Franko Stojadinović

Prodali su Gereta Bejla za 100 miliona evra i kupili gomilu kvalitetnih fudbalera za 121 milion evra. Mnogi su ovakvu politiku Totenhema prošlog leta okarakterisali kao vrhunski potez i smatrali da će odlazak Velšanina biti bezbolan s obzirom na dovođenja Soldada, Eriksena, Lamele, Paulinja, Čadlija…

Par meseci kasnije, mišljenja o Totenhemovoj transfer politici su potpuno suprotna. Izgleda kao da je ovaj klub zaista bio zavisnik od Bejla i njegove levice i da je promena kursa bila put ka uništenju. Ceh je platio Andre Viljaš Boaš. Portugalski starteg je označen kao glavni krivac za sve loše što se desilo Totenhemu i za one debakle protiv Mančester Sitija i Liverpula. Naravno, trener je uvek odgovoran za rezultate, ali pitanje je da li je samo Portugalac uzrok Totenhemovih posrtanja u prvom delu sezone.

Velike zasluge za loše rezultate svakako ima i uprava kluba, konkretno predsednik Danijel Levi i pogotovo sportski direktor Franko Baldini. Nijedan menadžer u Premijer ligi nije trpeo takav pritisak iz vrha klupske uprave kao Viljaš Boaš. Čak ni Roman Abramovič nije apsolutista kao što je to Levi, a uticaj sportskog direktora nigde nije tako snažan kao u Totenhemu.

AVB je je letos doveden pred svršen čin. Uzeli su mu Bejla i napunili mu ekipu igračima za koje su smatrali da će ovaj klub gurnuti u šampionsku trku. Nijedna od Boašove četiri velike letošnje želje nije bila ispunjena. Portugalac je hteo Hulka, Mutinja, Davida Vilju i Koentraa, ali su mu mesto njih dovedeni neki drugi igrači. Najviše zaslugom Baldinija.

Italijan je u prethodnih desetak godina stekao reputaciju jednog od najuticajnijih ljudi na svetskoj fudbalskoj pijaci. Imao je velike zasluge za stvaranje onog čuvenog Rominog šampionskog tima iz 2001. godine i od tada je postao nerazdvojan sa Fabijom Kapelom, pa je sa njim u paketu išao i u Juventus, Real i Englesku. Levi je u Baldiniju video čoveka sposobnog da napravi tim za titulu kao što je to bilo dok je Italijan radio u Romi i Realu. Dobio je odrešene ruke da rasipa novac od Bejlove prodaje i radio je to bez ikakve kontrole…

Njegova želja je bio dolazak Erika Lamele za 30 miliona evra (on ga je doveo i u Romu) i kupovina Roberta Soldada za istu sumu. Španac je dao samo četiri gola, od čega tri iz penala, Argentinac je odigrao samo 230 minuta u Premijer ligi i nije postigao nijedan gol. Ispostavilo se da je veliki transfer guru Baldini napravio ozbiljne promašaje vredne 60 miliona evra, a nije bilo Bejlove levice da rešava probleme kao što je to bio slučaj prethodne sezone. Na kraju, autortitet Viljaša Boaša je ozbiljno potkopan letošnjom politikom kluba i sve to se odrazilo i na ekipu i rezultate, igrači su etiketirani kao “naši” i “njihovi”...

Svedoci smo ovih dana dešavanja u Crvenoj zvezdi i kritika na račun sportskog direktora Zorana Stojadinovića koji je spletkario, delio ceduljice i unosio nemir u ekipu. Slično kao i Baldini, ali naravno sa mnogo manje uticaja u evropskom fudbalu. Stojadinović je gradio karijeru kao menadžer. Dolaskom u Zvezdu je zamrznuo svoju licencu i najavio da neće više imati veze sa menadžerisanjem i procentima. Zamrznuo je i menicu na ime Zvezdinih dugovanja prema njemu, a nije poznato šta je bilo sa njegovim klijentima, pre svega iz Partizana i ko sada vodi računa o tim fudbalerima poput Petrovića, Stankovića i još nekih igrača iz Teleoptika i omladinskog pogona Partizana…

Ipak, ono menadžersko nije moglo da izađe iz krvi, pa je već na početku ušao u sukob sa tadašnjim trenerom Jankovićem, pre svega zbog transfer politike i nekih svojih “ideja”. I kao što je Baldini slomio vrat Andreu Viljašu Boašu, tako je i Stojadinović bio najzaslužniji za otkaz Jankoviću. Tada je još bio u ljubavi sa “bratom” Kokezom. Međutim, promenom trenera nije završena Stojadinovićeva misija u svlačionici. Ono menadžersko mu nije dalo mira, pa je pokušavao da utiče na igrače koji su ove jeseni preturili svašta preko glave i na kraju ipak uspeli da “iscede suvu drenovinu” i završe polusezonu sa samo jednim bodom manje od večitog rivala. Tu već nije imao uspeha kao sa Jankovićem. Osim par fudbalera tipa Marka Vešovića, ostatak tima je zauzeo jedinstven front prema sportskom direktoru i pokrenuo lavinu prepucavanja.

Direktor je za sve okrivio potredsednika Kokezu i poručio da ne odstupa od svog kursa. Iz kluba nije bilo nikakve reakcije, predsednik Dragan Džajić je po običaju pustio da se stvari rešavaju preko novina, kao što je to bilo i kada je fudbalerima prećeno i kada su im lupani automobili.

Ono pravo tek sledi. Januarski prelazni rok u kojem će opet krenuti lavovska borba ko će koji transfer da završi. Stojadinović je kao iskusan menadžer već skockao plan dolazaka i odlazaka, s tim što ovoga puta na meniju nema egzotičnih Afrikanaca i Južnoamerikanaca sa njemu prijateljskih tržišta.

Totenhem je primer kako pritisci sa funkcije sportskog direktora mogu da upropaste sve i kako ono menadžersko jednostavno ne može da izađe iz čoveka. Tu pare ne igraju bitnu ulogu jer Baldini je i sa potrošenih 120 miliona evra uspeo da poruši konstrukciju kojoj je temelje godinama udarao Hari Rednap. Cenu plaćaju neki drugi, poput Viljaša Boaša, Jankovića, možda i nekog fudblera koji digne glas…

Jak menadžer na funkciji sportskog direktora retko kada izađe na dobro… Na kraju, Zvezdinih 50 miliona evra duga je ponajviše posledica funkcije zvane sportski direktor i ljudi koji su je obavljali prethodnih godina. Pred Zvezdom je izuzetno važan prelazni rok u kojem bi trener ipak mroao da bude taj koji će odlučivati o pojačanjima. U Totenhemu to nije bio slučaj letos, rezultati su vidljivi... 

(FOTO: Action images/MN Press/Star sport)