Gde su Zvezdine rezerve i koji je „Plan B“ Budućnosti?

Prvo veče finalne serije Jadranske lige prošlo je u ubedljivoj pobedi Crvene zvezde, narednog popodneva ponele su se nove priče iza kulisa, a u danu novog okršaja dva konkurenta za titulu (TV Arena Sport, 19.00) postavljaju se dva važna pitanja - ima li tim Milana Tomića zalihe rezervi koje može da iskoristi i koji je „Plan B“ Jasmina Repeše i njegovih izabranika?

Uprkos podacima iz statistike, gde se može videti da je razlika posle realizacije Kej Sija Riversa u 39. minutu bila na maksimalnih 27 poena (91:64), ostaje utisak da je Crvena zvezda dobar deo susreta igrala pod ručnom. Ne radi se o rezultatskoj distanci tokom utakmice, niti konačnom ishodu, već o detaljima koji bi Zvezdinu igru mogli dodatno da unaprede.

Pričao je o tome Dejan Davidovac u najavi finala. Ukazao je da je posle majstorice s Partizanom ekipa imala još prostora za napredak i to okarakterisao kao pozitivnu stvar. Videli smo da je Crvena zvezda napravila veliki timski iskorak u petak uveče, savršeni ritam Bilija Berona, energiju Ognjena Dobrića i podvig Majkla Odža ispod oba koša, gde je suvereno dominirao, istrpeo ozbiljne batine i ostavio najkorisnijeg igrača Jadranske lige bez bitnijeg učinka. Ali, šta je to što bi ekipa s Malog Kalemegdana mogla da promeni i ko je Tomićev kec iz rukava?

Budućnost je iskoristila faktor snažnih atletskih karakteristika u rosteru i nadskočila protivnika uz čak 14 ofanzivnih skokova. Tu se videlo koliko statistika zapravo ume da bude nevažna, jer iz tog broja uhvaćenih lopti - izjednačen ovosezonski klupski rekord u ABA, ostvaren protiv Zvezde u Podgorici - Plavi su ubeležili tek šest poena, uz tek dva pogotka iz igre! Uostalom, Budućnost je za celu utakmicu skupila tek 22 poena iz reketa, što opet vuče ka podatku da je Goga Bitadze bio na marginama i da Budućnost nema „masu“ kojom može da odgovori najvećem konkurentu za titulu. U glavama ljudi iz Zvezdinog stručnog štaba vrteće se misao kako da se bukvalno preko noći broj protivničkih ofanzivnih skokoka umanji, iako je defanzivna reakcija svela taj učinak na minimum.

Tim iznad svega

Košarkaši Budućnosti: Bili smo mlaki, ubili nas iz tranzicije

Ugruvani Beron: Nema šanse da bih propustio finale

Crvena zvezda je utakmicu otvorila nervozno i to se brzo osetilo. Snaga protivničkog tima, enormni pritisak važnosti trenutka, pomešan sa gubitkom važnog šrafa u sistemu i određenim sudijskim potezima stvorila je donekle razumljivu reakciju. Iz tog psihičkog rastrojstva Budućnost nije izvukla mnogo, ali je lako moglo da se dogodi suprotno. Primera radi, samo u završna četiri minuta prvog dela i kod rezultata 29:35 Plavi su imali čak šest neiskorišćenih napada, promašeno slobodno bacanje i jednu izgubljenu loptu. Edvin Džekson, Noris Kol i Džejms Bel, potom i Nemanja Gordić i Filip Barović u poslednjim trenucima osetili su težinu Pionira na svojim leđima, pa su ruke zadrhtale. Ulazak Filipa Čovića u tim momentima i njegovih pet uzastopnih poena najavili su rezultatski zaokret koji se nedugo zatim i dogodio, gde je Zvezda praktično iskoristila jak nalet, napumpala samopouzdanje i slomila rivala.

Druga utakmica ni pod kojim uslovima ne sme da se dočeka s razmišljanjem da će ruke košarkaša Budućnosti ponovo biti teške (23/59 iz igre - 39 odsto; 7/24 za tri), iako su teoretski sve mogućnosti otvorene, a i ovosezonska praksa kaže drugačije. Gledajući i dva ligaška susreta, bez onog u ABA Superkupu, Budućnost je u Podgorici ostala na svega 17/53 iz igre (6/21 za tri) i 25/57 u Beogradu (7/24 za tri). Poređenja radi, Budućnost je bila u striktnim granicama, na 71-72 poena, a Crvena zvezda između 86 i 91 poena. Statistički su, dakle, sve tri utakmice bile gotovo slične za aktuelnog šampiona bez obzira na sistem, rotaciju i trenera.

Da li Budućnost ima „Plan B“? Pitanje je da li Jasmin Repeša može bilo šta može sistemski da promeni za nepuna dva dana. Svoje poverenje stavio je u ruke najskupljih igrača, stranaca koji bi po vokaciji trebalo da prave razliku. Svi osim Norisa Kola su razočarali mada je i nekadašnji NBA šampion s Majamijem, deluje tako, igrao najviše za ličnu statistiku i povremeno išao težim putem.

Nemanja Gordić i Danilo Nikolić jedini su od „domaćih“ igrača sa većom minutažom, većom od 20 minuta po igraču, ali su zajedno skupili 11 poena. Filip Barović ostao je na jedanaest i po, Petar Popović na sedam i Suad Šehović na tri minuta. Bez Nikole Ivanovića kao važnog elementa prošlogodišnje titule trener Repeša primoran je da se osloni na strance. I to je upravo mač sa dve oštrice, o čemu se govorilo u stručnoj javnosti prethodnih dana.

Kako dosad nije uspostavljen timski standard i nema izraženog lidera koji će povesti i pravilno usmeriti ekipu, ni komponenta profesionalnog odnosa prema ugovornim obavezama nije garant uspeha. Budućnost je klasičan primer takvog kontrasta.

Podgoričanima jedino preostaje da prekinu jaz tako što će pokušati da posle majstorice sa Cedevitom odigraju još jednu dobru utakmicu na gostovanjima, što im je već duži period „rak rana“. Da pronađu način da iskoriste Gogu Bitadzea protiv fizički jačih centara, da se nišanske sprave podese i do pobede dođe alternativnim putem. Crvena zvezda je pročitala taktiku snažnih blokada i prodora iz pika, značajno otežala deo šuteva i centarsku liniju gotovo obesmislila u svim varijantama, zbog čega pati i Erl Klark kao jedan od nosilaca igre.

Milan Tomić i posle uvodnog finalnog meča ima mogućnost da izvuče više od Stratosa Perperoglua u oba smera i Kej Sija Riversa, čije vreme u dresu Crvene zvezde curi i kao neko ko je svojevremeno bio šampion Evrope u obavezi je da pruži makar jednu partiju po kojoj će ga pamtiti navijači. Crveno-belima je potrebno da Bili Beron bude rasterećen i da se ne očekuje da će u uvek Ognjen Dobrić izvući stvari. I oni imaju pravo na slabiji dan, ali tu onda moraju da uskoče saigrači.

Ovo je mnogo važan dan. Jer, sve će biti mnogo lakše ako se obezbedi još jedna pobeda...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport