlehtu, ali kada podvuče crtu reprezentativni vezista, bez i malo lažne skromnosti, može da kaže kako je ponosan na sebe. Bio je kapiten istorijskog kluba kao što je Olimpijakos, postao najskuplji igrač u istoriji grčkog fudbala i zaputio se tamo gde mnogi vide sebe - u glamur Premijer lige.

Kristal Palas bi možda trebalo da bude poslednja stepenica do nekog od kluba koji predstavlja fudbalski Olimp.
"Znam da ima onih koji smatraju da Kristal Palas ne sme ili ne može da mi bude zenit karijere. Ali sve što sam do sada radio i gradio radio sam kako treba. Sve korak po korak, stepenik po stepenik. I ovo sa Kristal Palasom je korak više. U fudbalu se nikad ne zna. U Anderlehtu sam imao lošu situaciju, pa sam otišao u Olimpijakos. Ono što ljudi treba da znaju je da sam ja otišao u Kristal Palas bukvalno kao anonimus. Ljudi me tamo nisu poznavali, govorim o široj javnosti. Oni prate samo svoju ligu, to im je sve. Razumem ih, jer je Premijer liga nešto najbolje što može fudbal da ponudi. Stvarno sam zadovoljan što sam deo toga i deo kluba kao što je Kristal Palas. Ako budem igrao kako treba - ne bojim se. Možda bude još neki transfer i korak više", počinje priču za MOZZART Sport Luka Milivojević.

Život mu se posle selidbe u London donekle promenio. Sa Crvenom zvezdom, Anderlehtom i Olimpijakosom je jurišio na titule, sada će biti jedan od aduta mahera Alardajsa u borbi za opstanak.
"Ja sam preživeo vrlo mirno poslednje dane prelaznog roka.. Nisam imao preteranu želju da napustim Olimpijakos, jer ne mogu da opišem koliko sam bio srećam u Grčkoj. Mnogo puta sam rekao u Atini da ću napustiti klub samo ako stigne ozbiljna ponuda. Nigde nisam žurio. Na kraju je i došla ponuda. Malo je bilo teško, jer sam na bum napustio porodicu. Ali to je sastavni deo fudbala. Ne mislim ništa posebno o tome što sam postao najskuplji igrač u istoriji Grčke. Prosto fudbal se menja, brzo će neko da ode za veće novce".

Deluje da je u Englesku došao pripremljen, ali da izučava i dalje svaku poru nepisanih i pisanih zakona koji bi mogli da mu budu od koristi u Premijer ligi. Savršeno je svestan da mesta za individualizam nema.
"Stvarno su jake ekipe u Premijer ligi. Pre sedam dana sam dao izjavu da bi Kristal Palas, da ga stavite u grčku ligu, bio među četiri najbolja. Mišljenja sam da je ekipa mnogo jaka. Jedina razlika je u tome što ću sada da se borim za opstanak, prvi put u karijeri. To nije moj stil, ali podredio sam se".

Može se reći da je Luka Milivojević svojevrstan talisman kluba iz Londona. Palas je vezao tri pobede koje su za ekipu Sema Alardajsa imala dejstvo bronhi bombona. Lakše se sada diše, ali...
"Moja prva utakmica je bila jako teška. Sleteo sam u četvrtak kada je ekipa imala slobodan dan, sutradan sam odradio lakši trening i u subotu sam bačen u vatru. Dobra stvar je što smo posle toga imali pauzu, pa sam uspeo da se prilagodim. Saigrači su me odlično prihvatili, kao i menadžer Alardajs, njegovi pomoćnivi. Uglavnom igram zadnjeg veznog, ispred su Kabaj, Pančon. Dobro to izgleda, za sada".

Glavna tema u razgovoru za Milivojevićem je Premijer liga, najviše iz razloga što nekadašnji vezista Rada i Crvene zvezde ima veliku želju da i naredne sezone konzumira glamur tako snažnog takmičenja.
"Upoznat sam sa podatkom da Sem Alardajs nikada nije ispao iz lige. On je, prosto, maher za takve situacije. Čovek je izvadio mnogo klubova. Čuo sam da mnogo ljudi prati Kristal Palas zbog mene. To je za mene veliki izazov, pogotovo što igramo u jakom timu. Vezali smo tri pobede, ali imamo ubedljivo najteži raspored. Šest od deset utakmica igramo protiv timova koji su u vrhu. Baš će biti teško".

Zna koliko težak krst nosi na svojim plećima. Učinak eksponata nekih prethodnih generacija ne daje mu za pravo da u Kristal Palasu bude samo jedan od igrača. Već jedan od vođa.
"Znate i sami kakav su pečat u Engleskoj ostavili Vidić, sad i Nemanja Matić. Međutim, novinari specijalizovani za praćenje Palasa su me najviše pitali za Sašu Ćurčića. Nisam ga pratio dok je igrao u Engleskoj, bio sam suviše mali. Ali mogu da osetim koliko je u to vreme bilo teško napraviti karijeru u klubu kao što je Palas. Uostalom, i sad je teško nama iz Srbije. Nemamo pasoš Evropske unije i moramo mnogo toga da napravimo u karijeri kako bismo se domogli Engleske".

