Faktor Šenol Guneš: Taktika koja uvek prođe - stavi jednog rmpaliju u napad i taj sigurno daje golove

Pokušavali su Mustafa Denizli, Bernd Šuster, Tajfur Havuču, Roland Koh, Karlos Karvahal, Samet Ajaba i Slaven Bilić. Nije vredelo. Istini za volju, nije lako osvojiti titulu u Turskoj u konkurenciji Galatasaraja i Fenerbahčea, međutim, Bešiktaš je to učinio – dvaput uzastopno – kad je na klupu „posadio“ nekadašnjeg selektora Šenola Guneša.

Pogodio je u metu, jer je 66-godišnji stručnjak od crno-belih napravio uticajan faktor ne samo u domaćem, već i evropskom fudbalu, pa ih je triput zaredom vodio u Ligi šampiona. Ove sezone neće moći, ali ako prema očekivanjima eliminiše austrijski LASK onda ga u plej-ofu za plasman u grupnu fazu Lige Evrope čeka duel sa Partizanom, pod uslovom da crno-beli budu uspešni protiv danskog Nordsijelanda.

A najveća snaga Bešiktaša svih ovih godina je u napadu. Kao trener starog kova, Šenol Guneš je ostao veran ideji proklamovanoj u Trabzonu i selekciji Turske, da igra sa jednim klasičnim centarforom u formaciji 4-2-3-1 i taj stil mu je donosio ogromne uspehe, baš zato što je u najisturenijem delu tima imao čoveka koji bi mu garantovao golove.

Kad je leta 2015. došao posle vrlo dobrog učinka u Bursi, Guneš je tražio od uprave da mu dovede razbijača, čoveka sposobnog da na leđima nosi odbranu rivala. Izbor je pao na Marija Gomeza. Nemac je stigao na zajam iz Fjorentine i radio ono što i uvek u karijeri. Sve što bi došlo do njega u kazneni prostor slao je u mrežu. Čak 28 golova na 41 utakmici. Bio je Super Mario ubedljivo najzaslužniji za prvu titulu posle sedam godina i premijernu Gunešovu krunu, ali je morao da se vrati u Italiju.

Na isti način Bešiktaš se okoristio naredne sezone. Opet razbijač, opet na zajam i opet pogodak. Vensan Abubakar je stigao pošto Porto nije ozbiljno računao na njega, da bi Kamerunac spakovao 19 golova na 38 mečeva (u proseku, davao ga na svakoj drugoj) i bio među protagnosti odbrane titule. Uz bitnu napomenu da su i Gomez i Abubakar imali sjajnog saradnika u Dženku Tosunu, koji se izvlačio na bok i pretio iz drugog plana, uzdigavši sebe u jednog od lidera tima, za slavlje navijača na Vodafon areni.

Tosun je možda i najbolji Gunešov proizvod, u prvoj sezoni spakovao je 17 golova, u drugoj 24, a u trećoj, samo do zime 14, da bi izvanredan učinak naplatio transferom u Everton za 22.500.000 evra.

Sa Šenolom Gunešom na klupi Bešiktaš prosečno osvaja 2,04 boda po meču, što je izvanredan prosek. Između ostalog zato što, ako ne ide sve po planu, uvek je imao ko da uskoči. Prošle sezone ulogu rezerviste prihvatio je vremešni Alvaro Negredo i bez obzira što nije prvi izbor postigao 15 golova na 43 utakmice. Uglavnom kao rezerva. Zimus je angažovan vremešni, mada po gol opasni Brazilac Vagner Lav (četiri pogotka na 12 mečeva, mahom s klupe).

Negredo i Lav su ostali, međutim, uloga prvog špica se „crta“ za Kanađanina Kajla Larina (187 cm, 90 kg). Bivši član MLS ligaša Orlanda dao je lane četiri gola za samo 154 minuta na terenu, a da mu je Guneš namenio važnu ulogu može se zaključiti po het-triku, istina slabašnom, B36 Toršavnu sa Farskih Ostrva u minuloj kvalifikacionoj rundi. Tu je i večita rezerva Mustafa Pektemek, a tokom sezone prostor da iskaže potencijal dobiće novajlija iz Ankarugučua Mehmet Najir (1,91 cm), lane strelac 14 golova u Drugoj ligi Turske. Takve Guneš voli.

Još kad se zna da centralnom napadaču – bilo kako da se zove – šanse u svakom trenutku mogu da sapreme Gokan Tore (pre četiri godine najzapaženiji u dvomeču a Partizanom), Rikardo Kvarežma, Džermejn Lens i Rajan Babel, jasno je zbog čega Bešiktaš slovi za favorita ne samo protiv LASK-a, već i u završnoj sedmici avgusta, ko god da mu bude rival.

Napadačka sila.

FOTO: Action images