Evrogolovi po navici, samo još da se otarasi te srpske navike da se bije na terenu

Tog leta 2013. godine Kula je ostala bez Hajduka, Voždovac sasvim neočekivano priliku da pre no što je planirao ponovo zaigra u Superligi, a Adam Marušić da se posle tri godine kaljenja po terenima u Srpskoj i Prvoj ligi Srbije okuša sa najboljima u zemlji. Svega 12 meseci kasnije talentovani napadač već pravi prve korake po “belom svetu“.

Kortrajk istina ne spada u grupu vrhunskih klubova Evrope, ali je idealna sredina za razvoj mladog igrača. Samo tri meseca pošto je stigao u Belgiju Marušić u biografiji već ima 14 kola u Pro ligi i još jednu iz kupa. I tri evrogola kojima može da se pohvali.

Prvi je pao još u avgustu kada je pogotkom u 76. minutu porazio Mehelen. Tek u subotu se navijačima svog novog kluba predstavio u u punom sjaju. Prvo iznuđen penal za inicijalno vođstvo, potom dva prelepa gola u mreži domaćeg Serkl Briža. Prefinjen lob sa 20 metara za 2:0, a u 80. minutu i rezantan prizeman udarac za konačnih 4:0.

Adam Marušić je jednoglasno proglašen za igrača utakmice.
"Stvarno lep osećaj. Vidim po novinama da se piše, mada ne razumem tačno šta, a-ha-ha. Komuniciramo na engleskom. Što se tiče sama utakmice, cela ekipa je odigrala stvarno dobro. Igrali smo doduše mi dobro i u poslednja dva kola, ali nismo imali sreće, pa smo izgubili od Vesterloa i Anderlehta. Protiv Serkla nam se vratilo. Stvarno je bilo dobro. I meni mnogo znače ovi golovi, dugo sam ’postio’. Posebno ovaj prvi je bio baš lep", kratko sumira Marušić utiske u razgovoru za MOZZART Sport.

Dobro je raspoložen. Kako i ne bi kada se vrlo brzo uklopio u novu zemlju. Belgija uostalom kao da je postala obećana zemlja za srpske pečalbare?
"Jeste, tu je Aleksandar Mitrović, u Lirsu Boban Bajković protiv kojeg igramo sledeće nedelje. Odbranio je penal sad za vikend. Aleksandar Čavrić igra odlično u Genku, Sergej Milinković Savić ulazi sa klupe, u Mehelenu svi dobru guraju, a ima ih dosta. Ne mogu svih ni da se setim ovako iz glave. Sa mnom u Kortrajku je Nebojša Pavlović, on je ovde već devet godina, kapiten je tima. Mnogo mi je pomogao, kao i Crnogorac Žarko Tomašević (do leta 2013. bio u Partizanu, prim. aut.), te Hrvat Ivan Santini... Stvarno je sve kako treba. Došao sam pre četiri meseca, a odigrao sam svaku utakmicu".

Početke ipak ne zaboravlja. Načuli smo da je, kada je otišao u Belgiju, odmah poslao SMS poruku u kojoj je zahvalio Nenadu Lalatoviću, sadašnjem treneru Crvene zvezde, a nekada Adamovom šefu u Voždovcu?
"Jeste, istina je. On mi je pružio šansu u Superligi. Jesam ja i tri prethodne sezone igrao u Srpskoj ligi, pa i Prvoj ligi Srbije, ali u najvišem rangu Lalatović mi je ukazao poverenje. I jednostavno sam osetio potrebu da mu zahvalim. Naravno, zahvalnost dugujem i Zoranu Milinkoviću koji je me je trenirao u prolećnom delu sezone, a takođe i celom klubu i pre svega predsedniku Marku Zdravkoviću. Da nije bilo Voždovca ne bih ni ja bio ovde. I sada navijam za Zmajeve, razumeće me sigurno Lalatović".

Da rezimiramo, za četiri godine Marušić je prevalio dugačak put. Od Srpske lige, preko Prve lige, pa Superlige do Belgije. Ogromna razlika ili?
"Drugačije je. Za početak, mi ćemo do decembra da odigramo 21 kolo. Nemaš dva puta pripreme, nego sve iz cuga. Regularni deo sezone, pa plej-of. Takođe, kod nas se igra mnogo zatvorenije, pada malo golova. Ovde se forsira taj napadački fudbal. Nema toliko duela kao kod nas, ali je mnogo brža igra. Meni to zbog hitrine i odgovara, samo još da se naviknem na to da se ovde igra ipak dosta mekše. Mislim da sam već četiri kartona dobio. Šta ću, to je neka loša navika koju sam poneo iz Srbije. Navikao sam da se žargonski rečeno ’bijem’ na terenu. A-ha-ha. Moraću toga da se otarasim", smeje se Marušić, novi ljubimac navijača Kortrajka.

Uskoro možda i nekog većeg kluba?

(FOTO: printscreen, kvk.be, Star Sport)