Ilija Stolica podneo ostavku: Ne mogu da radim u podeljenoj sredini! Navijači upali na trening, opstruisali nas, pojedinci vređali igrače
Vreme čitanja: 4min | sre. 04.04.18. | 16:25
Perspektivni trener napustio Novi Sad posle samo tri i po meseca, detaljno obrazloživši razloge odlaska
Šok u Novom Sadu. Ili, možda, i nije iznenađenje, imajući u vidu da uprava Vojvodine poslednjih sezona svaki čas menja trenera. Neki sami od nje odlaze. Poslednji se na takav potez odlučio Ilija Stolica, podnevši ove srede neopozivu ostavku na funkciju šefa stručnog štaba.
Samo tri i po meseca pošto je potpisao ugovor do juna 2019.
Izabrane vesti
Njegovo nezadovoljstvo stanjem u srpskom fudbalu, sudijama, tereninma u Superligi nije od juče, govorilo se još posle poraza od Crvene zvezde (1:2) da je spreman da ode. Ispostavilo se da je tad samo odložio odluku koju je zapečatio posle gostovanja u Nišu i dešavanja na meču sa Radničkim. Podsetimo, tad je svojevoljno napustio klupu Lala, preselio se na tribine, a zatim doživeo da mu sa Čaira stigna poruka kako "mrzi srpski fudbal".
To je bio samo okidač za ostavku. Razlozi su, ipak, dublji. Posledica su ne baš idealnog stanja u Vojvodini kojoj ni česte promene rukovodstva ne pomažu da igra ozbiljniju ulogu u srpskom fudbalu. O tome šta i kako se radi na „Karađorđu“, bivši strateg Voždovca i selektor kadetske reprezentacije Srbije obavestio je javnost otvorenim pismom koje prenosimo u celosti, uz neophodnu redakcijsku obradu teksta.
„Obraćam vam se kako bih saopštio da sam 4. aprila 2018. podneo neopozivu ostavku na mesto šefa stručnog štaba Vojvodine, kao i da bih vas upoznao sa svojim razlozima za taj potez. Teško sam prelomio dolazak u Vojvodinu posle desavanja u Vozdovcu, ali smo moj stručni stab i ja smatrali da ovako veliki i plemenit projekat zaslužuje naše neodložno angažovanje. Prva godina je kao cilj bila stabilizacija kluba, tima, poboljšavanje uslova u ruiniranom sportskom centru „Vujadin Boškov“,veštački teren sa grejačima. Usledio je rastanak.
Suština leži tome da ne mogu da radim u sredini koja nije ujedinjena, već je sasvim podeljena. U takvim okolnostima nije moguće napraviti dobru i pobedničku atmosferu, kao ni ozbiljniji rezultat. Prihvatio sam poziv da sednem na klupu Vojvodine sa najboljom namerom, kako bih pokušao da nađem put izlaska iz velike krize u koju je klub upao. I da napravimo evropsku Vojvodinu. Želeo sam napredak i dobro klubu i u tom smislu prvi moj zahtev po dolasku u Novi Sad bio je da se sva dugovanja radnoj zajednici i igračima izmire u potpunosti.
Kap koja je prelila čašu bio je dolazak grupe navijača na poslednji trening, traživši razgovor sa igračima. Stvari nisu tekle brzinom kojom bih ja želeo i to sam mogao da razumem i tolerišem, ali nisam mogao da dozvolim da pojedine grupe ljudi vređaju dostojanstvo igrača i sporta. Inače, imali smo velike opstrukcije od jedne grupe navijača Vojvodine koji su bili instruisani da potkopavaju sve što smo naumili da učinimo, kako bi ostvarili svoje interese. A većina navijača koji su iskreni prema Vojvodini, shvatili su šta smo želeli da uradimo za prosperitet kluba.
Moram da napomenem da sam imao dobre saradnike i veliku podršku člana Upravnog odbora Dušana Bajatovića, potpredsednika Ljuba Aproa, sportskog direktora Saše Drakulića i finansijskog direktora Darka Jevtića. To su ljudi koje žele dobro Vojvodini, i zajedno smo želeli da napravimo iskorak kluba. Međutim, bili smo opstruirani još na prvom koraku, a što je najteže od svega, te radnje su dolazile iz samog kluba.
Od unutrašnjih napada, nažalost, nismo mogli da se odbranimo. Preovladao je lični interes pojedinaca, kako bi Vojvodina otišla u pravcu u kojem nismo želeli da ide. U takvim okolnostima shvatio sam da nije dobro da nastavimo saradnju, jer bi klub trpeo. A Vojvodina je veća od svih nas.
Imao sam podršku velike većine sportske javnosti iz Novog Sada, bila je presrećna zbog načina na koji je klub ponovo počeo da daje impulse. Rezultati sve to negde nisu ispratili, iz objektivnih ili drugih razloga koji nisu vredni pomena ovde.
Bili smo svesni da je taj period tranzicije kluba težak, mukotrpan i da je za sve potrebno vreme, međutim, nekim drugim sferama to nije bilo po volji. Osetio sam se kao balast klubu i fudbalerima. Ne želim da budem ta vrsta opterećenja i zato sam se i odlučio na ovaj korak.
Zahvaljujem se saradnicima, medicinskoj službi, ženama u kuhinji i ekonomatu i svima koji su bili podrska na nađem putu. Najveću zahvalnost dugujem, pre svega, igračima. Uživao sam u radu sa njima, pokazali su veliku odgovornost, profesionalizam i požtrvovanje u izuzetno teškoj atmosferi.
Na kraju, ističem da sam ponosan na način na koji sam branio boje kluba, u svim segmentima.
Želim svima u Vojvodini sve najbolje i puno sreće u nastavku sezone“, napisao je Ilija Stolica.
FOTO: Star sport, MN Press