FANATIK: Stadioni na kojima se od buke i zemlja trese (VIDEO)

Za nekoga je to druga kuća, za nekoga hram...

Kako god da zovete stadion svog omiljenog kluba, to je mesto na koje uvek krećete uz euforiju, puni očekivanja i s pozitivnom energijom. Nekada ga napuštate u suzama, ali mu se uvek vraćate. I uvek na njega vodite prijatelje iz inostranstva koji vam dođu u posetu.

Za fudbalske fanatike stadioni predstavljaju nešto sveto, mesta kojima se dive i koja žele da posete u što većem broju. Bez obzira da li su u pitanju arhitektonska čuda modernog doba, oronule građevine ili arene sposobne da prime do stotinu hiljada ljudi, fudbalski stadioni su za svakog pravog navijača nešto čemu se divi.

Postoje graundhoperi (groundhopping), ljudi kojima je cilj da za života obiđu što više stadiona – ako se sećate sa jednim od njih, Sašom Grujićem iz Subotice, pravili smo intervju – jer atmosfera na njima je posebna. To će vam reći svaki pravi fudbalski navijač.
"Teško je rečima opisati, to mora da se oseti", kažu mnogi kada se vrate sa neke utakmice na kojoj je bilo „ludo“ navijanje.

Nije bitno u kojoj se državi nalazite i da li razumete jezik, na stadionima je bitna energija koja se prenosi od osobe do osobe. U zavisnosti od rezultata ona može biti pozitivna i negativna, ali svakako ćete je osetiti makar bili i u najzabačenijem delu planete.

A koji je najbučniji stadion?

Zvanično, po Ginisovoj knjizi rekorda, najglasnija publika je u Sijetlu i nema veze sa fudbalom. Tačnije ima, ali ne sa evropskim, već američkim (NFL). Čudno jeste, ali imajući u vidu da je merena jačina huka s tribina, moguće je da su navijači Sijetl Sihoksa bili unapred pripremljeni za ovaj poduhvat. Elem, u jednom trenutku jačina zvuka na stadionu Senčuri Link iznosila je 137,6 decibela.

I na drugom mestu nalazi se dom jednog NFL kluba. Na stadionu Kanzas Siti Čifsa Erouhed, u oktobru 2013. izmerena je buka samo 0,1 decibel slabija nego u Sijetlu. Dakle 137,5.

Vodeći se Ginisovom knjigom rekorda, među top pet stadiona po buci nalazi se samo jedan fudbalski! Smešten je u Istanbulu i na njemu igra Galatasaraj – u pitanju je Turk Telekom arena. Jačina koju su 2011. proizveli navijači crveno-žutih u gradskom derbiju sa Fenerbahčeom iznosila je 131 decibel. Bilo je to dovoljno da se na zvaničnoj listi preteknu Slip Trejn arena, dom košarkaša Sakramento Kingsa (126 decibela) i Memorijal stadion na kojem igraju Klemson Tajgersi, koledž tim američkog fudbala (125 decibela). Nema sumnje da Aleksandra Mitrovića večeras čeka vatreni doček kada njegov Anderleht bude igrao sa Galatom.

Što se tiče fudbala, ovog našeg evropskog, najveća buka na stadionima stvara se u Turskoj, a potom u Srbiji. Posle pomenute Turk Telekom arene, drugo mesto zauzima Olimpijski stadion Ataturk na kojem igra Bešiktaš, a treće Fenerbahčeov Šukru Saradžoglu. Na četvrtom mestu liste renomiranog Bličer riporta (Bleacher Report), doduše po nezvaničnim podacima, nalazi se beogradska Marakana, stadion Crvene zvezde.
"To je glasno i zastrašujuće mesto", navodi se u članku.

Iza Delija našli su se navijači Borusije Dortmund i njihov Vestfalen (ili po novom Signal Iduna park). Na šesto mesto svrstan je solunski PAOK, odnosno stadion Tumba.

Iako smo tokom prenosa Lige šampiona do daske pojačavali ton na televizoru kada navijači Seltika pevaju You'll never walk alone, da bismo uživali u tih nekoliko sekundi, Seltik park iz Glazgova tek je sedmi na Bličerovoj listi. Osmo mesto pripalo je Bombonijeri Boke Juniors, deveto Fajenordovom De Kojpu u Roterdamu, a deseto Liverpulovom Enfildu i čuvenom Kopu, takođe prepoznatljivom po „grmljavini“ kada se zapeva nezvanična klupska himna You'll never walk alone.

Za ljubitelje stadionske atmosfere i galame, savet je da posete i stadion Asteka u Meksiku, zatim Ajbroks u Glazgovu, na kojem igra dobro poznati Rendžers, te Gradski stadion u Krakovu, dom Visle, kao i stadion Sentenario u Montevideu, dom urugvajskog Penjarola.

(FOTO: Action images)