Praktično, jedinu ranu na srcu Luki Milivojeviću u dosadašnjoj karijeri je napravio boravak u Anderlehtu. Verovao je da će prelazak u Brisel za njega predstavljati holivudski film. Nije bilo tako.
"O tome nisam dugo pričao. Klubovi preko su tako ustrojeni da nemaš pravo da iznosiš negativne stvari i nezadovoljstvo. Da sam to uradio ubacio bih nemir u ekipu. A to se tamo ne prašta. Posle šest meseci imao sam vrlo lep sastanak sa trenerom De Bromom. Kasnije sam samo dva puta bio među 18. Ubedljivo najteži period u karijeri. Ali ako hoćete pošteno - najviše se naučio iz tog perioda. Sada ću znati kako da se postavim ako do toga dođe".

Pirejska luka je bila mesto njegovog novog fudbalskog mira i spasa. Ne samo da je bio jedan od najboljih igrača Olimpijakosa, nego je sa kapitenskom trakom na ruci predvodio istorijski klub.
"Proveo sam u Atini dve i po prelepe godine. Sve najlepše mogu da kažem o tom klubu. Posle sezone sam postao kapiten, uzeo sam dve titule, sad bi verovatno uzeo i treću. Ne mogu da opišem koliko sam tamo bio srećan i zbog kluba i zbog porodice. Ovo je, ipak, stepenik više".

Premijer liga i odlazak na Mundijal u Rusiju. Bio bi to pravi džek pot u životu i radu našeg sagovornika. Već je skupio 20 utakmica za najjači državni tim, ali tek sada je postao protagonista. Praktično je nezamenljiv na poziciji zadnjeg veznog u paru sa Matićem.
"Ovo su moje prve kvalifikacije u kojima sam prisutan od početka. Možda zato što sam bolji i iskusniji igrač, što sam napredovao. Dugo sam prisutan ovde, još od Rada. Ali sam se uvek priključivao kasnije. Ne kažem da je zbog mene, daleko od toga, ali ovo je isto prvi put da smo od početka na okupu i da nam je krenulo kako treba. Osećamo da imamo jaku podršku svih, od javnosti do sportskih medija. To je ozbiljan preduslov za uspeh. A uspeh je odlazak u Rusiju".

Pred Orlovima je novi desant na istok kontinenta. Tamo gde smo znali da ostavimo ponos i bodove sada bismo mogli konačno da najavimo visoke domete. Grehovi ranijih selekcija, od Kazahstana do Azerbejdžana, vrzmaju se u malom mozgu Luke Milivojevića.
"Nema šta tu mnogo da se priča. Mi smo znali svuda da pravimo kikseve. Pred Moldaviju se isto mnogo pričalo o našim neuspesima na istoku Evrope. Preživeli smo - pobedili. Sada je ovo utakmica koju takođe moramo da pobedimo. Ne kažem da će biti lako, ali mi ih nećemo potceniti. Imamo atmosferu, dobru poziciju na tabeli, kvalitet više od rivala. Bukvalno sve".

Voli Luka Milivojević da priča na razne fudbalske teme. Prati sve od najmanje sitnice vezane za reprezentaciju, do referendumskog pitanja koje se povremeno pojavljuje u javnosti. Znate sigurno onu tezu, da ne kažemo opšte mesto, o tome kako kompletnu selekciju sa Novog Zelanda treba prekomandovati u A tim.
"Poštujem sve, prvaci sveta su bile Robijeva generacija i ova sada. Oni su za poštovanje i pohvalu, oni su naš ponos, ponos cele Srbije... Ali opet. Tu ste vi sportski novinari da napišete, siguran sam da se u to razumete, velika je razlika između takmičenja u mlađim kategorijama i A reprezentaciji. Tamo igraš sa svojim vršnjacima, ovde to nije slučaj. Zato mi, koji smo duže ovde, treba da im pomognemo da se adaptiraju i pokažu kvalitet. Ali za taj poduhvat je potrebno vreme. Ne može da se radi na bum, kao ’ajmo sad svi u A selekciju, pa će biti rezultata. Neće biti rezultata! Drugačiji je fudbal, sve je drugačije..."

Setio se i svojih mladalakčkih radova.
"Kada sam došao iz Zvezde u A selekciju bilo mi je potrebno vreme da se adaptiram. Drugačiji je ritam, drugačije je sve... To moraju svi da znaju".

On je dodao da javnost ne sme euforično da prati razvoj Orlića. Već da im ponudi strpljenje.
"Uzimite kao primer Grujića. Otišao je sa 19 godina u klub koji je top topova. Mislite da mu je lako? On se bori za mesto sa osam top igrača, dovoljna je jedna povreda da ga izbaci iz ritma. Zato treba biti strpljiv. Sačekati da ti momci napreduju, dobiju na iskustvu, pokažu kvalitet i onda kada dođu ovde postanu ale. To je zadatak svih nas".

PIŠU: Darjan Nedeljković i Nenad Jovanović
(FOTO: Star Sport, Action Images)