Gentova bajka iz prve ruke: Ni mi se ovome nismo nadali

Da su u Gentu sredinom godine određivali svoje ambicije prema tabeli koja prikazuje finansijku moć učesnika Lige šampiona (pogledaj sliku), verovatno bi zahvalno uzeli od UEFA oko 15.000.000 evra koliko im je sledovalo za plasman u elitno takmičenje, stisli se, i nadali da u narednih šest utakmica neće mnogo da ih boli. Srećom, nisu.
„To nije bila opcija, ali neću sad da lažem, pa da kažem kako smo mislili da možemo da budemo na prve dve pozicije u grupi sa Zenitom, Lionom i Valensijom. Bili smo srećni što smo tu, i nadali se eventualno trećoj poziciji, odnosno tome da obezbedimo proleće u Evropi. I nije baš da nismo gledali budžete, mislim da smo BATE i mi tu bili najtanji“, iskren je 25-godišnji Stefan Mitrović, štoper Genta, i jedan od retkih Srba koji će biti učesnici osmine finala Lige šampiona.

Tri pobede u grupi H, pozitivna gol-razlika, pa na sve to, u poslednjem kolu odlučujući trijumf nad Zenitom, koji je dotad imao stopostotan učinak. Kao da Gent nije prvi put u istoriji u Ligi šampiona.
„Znam da su ljudi više gledali Barsu, Real, Bajern... da nisu toliko obraćali pažnju na nas. Ali igrali smo zaista dobro. Čak u nekim mečevima nismo imali sreće, nezasluženo smo izgubili, možda je broj bodova mogao da bude i veći, ali da ne ispadne da se žalimo, sve je dobro prošlo.“

Mitrović apostrofira, po njegovom mišljenju, šta je najviše doprinelo istorijskom uspehu, ali naglašava i faktore koji su im olakšali posao.
„Trener je najzaslužniji. Hajn Vanhezebruk nije toliko poznat evropskoj javnosti, ali u pitanju je strašan taktičar i motivator. Sarađivali smo ranije i u Kortrajku, na njegov poziv sam i stigao u Gent, i dobro znam šta pričam. U prilog mu je išlo to što se poklopilo da se formirala grupa igrača koja sjajno funkcioniše. A mimo nas, čuo sam da je u Lionu bilo nekih problem na realciji trener - uprava, ni u Valensiji nije sve sjajno funkcionisalo, a to mora da utiče na ekipu. Iskoristili smo sve te faktore i uradili ono što niko nije očekivao, pa ni mi sami.“

NIJE VAŽNO KOLIKO PUTA PADNEŠ, NEGO KOLIKO PUTA USTANEŠ

Ni sam reprezentativac Srbije, kaže, još nije svestan kako je ovo uspeh. Nije navikao na ovakve priče. Stefan Mitrović je živi dokaz da zaista „nije važno koliko puta padneš, nego koliko puta ustaneš“. Zvezda ga se odrekla na samom početku karijere, pa je preko Rada, Petržalke, Brna, Metalca i Kortrajka obebedio transfer u Benfiku. Portugalci su ga poslali u Valjadolid gde je posle sjajna tri meseca dogovorio višegodišnji ugovor, ali je klub ispao iz Primere. Potom je u Frajburgu planirao da se skrasi, ali je klub ispao iz Bundeslige. Sada mu se sve vratilo.
„Uh, koliko sam se samo puta borio za opstanak, koliko utakmica na nož odigrao. I obično sam ispadao iz lige, a-ha-ha... Ovo je nešto novo. I baš mi prija. Praktično sam prvi put u situaciji da igram u ekipi koja u svakom meču ide na pobedu i - pobeđuje. Tih prethodnih godina, svaki meč je bio pod tenzijom, ali sam imao priliku da igram protiv Reala, Barselone, Bajerna... i sada mi dosta znači to iskustvo. Upotrebio sam sve što sam naučio i pomogao ekipi i sebi. Oni koji me poznaju znaju koliko sam posvećen fudbalu i koliko sam naporno trenirao da bih do ovde došao.“

Dok klupski operativci rade na tome da pozajmicu iz Frajburga pretvore u višegodišnji ugovor, Stefan sa saigračima sigurno disktuje o mogućem rivalu u osmini finala, koji će im biti dodeljen na žrebu u ponedeljak.
„Ne bismo voleli španske predstavnike i Bajern, a ja bih najviše voleo da se sastanemo sa Englezima, dakle sa Mančester Sitijem ili Čelsijem. U svakom slučaju, bićemo potpuno rasterećeni u februaru, uživaćemo u fudbalu, pa ćemo videti gde će nas to odvesti.“

Na proleće se očekuje i kulminacija u belgijskom šampionatu, koji je Gent u godini na izmaku osvojio prvi put, a koje, priznaje Mitrović, do finiša ne obiluje uzbuđenjima.
„U Belgiji se igra plej-of po posebnom sistemu i gotovo redovno se događa da ekipa koja bude prva u ovom, ligaškom delu ne uzme titulu. Zato svi sa mnogo više žara ulaze u plej-of, kada se sve rešava.“

Zanimljivo je i to da je pomenuti trener Vannezebruk u dosadašnjem toku sezone koristio samo 15-ak igrača.
„Čak smo i u Kupu Belgije igrali s najjačim sastavom, što ostale vodeće ekipe ne rade. Dakle, maksimalno na svakom frontu. Zato i nije bilo više prilike za našeg štopera Vitasa i vezistu Poletanovića, ali momci dobro rade, mladi su, klub računa na njih i verujem da je pitanje trenutku kada će zaigrati. Timu je dobro išlo sve vreme, a znate i sami da treneri ne vole da menjaju tim koji dobija.“

„MILIĆEVIĆ BI DA IGRA ZA SRBIJU“

Zato je jedan drugi igrač s prezimenom na „ić“ blistao. Danijel Milićević dao je istorijski gol u poslednjem kolu Lige šampiona protiv Genta, a i pre toga bio je jedan od najvažnijih činilaca u timu. Rođen u Belinconi, poreklom iz Ugljevika, Milićević posle Iverdona, Lugana, Eupena i Šarlroe, sa 29 godina u Gentu doživljava vrhunac karijere.
„Učinak sve govori, Danijel stvaro igra odlično. Znam da su ga zvali iz Bosne i Hercegovine da igra za njihovu reprezentaciju, ali je njegova želja da zaigra za Srbiju.“

Kao i za sve srpske igrače, i za Mitrovića je baš reprezentacija bolna tema u ovom trenutku. Predstojeće Evropsko prvenstvo u Francuskoj gledaćemo preko TV-a, iako će na njemu igrati čak 24 reprezentacije.
„Zasluženo! Skoro ništa nismo pokazali u ovim kvalifikacijama. Veliki deo krivice je na nama igračima, kad pogledate u kojim klubovima i kako igrama, jasno je da moramo da budemo među vodećim nacijama u Evropi. A mi nismo ni među 24 najbolje ekipe. Mora mnogo toga da se menja, ali to je za posebnu, dublju analizu...“, s tugom u glasu zaključuje Stefan Mitrović.

PIŠE: Bojan Đurić
FOTO: Action Images, MN Press

Pratite MOZZART i na Vajberu!