Fudbal u tri ujutro protiv Čelsi konobara

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Brazila)

Na listi najpopularnijih sportova u Brazilu prva tri mesta zauzima fudbal. Prvo ide pravi fudbal, pa mali fudbal i na kraju fudbal na plaži. O ovom prvom se već sve zna, drugi pripada običnim ljudima, a treći je čista zabava. Naša priča je o običnom svetu u Rio De Žaneiru…

Igranje malog fudbala je način života za Brazilce u Riju. Svi ga igraju. S tim što je on malo "veći" od onog na kakav smo mi navikli u Srbiji. Ako je Marakana centar profesionalnog fudbala, onda je Flamengo prestonica malog fudbala. U ovom delu grada nalazi se sportski kompleks na koji dolazi ceo grad i uživa u pikanju lopte. Osam terena sa veštačkom travom, plus još nekolicina betonskih, kraljevstvo su u kojem se stalno šutira.

Zabava počinje oko osam ujutro kada deca izlaze na teren, a završava se… Ne znamo tačno kada se završava. Posetili smo Flamengo kompleks oko tri ujutro i zatekli prepune terene. Svaki od osam terena je bio zauzet, a oko njih je bilo na desetine navijača, tačnije prijatelja igrača ili samo običnih ljubitelja fudbala. U tri ujutro se samo čuje kako se patika lepi za loptu i tupi udarci po istoj!

Tereni su ograđeni i svaki ima reflektore, vaše je samo da dođete sa ekipom i donesete loptu. I što je posebno bitno, igranje fudbala ništa ne košta. Brazilci trpe svakakve poreze i zulume, ali da im neko naplati igranje fudbala, e onda bi stvarno izbio građanski rat. Ekipe samo treba da se organizuju i sačekaju na red. Pošto terena ima mnogo, ne čeka se dugo na red. Poluvreme traje 20 minuta plus 10 minuta odmora između dva dela igre. Dakle, dve ekipe zauzmu teren oko sat vremena kada se tu doda zagrevanje i kraj meča.

Otkud puni tereni u tri ujutro? Ovde to ništa nije čudno. Mnogi tokom dana imaju obaveze na poslu ili školi, pa tek uveče stižu da se posvete svom omiljenom sportu. A, i temperatura je prijatnija, pošto je u to (gluvo) doba u Riju negde oko 20 stepeni. Idealno za igru.

Oko svakog terena nalaze se mini-tribine na kojima ljubitelji najvvažnije sporedne stvari na svetu navijaju i uživaju. I na svakoj od tribina stoji po jedan matori prodavac. Ne nudi semenke već sokove, pivo i ostale vrste napitaka.

Timovi broje po sedam igrača plus golman i dve zamene. Prava mera s obzirom na dimenzije terena koji je dugačak 30 metara, a širok 25, dok je širina gola pet metara. Ekipe igraju uglavnom jednom ili dva puta sedmično, a s obzirom na to da su tereni non-stop zauzeti od osam ili devet ujutro do pet ili šest sati iza ponoći, možete da  pretpostavite koliko se ekipa tu izmeni tokom jednog takmičarskog dana. Ako je teren u funkciji nekih 22 sata, to znači 44 ekipe. Zatim to pomnožite sa brojem od osam terena. Dakle 352 ekipe dnevno!

Godine nisu važne. Igraju klinci od sedam, osam godina, pa sve do matoraca od pet banki. Igraju i devojke koje takođe imaju svoje ekipe. Ali, da napomenemo da nije reč ni o kakvom takmičarskom fudbalu. Čisto rekreativno. Mi smo u tri ujutro prisustvovali "ozbiljnom meču" između momaka koji imaju otprilike od 25 do 35 godina. Inače, sve ekipe imaju svoju opremu - dresove, šortseve, štucne. Meč o kojem govorimo igrao se između momaka u opremi brazilskog Kruzeira i njihovih protivnika u rezervnoj garnituri Čelsija. Na terenima pored su igrali Palmeiras i Milan, Flamengo i Roma, Urugvaj i ekipa u nekim sivim dresovima. Na otprilike svakih godinu dana kupuje se nova garnitura. Nema sponzora, nema ništa mufte, igrači sami sebi sve plaćaju. U ovom duelu, reč je bilo o okršaju konobara u Čelsijevim dresovima i momaka koji su komšije u jednom stambenom bloku.

  Zanimljivo je da svaki meč ima i sudiju kome se plaća 10 reala za jedan termin. On ne secka mnogo igru, igrači uglavnom sami sebi dosuđuju faulove, kornere, aute… Sudija je tu čisto ako dođe do neke baš sporne situacije, pa da preseče. Njegova se poštuje, dalje priče nema. I kada pominjemo priču, interesantno je koliko je sve tiho i koliko se malo priča tokom igre. Uglavnom se samo čuje odzvanjanje udaraca po lopti.

Rekosmo da se igranje ne plaća. Ali, poraz se plaća. Gotovo svaki meč, odnosno barem 90 odsto njih igra se u novac, što daje takmičarsku draž. Uglavnom su to simbolične sume od po 100 reala (oko 33 evra), što je na ekipu od 10 igrača nebitna suma. Ipak, sve zavisi od ekipa i dogovora koji postignu. Meč koji sam ja posmatrao je imao ulog od 300 reala. Toliko pripada pobedniku. Zato što ovi momci zaista igraju dobro i deluju spremno, a oba tima su podjednakog kvaliteta. Lopta nikada ne stoji, nema predaha i igra se presing po celom terenu. Zato su igrači često prinuđeni da traže brza rešenja, pa ih je milina videti kako odigravaju iz prve, kako u prijemu driblaju protivnika, igraju grudima ili glavom duple pasove, rešavaju situaciju jedan na dva nekim trikom… Verovatno se tako rađa i taj brazilski vic u igri. Na ovakvoj vrsti fudbala su karijere počeli i Ronaldinjo i Nejmar rekao nam je jedan momaka na tribinama.

Igrači deluju kao pravi sportisti, ali na poluvremenu jedan za drugim dolaze na tribine i natežu kašasu, što je brazilska verzija rakije ili pale cigaretu. Takođe, zabranjeno je da se u ekipi nalazi neko ko aktivno trenira bilo kakvu vrstu fudbala. Takav je dgovor između ekipa. Ako neko pokuša da švercuje igrača, brzo se to pročuje i onda više niko neće da igra protiv pomenute ekipe. Iz svih tih pomenutih pravila se može zaključiti da postoji velika doza fer pleja i poštovanja.

Na kraju je "Čelsi" slavio 2:1 "iz dvojke u keca" i zaradio 300 reala. Dobili su novac, ali su zajednički odlučili da im tih 300 reala bude "ulaznica" za duel sa nekim jačim protivnikom iz grada i da probaju da dupliraju profit. Postoje i turniri sa maksimum 18 ekipa, ali oni zahtevaju ozbiljniji pristup i više uloženog vremena što mnogi u Riju nemaju. Posle meča svi zajedno sedaju na tribine da izduvaju par minuta, popiju nešto ili zapale cigaretu, a onda kući na tuširanje i mnogi od njih na posao. Kažu da ih umor ne hvata tokom dana, jer su navikli. Jednostavno, fudbal Brazilcima ne može teško da padne… 

(Sve tekstove Aleksandra Gligorića iz Brazila pročitajte u mundijalskoj arhivi)