Gvardiolinih 11 žigosanih: Ni najveći nisu preživeli njegove fudbalske reforme

Pep Gvardiola je, bez sumnje, jedan od najboljih fudbalskih trenera na svetu u poslednje dve decenije. Broj trofeja i pobeda dovoljno govori o kakvom je stručnjaku reč. Ipak, kao i uvek, postoji ona druga, “tamnija“ strana medalje.

U klubovima koje je trenirao ili trenira, Barseloni, minhenskom Bajernu i sada Mančester Sitiju dosta igrača je od njega dobilo jasnu poruku: “Ti mi nisi potreban!“.

A radi se o fudbalerima koji su bili važni šrafovi u pomenutim ekipama pre nego što ih je Gvardiola preuzeo. Toliko su dobri igrači da hipotetički tim sastavljen od ovih imena sigurno bi mogao da se bori za najviši plasman u Ligi šampiona.

Poslednja u nizu kontroverznih odluka, ali tipičnih za Gvardiolu, je ta da se u Sitiju zahvalio dosadašnjem standardnom golmanu Džou Hartu i doveo Klaudija Brava iz Barselone.

Da bi stvari bile jasnije kako funkcioniše Gvardiola, važno je prisetiti se njegove vladavine u Barseloni i Bajernu.

U Barseloni se po preuzimanju prvog tima 2008. godine odrekao tada svetskog šampiona, italijanskog beka Đanluke Zambrote. Ako je to javnost u Kataloniji na neki način možda i mogla da pretpostavi, onda odluka da se zahvali Brazilcu Ronaldinju u tom trenutku predstavljala je svojevrsnu jeres.

Nedavno je bivši kapiten Barselone Ćavi Ernandez objasnio da je već na prvom treningu Gvardiola došao u sukob sa Ronaldinjom jer je istakao važnost da se na svakom treningu radi maksimalno, što umetničkoj duši kao što je Brazilac i nije baš leglo pa je na kraju otišao u Milan.

Istog leta sličnu sudbinu doživeo je i nekadašnji portugalski reprezentativac Deko, tada jedan od najboljih vezista na svetu. Seču knezova tog leta na Nou Kampu preživeo je kamerunski golgeter Samjuel Eto, ali samo do sledećeg juna kada je zbog Zlatana Ibrahimovića morao da ide.

A kakav je tek bio sukob Ibrahimovića i Gvardiole. O tome su i jedan i drugi pričali, a zajedno su izdržali samo jednu sezonu na Nou Kampu.

Ništa srećniji nije bio ni korpulentni vezista iz Obale Slonovače Jaja Ture. Prvo je 2010. pobegao od Gvardiole u Mančester Siti, ali ga je ovog leta dočekao na Etihadu. Kako nije izborio transfer iz engleskog kluba ostaje da se vidi kako će u narednom periodu izgledati njihova saradnja.

Gvardiola je i po dolasku u minhenski Bajern u leto 2013. krenuo sa proverenim metodama. Odmah se zahvalio Luisu Gustavu i Mariju Gomezu koji su napustili Minhen kao osvajači Lige šampiona. To ipak nije bilo dovoljno za španskog stručnjaka. Njima se pridružio i Emre Džan koji je u istom prelaznom roku otišao u Bajer Leverkuzen.

Hrvatski napadač Mario Mandžukić preživeo je prvu Gvardiolinu sezonu u Bajernu, ali je sledećeg leta otišao u Atletiko iz Madrida. Dete minhenskog velikana Bastijan Švajnštajger pokupio je kofere, zajedno sa Tonijem Krosom saigračem na sredini terena i potražili su nove klubove. Kros je završio u Realu, a Švajnštajger u Mančester Junajtedu. Da ne zapostavi i zadnju liniju, Gvardiola se potrudi u slučaju Brazilca Dante koga se odrekao posle godinu dana provedenih u Minhenu.

Sve u svemu, ovo je sasvim dobra i kvalitetna ekipa fudbalera koji su osetili po svojim leđima Gvardioline reforme. Zasad su Špancu rezultati uglavnom pokrivali ovakve odluke, a Mančester Siti biće novi, dobar test za njegove metode.